"Хрвати желе осјећај надмоћи над Србијом"

Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац каже да Хрватска из позиције чланице ЕУ жели да условљава решавање отворених билатералних питања и јача унутархрватски осећај надмоћи у односима са Србијом.

Србија 03.08.2016 | 07:23 Загреб жели три ствари - да условљава решавање отворених билатералних питања, као што су суђења за ратне злочине, у рату несталих особа, права мањина и границе на Дунаву - онако како њој одговара, одређује брзину приступа Србије ЕУ за свој или нечији рачун и јача унутархрватски осећај надмоћи у односима са Србијом, каже председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац.

Пуповац је то рекао у интервјуу за "Јединство" и истакао да су сва три разлога штетна, јер се с њима постиже веома мало или нимало, а губи много.

Он је додао да се у последњих пола године атмосфера у Хрватској толико погоршала да су порасли осећаји несигурности, уз већ устаљене осећаје неравноправности, посебно у суђењима за ратне злочине, запошљавању и развоју животних средина.

Поводом инцидената на обележавању Дана устанка народа Хрватске у Србу, Пуповац каже да је Европи, а то значи и Европској унији, и Савету Европе и Организацији за европску безбедност и сарадњу, требало је дуго да се покрену и проговоре о говору мржње и насиљу према Србима који су се у Хрватској распламсали прошле године.

"Требаће им времена да и ово виде и чују. Јер се не тиче само нас већ и њих. Негирање антифашизма, напади на антифашисте и то припаднике мањине, негирање је саме демократије у Европи. Наиме, након Другог светског рата, након холокауста и геноцида, концентрационих логора и расних закона, нема демократије која то може бити без антифашизма", истакао је Пуповац.

Упитан како рехабилитација надбискупа НДХ Алојзија Степинца утиче на однос према Србима и Србији, он је рекао да је то још једна политичка пресуда која неће никоме помоћи, а најмање истини, јер за такве ствари се историјска истина не утврђује на суду и бољем од овог који је то урадио у Загребу.

"Историјску истину у вези са питањем Степинца расправљаће историчари, те комисија представника СПЦ-а и Католичке цркве у Хрватској уз посредова ње папе Фрање. И то остављамо њима. Оно што нас брине и што је наш проблем јесте рехабилитација оних који верују у НДХ и њезине идеје, политике и злодела. А то не може добро утицати ни на шта, па ни на однос Хрвата и Срба", каже Пуповац.

Он, такође, сматра да се поништењем пресуде Бранимиру Главашу за злочине над Србима шаљу "веома лоше" поруке српском народу и да то не може имати добар утицај на односе Србије и Хрватске.

Упитан има ли ЕУ начина и механизма да приволи своју чланицу да поштује права српске мањине или је пак, чланицама ЕУ све дозвољено, Пуповац је истакао да није, поготово не кршити људска и мањинска права и рехабилитовати симболе, идеје и вредности историјских фашистичких покрета какав је био усташки.

"Друго је питање колико то Европа са својим невољама види и чује, те колико она у свеопштој нашој међусобној буци и бесу најбоље разазнаје што је што и ко је ко. Наше је, као што смо то чинили до сада, да јој помогнемо да разазна", каже Пуповац.

Он је указао да односи Србије и Хрватске у великој мери утичу на стабилност региона.

"Нестабилни односи између Србије и Хрватске готово цео регион чине нестабилном. То се јасно види по односима у последњих 25 година. Међутим, с обзиром да Хрватска и Србија не успевају стабилизовати и међусобне односе све је више знакова да би оне могле изгубити тај стабилизациони потенцијал због све комплекснијих геополитичких утицаја у регији. Ако ти знакови постану израженији, и једна и друга земља могла би остати без тог потенцијала. Остану ли без њега, остаће без значајног дела своје политичке моћи. Овакво националистичко исцрпљивање несумњиво слаби ту моћ. Одговорна водства двеју држава требала би да раде другачије", рекао је Пуповац.

Упитан, с обзиром на то да Косово и Метохија иде путем евроинтеграција, шта је важно учинити да Србима на КиМ у будућности буду поштована права, он је истакао да се треба организовати и развити институције, препознати и артикулисати проблеме, образовати кадрове и створити комуникације и партнере у Европи и свету.

"Требали бисмо се чешће сретати и размењивати мишљења и искуства, а понекад се и помагати у политичком деловању, јер су наше позиције сличне", рекао је Пуповац.

(Агенције)