Ђилас: Кошарка је феномен српског спорта!

Председник Кошаркашког савеза Србије био је гост "Блица" пред почетак Олимпијских игара.

Кошарка 06.08.2016 | 20:45 Игра под обручима је једини наш спорт који ће на Олимпијским играма имати две екипе, што је заслуга и наше Куће кошарке. Драган Ђилас, председник КСС, пред пут у Рио посетио је “Блиц”, кућу из које је увек одлазио на велика такмичења и враћао се као победник.

Једини сте наш савез који на ОИ има и девојке и мушкарце?

- Толико сам поносан, искрено, да не знам како са ових 190 центиметара висине не порастем бар до 210. Поносан сам на своју земљу која је са осам милиона становника у рангу оних који су бројнији и богатији 20 пута од нас. То је фасцинантан успех, феномен. Просто помислим да је кошарка као спорт прављен БАШ за нас. Креативност, импровизација, колективни дух, па и неки степен лудила и позитивног безобразлука су нас довели до тог резултата. Уосталом, Французима или Турцима је буџет преко 30 милиона евра, а нама два. Па, шта бисмо ми урадили да имамо ту економску снагу? Ма макар пет да имамо, да уложимо у развој кошарке широм земље. Ипак, то што смо само ми на Играма са две селекције је последица рада људи који су играли и били у кошарци у последњих 50 година - каже Ђилас.

Шта очекујете од кошаркаша?

- Ми увек и свуда идемо да се боримо за медаљу. Нећемо да у Рију глумимо икебану, већ да играмо најбољу кошарку и да покушамо да победимо сваког. Верујем да ћемо се умешати у борбу за одличја, а после једна лопта решава све. Имамо квалитет, и момци знају шта се од њих тражи, тако да је прича о притиску бесмислена. Када видите колико се ти момци и девојке боре за грб и желе да усреће нацију, успех не може да изостане.

Многи, ипак, као да не разумеју њихову жртву?

- Баш тако. Треба бити поштен и захвалити им се што су дошли да играју, а да практично нису спојили два дана одмора. Одвојени су од својих породица, живота, не могу ни на трен да се опусте, нико од њих није видео море. И када се заврше Игре, добиће два-три дана слободно, па ајде опет у клуб на припреме. Репрезентација је привилегија, она диже углед, али ти момци заиста подносе озбиљну жртву.

Шта су наши адути?

- Јединство, хемија, креативност, импровизација, дрскост. То што ми кошарку доживљавамо другачије од других. Зато смо тако добри. Ови момци схватају да је суштина изградити тим, да нико није изнад њега. То смо некада имали у фудбалу, па смо изгубили. У кошарци, ватерполу и одбојци смо, на срећу, задржали те особине. Па, погледајте рецимо Симоновића. Како тај човек гризе кад год уђе, како да га не обожаваш. Или Штимца, који ниоткуда Аргентини убаци 12 поена кад се ломи меч, само зато што гине на терену. И сви остали су исти. То нико нема.

Да су још Бјелица и Боби...?

- Оних 12 играча који су сада у Рију су најбољи у овом тренутку и ту је крај. Наша предност је што имамо луксуз да се не осети изостанак два или три играча. Рецимо, тим Француза је препун НБА звезда, а нама скоро пола репрезентације чине играчи из домаће лиге. А онда их победимо три пута у низу на припремама. Ко ту онда уноси већи жар?

Кога онда видите у најужем кругу фаворита за медаљу?

- Чврсто верујем да се та прича решава између нас Шпанаца, Литванаца, Француза и Амера. Французи јесу у кризи резултата, али то су врхунски играчи... Могу да се сутра пробуде у Рију и победе свакога. О Америма нема потребе да причамо, а видећемо и те Шпанце... Битно је само да ми изборимо то полуфинале, а онда, што Сале каже, да се побијемо за медаљу.

Сумњамо да се мање надате и успеху дама?

- Те девојке су првакиње Европе, имају квалитет и срце, фанатичност, борбеност. Играју другачије од свих других за шта је најзаслужније Марина Маљковић. Уживам пратећи их, и наравно да се надам да су спремне за велика дела. Ипак, треба бити реалан и рећи да имају невероватно тешку групу, много тежу од колега. Све екипе осим Сенегала су јаке, циљ је да дођу до четвртфинала, а тамо могу са свима...

У Будимпешти сте им поклонили круне, спремате ли нове поклоне?

- То је ипак помало небезбедна дестинација да их носим одавде, али ако нам буде добро ишло, Бразил је феноменална земља, смислићу то на лицу места. Само нека оне заблистају, о томе не морају да брину - закључио је Ђилас.

Бодрићу Новака, Ивану, Милицу...

- Олимпијске игре су чудо, ово су ми друге којима ћу присуствовати. Навијаћу за све наше спортисте, мени је то уживање. Новак, Шпановићева, рвачи, веслачи, ватерполисти, Милица Мандић и Тијана Богдановић, сестре Молдован... Сви они могу до одличја. Али увек бљесне и неко нови. Србија има шансу да освоји више медаља него у Лондону. Више очекујем од девојака него од мушкараца.

Време је за нове људе у КСС

- Скоро па сам шест година на челу КСС, одлазак у Рио је врхунац. Можда је време за нови тим људи, да унесу нову енергију. Поносан сам што имам неподељену подршку кошаркашког света, људи поштују то што смо урадили, али нико не треба да седи на функцији доживотно. Решили смо финансијске проблеме, опоравили Савез, довели Салета и Марину, а они нас до медаља. Имамо и позицију у ФИБА, до јуче нисмо постојали... Мислим да је можда време да неко други све то настави.

Извор: блиц.рс