Био је капитен Луки Модрићу, а сада је конобар...!

Прочитајте сјајну причу о бившем фудбалеру Силвију Цаврићу који је био капитен Луки Модрићу, а због повреде је морао да прекине каријеру и сада се бави угоститељством. Каже, да би по уговору, требало петину своје плате да даје Мамићу.

Фудбал 26.07.2016 | 23:15 Силвио Цаврић је један од ретких конобара који на интернет енциклопедији Wикипедиа има своју страницу.

У два пасуса и нешто више од стотину речи, као и посебним делом где су побројани његови трансфери, не описује се међутим његова конобарска, већ фудбалска каријера. Која није била нимало сиромашна.

Овај хрватски фудбалер који је рођен у јулу 1985. године међутим већ пет година није одиграо ниједан фудбалски меч због повреде кичме. Из тог разлога морао је да се окрене "алтернативним пословима", а за разлику од многих његових колега који у току каријере отворе своје ресторане, кафане и клубове - он је запослен у баш једном таквом у Великој Горици.

Ради као конобар и срећан је. Али, много је пропатио док се није помирио са тим да више не може да игра фудбал.

Баш у кафићу у ком ради у Великој Горици долази велики број љубитеља фудбала који на великим екранима гледа његове некадашње саиграче и колеге, а и не слути да их је кафом или пивом управо послужио некадашњи велики таленат репрезентације Хрватске и Динама.

Док је он носио тацну - његов некадашњи саиграч из Динама и момак коме је у том тренутку и том узрасту био капитен, у питању је најбољи хрватски фудбалер Лука Модрић, постиже гол против Турске и доводи Хрватску у вођство у првој утакмици "коцкастих" на недавном завршеном европском првенству у Француској.

"Играли смо заједно у Динаму, дошли смо отприлике у исто време, он из Задра, а ја из Пуле, и одмах смо се нашли. Становали смо заједно шест месеци, он, ја и Марко Чирјак, још један наш саиграч из те генерације", почео је причу, чини нам се из овог разговора - харизматични, Силвио Цаврић за портал "ЦитyПортал.хр".

Од тих година у млађим категоријама Динама и репрезентације Хрватске прошло је много.

"Сад то звучи мало смешно, човек игра у Реал Мадриду, али имам фотографију на којој смо у дресу репрезентације заједно. Ја с капитанском траком на руци, а он одмах покрај мене. Чудно је то видети из ове перспективе", казао је Цаврић који је рођен у Сиску.

Тренутно има 31 годину, а каријеру је морао да заврши након великих проблема са леђима. У тренутку када је наступао за Интер из Запрешића добио је ударац ђоном у леђа и од тада није био онај "стари". Имао је велики оток, како он каже величине "рукометне лопте", али након што је то "спласнуло" наставио је играти и у том тренутку није знао да су му пукла "два диска" у кичми.

"У једном тренутку сам схватио да више не иде даље. Тад сам играо у Албанији и вратио сам се у Загреб, покушао то решити и неким алтернативним методама, али кад су лекари видели слике, било је јасно да морам на операцију. Та два пукнута диска у кичми уништавала су живац, није било друге".

Тада је чуо тужну вест.

"Доктор ми је рекао да би можда могао и опет играти, да су шансе добре, али годину дана након операције позвао ме и рекао: ‘Дечко, остави се ти фудбала, бави се нечим другим у животу’".

Прича да је новац који је зарадио у Динаму потрошио "успут", а да је сав новац који је зарадио у Албанији потрошио на лечење и операције. Тих првих годину дана након "пензије" је тешко поднео и схватио је да мора да нађе нови посао. Прво је - веровали или не - почео да истовара намештај, и то са онаквим леђима... Потом је покушао да ради у осигурању, није му се допало, а од тада се "пронашао" у угоститељству - као конобар.

"Имао сам у том тренутку 26 година, цели живот сам посветио фудбалу и тај тренутак, кад схватиш да је готово, немогуће је описати. Ужас. Пази, од четврте године тренирам фудбал, био сам талент, почео нешто и зарађивати, отварале су се прилике, и догоди се да више не може радити оно што радиш цели живот, што ти је стил живота. Једноставно сам протрнуо. Што сад? Куда сад? Како?", упитао се Силвио Марић.

Но, да се вратимо данима Динаму...

Цаврић је у Динамо Загреб стигао из Пуле, а његов тадашњи тим је тражио 500.000 марака. Мамићу није "пало на памет" да плати тај новац за једног 15-годишњака, па су се нашли на 80.000. На почетку му није било нимало лако у новом окружењу.

"Био сам још дете, дођеш ту као падобранац, никога не знаш, а у Динаму су сви већ "факини", сви се знају… А ја долазим као ‘мали сељак’ из Истре. У прво време су ме баш шиканирали. У почетку су ме сместили у стан с Едуардом да Силвом и Патрицеом Кwедијем. Остао сам тамо два месеца, делио сам собу с Едуардом, који ми није остао у лепој успомени".

Зашто?

"Шканирали су ме и њих двојица кад сам тек дошао, поготово Едуардо. Ево, рецимо, човек ми није дао да ставим ствари у ормар. С Кwедијем сам се после зближио, знали смо и изаћи, али с Едуардом никад. Иако, Едуардо је с већином саиграча био на некој дистанци, мало на своју страну".

Међутим, садашњи фудбалер Реал Мадрида и најбољи играч репрезентације Хрватске Лука Модрић остао му је у лепом сећању, а по сопственом признању и сада се знају чути иако су им каријере отишле у потпуно супротним смеровима.

"По чему га памтим? По педантности! Све своје ствари увек је уредно слагао, тачно се знало где шта стоји. Или, рецимо, кад попије сок, одмах однесе чашу, опере је, обрише и спреми у ормар. И живцирало га је што нас двојица нисмо такви. Чак и изван терена је био друкчији. Ми смо знали изаћи након утакмице, попити нешто, ишао је и он с нама, али увек је имао границу. Већ као клинац био је прави професионалац, потпуно посвећен томе да постане фудбалер. И на томе му скидам капу, а због тога је и постао оно што је данас. Ево, не сећам се да сам га икад видео да се напио. А излазили смо јако пуно пута…", прича Цаврић.

Лука Модрић је након Динама отишао у Тотенхем, да већ последњих пет сезона носи дрес Реала.

"Чим сам први пут видио Луку на терену, схватио сам да је друкчији од нас осталих. Имао је ту неку посебну харизму. У почетку је мало каснио за нама, касније је ушао и у репрезентацију, тад је био стварно ситан, али у једном тренутку смо ми остали почели стагнирати, а он је одјурио према горе".

Занимљиво, његов тадашњи менаџер Здравко Мамић са њим је потписао уговор који је врло споран. Штавише, он није био једини који је тако пролазио са "првим човеком модрих", па је попут Едуарда и неких других фудбалера морао да одваја 20% своје плате и да даје Мамићу. Пита се, да ли би и ову конобарску морао да дели са њим и како ће се снаћи за башкиш?

"Потписао сам грађански уговор с њим, у којем пише да му иде 20 посто ако се негде продам. Од сваке моје плате њему иде петина.Тај уговор је потписан доживотно, никад није прекинут и још постоји. Требао би га назвати да га питам што је с платом у "Добром дану", упутит ћу га на Жаца да се договоре", казао је Цаврић са осмехом.

Био на мети Бајерна, али...

Каријера Силвија Цаврића би можда отишла у другом смеру да је у договору са мајком прихватио уговор Бајерна од 200 хиљада марака за три сезоне. Међутим, за време једног меча у репрезентацији "снимио" га је Здравко Мамић и убедио његову мајку да ће му боље бити у Динаму.

Извор: Мондо.рс