Јокић: У Рију сањамо један сан - да обрадујемо нацију која вјерује у нас!

"У Рију сањамо један сан - да обрадујемо нацију која верује у нас. Играћемо за људе у Србији, а балкон ће бити награда. Не могу да дочекам меч са Америма.“

Кошарка 31.07.2016 | 15:45 Мање од 10 дана остало је до првог меча „орлова“ с Венецуелом на Олимпијским играма. Тачно 10 дана да се склопи и последња коцкица у мозаику и да се крене у поход на медаљу. Никола Јокић то не може да дочека. Добри дух из Денвера просто прецртава дане на календару и више се и не труди да сакрије колико је узбуђен.

- А како да не будем? Имам 21 годину и после свега што ми се десило у НБА, сада су ме погодиле и Игре у Рију. Па, шта још могу да тражим и пожелим? Уживам у сваком моменту. Пуних 12 година нисмо учествовали, идемо у Бразил да представимо нашу земљу онакву каква јесте и да тамо коначно нешто и урадимо - каже Јокић за „Блиц“.

Делујете прилично самоуверено у успех?

- Свестан сам да цела нација очекује нешто велико. Верујте, и ми играчи очекујемо исто. Нећу лагати, свима нам је у подсвести нека медаља, али нисам сигуран да су људи свесни колико је тешко доћи до ње. Па погледајте те тимове, ту су Американци, Французи, Литванци, Бразилци... Сви они желе исто што и ми, ово је паклено тежак турнир.

Шта за вас значи наступ на Олимпијским играма?

- Тренутно све на свету. Игре су мотив сваког спортисте, нешто највредније што можемо да достигнемо. Све ми се дешава јако брзо у каријери, као на траци, из месеца у месец нешто ново. Волим што је тако, зато сам и пун оптимизма, имам своје снове и наставићу да их сањам.

Венецуела јесте први ривал, али Србија не може да дочека дуел са Америма. А ви?

- Ако је суђено да их добијемо, добићемо их и то је то. Наравно да сам желео да играмо с најбољима на свету да видимо какви су. Што да не? Нисам их гледао на припремама, али знам шта да очекујем. То је екипа у којој буквално сваки играч може увек да убаци 30 поена, и с правом најављују да их само злато интересује. Свако ће покушати да их изненади, па тако и ми.

Да ли је добро што смо у групи с њима?

- И да и не. Добро је јер нећемо моћи да играмо с њима у четвртфиналу, али с друге стране сада је сигурно да нас тамо чекају Шпанци, Бразилци, Литванци, Хрвати или Аргентинци. Та утакмица ће нам донети или медаљу или карту за повратак кући. Један слаб дан и немаш поправни. Зато хоћемо да будемо спремни, да се ми тада питамо, а не да срећа одлучује. Спреман сам и физички и психички, једва чекам да истрчим на паркет.

За крај, како вам протичу ови последњи дани до почетка?

- Као у бајци. Сви смо на окупу, дружимо се, уживамо, први пут ми се ово дешава. Свако од ових момака ми је драг и близак, ево сада сам се пронашао и с Мачваном иако није био с нама у првом делу припрема. Воли човек да ме части, стално ме води на вечере. Сви су добри према мени, сви су дошли да се забаве и могу само да кажем да сам јако захвалан на овој шанси - закључио је Јокић.

Само не брадоњу за цимера

Јокић је био у соби с Калинићем, потом с Гудурићем, па смо га питали и кога жели за цимера у Бразилу.

- Знам једино с ким не желим. С оним брадоњом Радуљицом. Боље с неким другим да будем да ме не мучи - каже кроз широк осмех центар Денвера.

Не тугујемо за Бјелицом

Изостанак Немање Бјелице нико од „орлова“ и даље не може да преболи.

- Велики хендикеп. Ненадокнадив. Немања покрива позиције од један до четири, један је од вођа ове екипе. Коме такав играч не би недостајао? Ипак, доста је било, не смемо више да тугујемо и мислимо о томе. Доста смо тренирали без њега, не кажем да смо навикли, али шта је ту је. Сви бисмо волели да је овде. Јако је то желео.

Извор: блиц.рс