Топ 5 побједа Србије над Хрватском у кошарци...!

"Проклетство" због напуштања постоља у Атини 1995, хладнокрвност, квалитет, срећа или нешто пето, тек, српски кошаркаши из окршаја са Хрватима по правилу излазе као побједници.

Кошарка 02.08.2016 | 21:15 Побједа над Хрватском 86:77 на турниру "Супер 4" у Кордоби само је још једна карика у ланцу позитивних резултата српских кошаркаша у дуелима са "вјечитим" ривалом из суседства.

Серија започета прије 19 година у Бадалони прекинута је на турниру у Лондону 2011, тек да и "ватрени" добију макар једну утакмицу. Након тога се прича вратила у пређашњи ток.

Неке од тих побједа остварене су спектакуларним кошевима у посљедњим секундама, неке преокретима у периоду од неколико минута четврте четвртине. Није увијек било спектакуларно, некада ни превише важно, али навијачима је увијек значило и значиће.

Можда би много тога било другачије да репрезентација Хрватске на Европском првенству у Атини 1995. године, као освајач трећег мјеста, није отишла са постоља када се на његов највиши степеник пењала СР Југославија, нови шампион "старог континента".

Политички протест без преседана у историји европске кошарке, као да је Хрвате "осудио" на тугу и разочарања послије окршаја са српским селекцијама током идуће двије деценије...

5. ТУРНИР "АДЕКО КУП" У ЉУБЉАНИ 2011.

Хрватска је кошем Бојана Богдановића седам минута прије краја повела 67:57. "Орлови" су у наредних пет минута одговорили серијом од 13:0 и преокренули на 70:67, а побједу резултатом 80:71 су тројкама овјерили Душко Савановић и Милош Теодосић.

Од поменутих "минус 10", Срби су постигли 23, а примили само четири поена.



4. ТУРНИР "СУПЕР 4" У КОРДОБИ 2016.

Хрвати су у првом полувремену имали осам поена вишка, а у другом је вођена изједначена борба и било је јасно да ће утакмицу одлучити један или два успешна потеза. Противник се добро држао, али није имао одговор на тројку Стефана Марковића (79:77, одмах након тројке Билана уз промашено додатно бацање), а поготово не на кош Стефана Јовића у стилу Стефа Карија, са готово пола терена.



3. ТУРНИР У ПОУ 2014.

Опет је Хрватска имала побједу "у џепу" и изгубила. Водила је 68:60, Србија преокренула серијом од 10:0, али јој је Лафајет уочи посљедњег напада "орлова" донио 73:70. Одговорност је преузео Марко Симоновић, који је тројком од таблу увео меч у продужетак.

А, у додатних пет минута, тројка Богдана Богдановића за коначних 84:83, пошто презимењак Бојан секунд прије краја није успио да узврати...

2. ОСМИНА ФИНАЛА СП У ТУРСКОЈ 2010.

Србији је на почетку "нокаут" фазе улога фаворита оковала руке и објективно слабији тим Хрватске био је у позицији да направи изненађење.

Такав епилог спријечио је Александар Рашић. Постигао је лаке поене за 72:70, након што су "орлови" приликом извођења аута на центру терена надмудрили Хрвате. Марко Поповић изједначио је са линије слободних бацања, а Рашић секунд прије краја погодио први и намјерно промашио други "пенал" послије фаула Куса.

1. ДРУГА ФАЗА ЕП У ШПАНИЈИ 1997.

Био је то први послијератни сусрет репрезентација Србије и Црне Горе (под именом СР Југославија) и независне Хрватске, након што су га у Атини 1995. и на Олимпијским играма у Атланти 1996. "спречили" Литванци, побиједивши Рађу, Кукоча, Вранковића, Перасовића и другове.

Хрватска је наступила без великих звијезда, а Југославија била комплетна, са изузетком Дивца. Ипак, психолошки притисак се негативно одразио на екипу Југославије и "ватрени" су слободним бацањем Римца четири секунде прије краја дошли на праг победе (62:61).

Александар Ђорђевић тада је репризирао бравуру са финала Купа шампиона 1992. у Истанбулу и тројком уз звук сирене омогућио "плавима" велико славље.

Та побједа је погурала Југославију ка другом мјесту у другој групној фази и касније ка одбрани титуле, док је Хрвате коштала четвртфинала. У каснијем разигравању заузели су тек 11. мјесто на ЕП.

Извор: мондо.рс