Ко то одлучује ко ће бити предсједник САД?

Док се све везано око предстојећих избора за председника САД врти око два имена - Хилари Клинтон и Доналд Трамп, двоје релативно анонимних политичара вребају своју шансу и надају се да ће закувати ствари 8. новембра и помрсити конце демократама и републиканцима. У питању су кандидати странке Зелених Џил Стајн и представник Либертаријанске партије Гери Џонсон.

Свијет 01.08.2016 | 07:33 Хоће ли чињеница да су Трамп и Хилари убедљиво најнеполуранији људи који су икада ушли у завршну рунду избора за председника САД утицати на то да двоје тоталних аутсајдера откину мало већи део изборног колача и тако директно утичу на резултате избора?
 
Анкете показују да је то и те како могуће. Последња анкета у савезној држави Јути показује да су гласачи малтене подједнако подељени између Џонсона, Трампа и Хилари. С друге стране, још једна анкета показује да ће 90 посто присталица Бернија Сандерса гласати за Хилари Клинтон.

Међутим, у тој анкети нису била понуђене опције гласања за Џонсона и Стајнову. А управо би кандидаткиња Зелених могла да освоји добар део гласова "бернијеваца", који не воле Хилари Клинтон. Томе у прилог иде и сцена са Демократске конвенције из Филаделфије, када је Џил Стајн разговарала са великим бројем Бернијевих гласача.

Према последњој анкети "Реал Цлеар-а", Гери Џонсон на националном нивоу има подршку од чак 8 посто бирача, док Џил Стајн подржава дупло мање Американаца. То што њих двоје нису на нивоу статистичке грешке не треба да изненађује, с обзиром да трећа партија увек напредује онда када су највеће две компромитоване, што републиканци и демократе свакако јесу.

Магичан број

Ипак, да би стекли што већу подршку и додатно помрсили конце фаворитима, Џонсону и Стајновој треба један магичан број - 15 процената.

То је лествица коју је поставила Комисија председничких дебата коју кандидат мора да достигне како би могао да на националној телевизији расправља о свом програму са Трампом и Хилари, и тако свој став представи десетинама милиона Американаца. Тих 15 посто подршке добија се збрајањем цифара анкета јавног мнења које спроводи пет посебно одабраних организација.

Ако мислите да се тако нешто није десило, варате се. Тексашки милијардер Рос Перот је 1992. године добио чак 20% подршке и тако практично отворио врата Беле куће демократи Билу Клинтону, с обзиром да је узео велики број гласова републиканцу Џорџу Бушу старијем и тако угасио њнегове наде да би могао да буде реизабран.

Ко су Зелени?

Странка Зелених САД је левичарска политичка партија, која промовише заштиту животне средине, сузбијање насиља, социјалну правду, једнакост полова, права ЛГБТ популације и борбу против расизма. Гласачи ове партије су углавном Американци који никада не гласају за републиканце, и по уверењу су далеко ближи демократама.

Међутим, управо то је и проблем за Демократску партију. јер, када Зелени имају осетнију подршку, то аутоматски значи да демократе имају мању. Најбољи пример који иде у прилог овој тврдњи десио се 2000. године, када је кандидат Зелених Ралф Надер освојио 2.7 % гласова. Демократе, али и неке присталице Зелених, тада су сматрале и чак оптужиле Надера да је увео републиканца Џорџа Буша у Белу кућу, јер је својим резултатом умањио шансе демократе Ала Гора.

Ко су либертаријанци?

Либертаријанска партија основана је 1971.године. Залаже се за елементарне вредности класичног либерализма: слободно тржиште, грађанске слободе и мир. Либертаријанци представљају данас трећу политичку странку у Америци и имају и одређени утицај у представничким телима унутар америчких савезних држава.

Либертаријанци се, када је реч о фискалној политици и економији, залажу за смањење пореза али и гломазног државног апарата. Друштвено, подржавају право на истополне бракове, абортус, али и на поседовање оружја и легализацију дроге, јер сматрају да људима треба дозволити све што не угрожава друге. Као што су присталице Зелених махом приврженије демократама, тако су либертаријанци (у теорији) ближи Републиканској партији.

То што Џонсон има дупло већу подршку од Стајнове могло би да буде лоше по Трампа, јер би милијардер због либертаријанца могао да изгуби осетан број гласача.

Шта ће бити с изборима?

Далеко од тога да да Стајнова или Џонсон могу до Беле куће, али позамашан број људи који ће, из анимозитета према Трампу и Клинтоновој свој глас дати Зеленима или либертаријанцима и те како ће имати утицаја на коначан резултат, а можда и директно одредити победника. Питање је само - коме ће откинути више гласова? Ко зна одговор на то питање зна и ко ће постати нови председник САД.

Извор: Блиц
Фото: АП/РАС Србија