ОИ: Пораз Србије од Француске који не боли!

Србија пала у трилеру, али вероватно избегла пут на којем је Дрим тим! После три везана пораза, Петлови надјачали српске Орлове. Али, тим Александра Ђорђевића може бити задовољнији, за нијансу!

Кошарка 10.08.2016 | 21:15 Кошаркашка репрезентација Србије поново није победила, али овог пута може се донети закључак да пораз од Француске неће много болети. Јер, Триколори су изабрали тежи пут и минималним тријумфом резултатом 76:75 (26:17, 14:19, 17:24, 19:15) одредили се ка томе да највероватније са трећег места иду на САД у евентуалном полуфиналу. 

Србија је на крају пала у правом трилеру после важног поготка Тонија Паркера, који је био готово неприметан практично цео сусрет, а онда убацио један јако тежак хитац за "пирово славље" Петлова.

Доста се полемике водило пре почетка сусрета шта је паметније - ићи на победу и бити у пол позицији за треће место, или не запињати и тражити четврто како би се избегла америчка експедиција. Србија се донекле одредила да чека расплет у Групи Б и готово сигурно чека првопласирани тим. А тамо се ништа неће знати вероватно до последњег меча.

Код Француске најбољи стрелац био је Де Коло са 22 коша, док је код Србије Радуљицаимао 16 поена.

Лоше је почело по српски тим. Селектор Ђорђевић се одлучио за помало изненађујућу стартну петорку - Јовић, Недовић, Калинић, Бирчевић, Јокић. Надао се шеф струке да би тако могао да изненади противника, али то није био случај. Француска је, вероватно жељна да поправи утисак после пораза од Аустралије, али и да узврати ударац Орловима после три узастопна пораза, рафалном паљбом запалила мрежицу и за непуних пет минута имала великих 16 поена предности - 20:4.

Додуше, не треба избећи ни то да је Француска у уводним минутима утакмице била практично без промашаја. Само Никола Батум убацио је три узастопне тројке у том временском периоду, потом је Нандо Де Коло имао симултанку са шест узастопних поена. Али, убрзо се све променило. 

Ђорђевић је био приморан да окрене плочу, а уласком Теодосића, Радуљице и Богдановића Србија се подигла из стартног нокдауна, а све линије петорке биле су чврсто повезане. И одмах се осетило присуство искуснијих кајли, односно носилаца игре, јер је ниво радне етике био на значајно вишем нивоу.

Српски капитен био је у правом елементу, па је свог центра и најбољег стрелца тима досад „хранио“ лоптама испод коша, али и започео серију тројки за подизање самопоуздања и радне температуре. Теодосић је почео, Јовић је наставио, а онда је на стрелиште изашаоБогдановић. Фенербахчеов стрелац је са три брза, далекометна хица навелико поправио расположење међу Орловима, што је унело одређену дозу нервозе код старог познаника, па је задрхтала рука дотад непогрешивим Французима. Права борба могла је да крене, јер је после 20 минута Србија имала дефицит од  само четири коша (40:36).

Једини прави проблем за Србију у том делу била је слаба игра Николе Јокића, који је већ у другом кварталу успео да скупи четири личне грешке, што је добрано утицало на ротацију у наставку сусрета. Али, не и на даљи развој ситуације. 

Трећа деоница је у сваком смислу припала Орловима - у обе фазе игре Србија је апсолутно доминирала, а то је утицало и на психички моменат. Брзо, полетно, храбро, опуштено и са јасним циљем. Баш као што је то био случај све до сусрета са Аустралијом. Поново су Орлови били они стари! Посебно у завршних неколико минута, када је Француска ушла у „дробилицу“, а Венсан Коле није знао како да заустави велики налет Србије. Ђорђевићевииграчи су дошли до првог вођства на мечу, а за последњу четвртину понели су важних три поена вишка - 60:57.

Триколори ништа нису могли да погоде, изгледали су готово као против Аустралије, првенствено јер је одбрамбена линија светског вицешампиона деловали су попут непремостивог зида, уз добру контролу скокова. Сваки следећи испуцани ћорак само је више запаљивао нерве већ разражених француских играча, а главна фигура великог успона Орлова био је Марко Симоновић. Онако како он то зна, док је фокус био на Богдановићу, Теодосићу и осталима. 

Али, све то није вредело, јер је Србија на крају потписала капитулацију. Де Коло је био човек одлуке, јер је својим паметним потезима утицао да се Француска покрене с мртве тачке, али и умири Србију. Ушло се у још једну неизвесну завршницу, у којој је Тони Паркер показао пун сјај класе коју поседује и извукао кеца из рукава. На 30 секунди пре последњег звука сирене погодио је практично са црте која дели простор за три поена и унутрашњи простор, и то преко руке. 

А онда су последња два напада отишла на Богдановићеву душу. Прву је препустио лопту ривалу, што Батум није казнио, да би онда уз звук сирене покушао да донесе победнички заокрет. И није успео. Али, тешко да ће му неко замерити. 

Извор: моззартспорт