Једно радно мјесто јури 100 кандидата

Висока незапосленост, бољи услови рада, веће плате и сигурност радног мјеста само су неки од разлога зашто се на конкурс за једно мјесто у јавном сектору пријављује и до стотину кандидата.

Република Српска 05.08.2016 | 08:15 Агенција за државну управу Републике Српске, која расписује већину јавних позива за запошљавање у министарствима, управама, заводима и појединим агенцијама, у просјеку објави пет конкурса мјесечно за запошљавање у јавном сектору.

Директор Агенције за државну управу Александар Радета истиче да се у просјеку на конкурс пријави од 20 до 30 кандидата, али да има и случајева када за једно радно мјесто конкурише 50 па чак и 100 особа. Статистика Агенције за државну управу показује да највише пријава пристиже за послове за које су тражени економисти. То се може повезати са дугогодишњом хиперпродукцијом дипломираних економиста, због чега све теже проналазе посао и у јавном и у приватном сектору.

С друге стране, најмање кандидата пријављује се за радна мјеста која захтијевају високу стручност и уску специјализацију. Примјер за то су конкурси за ревизоре у којима се захтијева да имају разне сертификате.

"Број пристиглих пријава највише зависи од радног мјеста на које кандидати конкуришу. Ако је конкурсном процедуром предвиђено да се може пријавити више лица са различитим факултетима, тиме и број пријава значајно расте. Има случајева да се по систематизацији у појединим конкурсима за једно радно мјесто тражи и до пет различитих занимања", рекао је Радета и додао да је велика незапосленост главни разлог што се велики број људи јавља на конкурсе за посао у јавној управи.

Директор Агенције за посредовање при запошљавању "Спектар" Мирослав Вукајловић наглашава да је главни мотив великог броја људи да конкурише на послове у јавном сектору то што су много боље плаћени него на истим пословима у приватном сектору.

"Поред тога, на њих утиче и сигурност радног мјеста, јер је много мања вјероватноћа да ћете добити отказ у јавном него у приватном сектору, а и мање је притиска и стреса којем су изложени запослени", каже Вукајловић и додаје да је због тих фактора очекивано да је јавни сектор далеко привлачнији незапосленима него приватни.

Члан Удружења економиста Републике Српске - СWОТ Предраг Дудуковић истиче да је велика навала на конкурсе за запошљавање у јавном сектору посљедица и бољих услова и мањег обима посла него код приватника.

"Велики број људи који ради у приватном сектору пријављује се на конкурсе за запошљавање у јавном сектору. Једноставно, такав је тренд да сви желе да се ухљебе у неком министарству или некој другој државној институцији", рекао је Дудуковић и додао да јавни сектор, осим отварања нових радних мјеста, попуњава и упражњене позиције због одласка радника у пензију, боловања или породиљског одсуства запослених.

Прекомјерно запошљавање у јавном сектору и неразвијена привреда стварају опасан дебаланс, јер реални сектор не може изнијети терет гломазне администрације и висока примања чиновника. Заустављању тог тренда могла би допринијети реформска агенда у којој су се власти обавезале да ће замрзнути запошљавање у јавном сектору, осим у случајевима у којима је то заиста неопходно за функционисање институција и установа.

Пословна заједница већ годинама препоручује да буду уједначена примања запослених на идентичним пословима у јавном и приватном сектору како би привреда постала пожељнија за рад и могла да привуче бољи кадар. Испуњавање тог захтјева је на дугом штапу, али је Влада Српске за почетак затражила од свих институција и јавних установа, предузећа и фондова да доставе списак примања запослених с циљем усклађивања плата. Уједначавање примања запослених на истим пословима и са истом стручном спремом у јавном сектору, истакли су у Влади, услов је да се крене и у изједначавање зарада у јавном и приватном сектору.

Измјеном подзаконских аката почетком прошле године је омогућено грађанима да за пријаву на конкурс за посао у јавној управи и локалној самоуправи издвајају само једну марку.

У Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске казали су да кандидат који се пријављује за посао у општинама, градовима и републичким органима сноси само трошкове копирања документације, али не и овјере.

"Поред тога, на јединственом формулару потписује изјаву о некажњавању и тиме гарантује да испуњава и друге услове конкурса. Кандидати који прођу конкурсну процедуру имају рок од седам дана за достављање оригиналних докумената и потврда", казали су у Министарству управе и локалне самоуправе.

(Глас Српске)