Дијаспора послала више од 511 милиона КМ

У БиХ је из иностранства у прва три мјесеца 2016. године у личним трансферима односно дознакама уплаћено 511,32 милиона КМ.

Босна и Херцеговина 25.07.2016 | 15:31 Потврђено је ово "Независним" из Централне банке БиХ, а оно што је посебно занимљиво је да је овај износ виши у односу на прве квартале у претходне двије године, јер је у истом периоду 2014. примљен 485,01 милион КМ, односно 502,82 милиона марака прошле године. На годишњем нивоу ови износи мјере се милијардама, па је према истом извору у 2014. години личним трансферима у БиХ ушло 2.310,69 милиона марака, односно 2.367,13 милиона марака прошле године.

Иако, како наводе у Централној банци БиХ, примају персоналне трансфере из иностранства, они немају прецизне податке о томе ко шаље новац и јесу ли то све бх. грађани, односно наша дијаспора. Чињеница је, међутим, да је од 1998. до 2015. године у БиХ само у дознакама уплаћено око 35 милијарди КМ.

Примјера ради, 2010. године се посредством банкарских рачуна, али и неформалним каналима, из дијаспоре слила око 3,41 милијарда КМ, што је за 180 милиона КМ више у односу на годину раније или 14 одсто БДП-а земље.

Анализе на макроекономском плану говоре о томе да је ријеч о средствима која су дупло виша од просјека земаља југоисточне Европе и представљају кључни покретач потрошње, односно значајно утичу на платежну моћ становника у БиХ који у великој мјери зависе од новца из иностранства.

Месуд Мулаомеровић, бивши предсједник Савеза Бањалучана у Шведској, при Свјетском савезу дијаспоре, каже за "Независне" да је у овој земљи, према подацима из 1996. године, који су и даље најмјеродавнији које имају, било 65.000 бх. грађана, а од тога 12.485 Бањалучана.

"Данас су то и високообразовани, радно способни људи, веома успјешни и спремни на улагање у БиХ, што је дугорочно гледано један велики ресурс", напоменуо је Мулаомеровић. С представницима Скупштине града Бањалука, додаје он, разговарано је о могућностима које постоје, уколико се овај дио становништва препозна као ресурс.

"Обећање смо добили да ће се радити на томе. Убрзо слиједи покретање индустријских грана, производње и извоза, ако се дозволе за рад буду могле добити по једноставнијем и бржем поступку", нагласио је он.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ нема података о повратку из исељеништва, али се позивају на резултате истраживања, према којем више од половине бх. држављана има намјеру да се врати. "Из искуства у раду с исељеништвом можемо потврдити снажан интерес да допринесу економском и друштвеном развоју БиХ.

У институцијама у БиХ исељеништво се сматра једним од најважнијих финансијсклих и људских ресурса за развој БиХ", кажу у овом министарству.

Велики прилив дознака смањује продуктивност Скоро 20 милиона углавном младих и образованих из источне Европе напустило је своје земље у претходних 25 година, подаци су ММФ-а, који у анализи оцјењује да су потребне боље институције и економске политике у земљама поријекла, али и либерализација режима за имиграцију у земљама које оскудијевају високообразованим радницима, посебно љекарима, архитектама и инжењерима.

"Емигранти су, ипак, најчешће боље ситуирани од породица у земљама из којих долазе. Велики прилив дознака подржао је потрошњу, али је такође довео до пораста курсних стопа, што је привреде учинило мање конкурентним, а смањена је и продуктивност. Новац који се шаље назад рођацима довео је до раста плата брже од продуктивности, што је изазвало ерозију поврата на инвестиције и слабљење мотивације за инвестирање у земље поријекла, те смањену мотивисаност за рад", пише у извјештају ММФ-а.

Извор: Независне новине