Инцидент на отварању спомен-собе Ђинђићу

У Шамцу, у родном месту Зорана Ðинђића, отворена је спомен соба убијеном српском премијеру, али тај догађај није прошао без инцидената јер су хрватски повратници спречавали отварање собе и онемогућили предавање које је у Кући мира у насељу Тишина требало да одржи Жарко Кораћ.

Србија 01.08.2016 | 07:09 Предавање професора Жарка Кораћа "Важност дела и делатности Зорана Ðинђића за процес суочавања с прошлошћу наших крајева" у организацији Мултирелигијског и интеркултуралног центра ИМИЦ и Мреже за изградњу мира није, како је планирано, одржано овде већ у ресторану Метеори, пренела је Фена.

Док су трајали преговори око отварања спомен собе, дошло је до претећих порука, високих тонова и критика на рачун хрватског свештеника Марка Оршолића и гостију из Србије.

Оршолић је рекао да Хрвати повратници у место Тишина нису разумели њихове намјере.

"Понашање Хрвата из Тишине је кабадахијско, и Кућа мира није то него кућа немира. Ово је тужно, жалосно и срамотно. Ни Кућа мира, ни Спомен соба Зорану Ðинђићу, неће бити у Тишини него на другој локацији, негђе у граду Шамцу", рекао је Оршолић.

"Трагично убијени премијер Србије био је представник неке друге Србије. Људи који су спречили отварање спомен собе или не знају ко је био Зоран Ðинђић или припадају неком другом свету. Цели регион мора да се мења, људи се морају учити толеранцији и морају знати да се са разликама може живети", поручио је Жарко Кораћ.

Марко Оршолић, члан директорија ИМИЦ-а истакао је да ће се и поред проблема с којима се сусрећу наставити рад на проблематици суочавања с прошлошћу.

С њим је сагласан и Горан Бубало из Мреже за изградњу мира. Како он наводи, потребно је окренути се будућности.

Зоран Ðинђић, бивши председник Владе Србије, рођен је 1. аугуста 1952. у Босанском Шамцу, убијен је у атентату 12. марта 2003. испред зграде Владе Србије у Београду.

Ðинђић, који је био лидер Демократске странке, био је градоначелник Београда (1997.) и председник владе Србије (2001 - 2003.).

Амерички "Тајмс" уврстио је Ðинђића 2009. године у престижну листу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Ðинђић је добитник угледне немачке награде "Бамби" за 2000. годину с подручја политике.

У Прагу је 2002. године за доприносе у развоју демократије у Србији примио награду "Фондације Полак", која се сваке године дођељује за допринос у провођењу демократских и економских реформи у централној и источној Европи.

Извор: Агенције