Шта се десило у Србу 1941. године?

У месту Срб на тромеђи Лике, Далмације и Босне обележава се 75. годишњица антифашистичког устанка народа Хрватске у Другом светском рату.

Регион 27.07.2016 | 17:00 Тренутно је Срб под опсадом полиције, а обележавање годишњице устанка прати инциденти, претње и провокације.

"Слободна Далмација" објавила је текст у коме историчари различито говоре о ономе шта се догодило давне 1941. године у Србу.

Једни тврде да је у Србу реч у устанку против фашизма и његових злочина; други да се ипак радило о геноциду над Хрватима.

За историчара и директора Хрватског меморијално-документацијског центра др Анту Назора расправа о томе је ли устанак у Србу био антифашистички пуно је мање пресудна од чињенице да је тај устанак био изразито противхрватски.

"Све што се догодило у јулу и августу 1941. у том крају потврђује да је карактер тог устанка био противхрватски. Без обзира на полемике да ли је реч била о устаницима, герилцима, комунистима или четницима, чињеница је да су они над Хрватима тог краја починили стравичне злочине. Мештане који нису били ни у каквим војним формацијама су поубијали, преживели су отишли у збег, а након 1945. никада им није било допуштено да се врате у своје домове", истиче Назор.

Он подсећа да су се након Другог светског рата злочини над Хрватима систематски прећуткивани, што, према његовим речима, потврђује антихрватски карактер устанка.

"Ако је набијање вођа села на колац, убијање деце и свих члановапородице антифашизам, онда нека се устанак у Србу тако зове. Занимљиво је да људи који сваке године славе устанак у Србу не желе да дођу на годишњицу Олује са образложењем да су се у тој акцији догодили злочини над Србима", истиче Назор, који инсистира на томе да се историја проучава на основу историјских извора и да се на једнаки начин, и према једнаким критеријумима истражују догађаји и из 41. и 45., као и они из 91. и 95.

Историчар са загребачког Филозофског факултета др Хрвоје Класић сматра, међутим, да се устанак у Србу треба гледати у ширем контексту.

"Одмах након успостављања НДХ почиње стравичан терор према Србима и Јеврејима. Они су проглашени непожељним грађанима. Почело је с депортацијама, а врло брзо крећу и масовни покољи. Један такав покољ крајем јуна и почетком јула 1941. на подручју Лике и Кордуна спроводи Вјекослав Лубурић са својим усташама. Ова акција чишћења резултира оружаним устанком становника тог краја. Он није био мотивисан неком идеологијом, било комунистичком или четничком, него првенствено борбом за опстанак. Људи у том крају оружано су се организовали како би спасили сопствену егзистенцију",истиче Класић.

Организацију устанка преузима Комунистичка партија. На челу устанка био је Хрват Марко Орешковић, али велика већина устаника уопште није припадала комунистима. Исто је, истиче Класић, важило и за четнике.

"Појављује се теза да је циљ побуне у Србу и околини Доњег Лапца био противхрватски, што имплицира да је НДХ била хрватска држава против које се није смело борити. А то је врло опасна теза, као што је и опасно некога осуђивати што се побунио против НДХ", истиче Класић. Он напомиње да су се током устанка догодили злочини над Хрватима мотивисани осветом због усташких покоља.

"Да су Срби тога краја за циљ имали протеривање Хрвата, питање је зашто то нису учинили у Краљевини Југославији, када су имали свога краља, војску и жандаре, него су чекали Независну државу Хрватску да започну с тим пројектом. То једноставно није логично", закључује Класић.

Извор: Б92