Много факултета лошег квалитета у Српској

Професор др Петар Кунић о високом образовању у Српској: Приватни универзитети се отварају као профитабилна предузећа. Универзитети не смеју бити израз спреге моћника и појединаца који би лаку зараду.

Република Српска 24.07.2016 | 16:30 У јавном дискурсу, посебно у интелектуалној и стручној јавности Републике Српске, приватни универзитети, односно факултети нису задобили легитимитет. У суштини, критике се своде на слаб квалитет знања које студенти стичу на овим високошколским установама.

По многима разлог треба тражити у недостатку квалитетног наставног особља. У већини случајева наставу изводе наставници у својству спољних сарадника који често немају адекватна наставно-научна звања нити професионалну наставну каријеру. Предлог за њихов избор подносе комисије често некомпетентног састава, јер је не чине чланови из уже области за коју се кандидат бира, што се посебно односи на област права.

Наравно да се у јавности повлаче и други разлози који се разазнају као слабости у функционисању ових установа, као што је недостатак адекватно утврђеног критерија за проверу знања студената.

Све у свему, са становишта општег интереса, имајући у виду изузетан значај појединих студијских програма за друштвену заједницу, оправдано се у јавној расправи о Закону о високом образовању захтева изостављање могућности оснивања приватних универзитета у области медицинских, правних и педагошких наука.

Виртуелно објашњење одређених групација (министара и посланика у Народној скупштини Републике Српске, за које се не искључује сувласнички однос у одређеним универзитетима), да би издвајање одређених студијских програма као више важнијих значило провођење дискриминације и угрожавање људских права, што је, како истичу, у супротности са Уставом Републике Српске, свакако представља класичан вид манипулације и велико незнање, уз непостојање осећаја кривице. Република засигурно има регулаторно право да уређује високо образовање према општем интересу, интересу заједнице у целини, и да осигура његову заштиту.

Ако држава процењује да ће боље и квалитетније обављати образовање у одређеним областима уз ограничено деловање тржишних начела у њиховом обављању, онда то задржава у свом домену. У противном, ако одређени субјекти (приватна лица) обављају делатност у области образовања ради стицања добити, онда се ради о трговачким друштвима.

Дозволу за рад добили су седам приватних универзитета (сваки универзитет у свом саставу има пет факултета) и два државна универзитета, уз десетине високих школа, што свакако није мали број приватних високошколских институција, с обзиром на број становника, тако да Република Српска има далеко највећи број приватних универзитета у окружењу, иако нема довољно квалитетног професорског потенцијала ни за државне универзитете, а камоли за још 35 приватних факултета и већи број високих школа.

Стога се може рећи да је стање у високом образовању алармантно забрињавајуће, да постоји експанзија високог образовања ниског квалитета (како рече председник САНУ проф. др Владимир Костић). Уместо да се приђе сређивању стања на државним универзитетима и селективном приступу (уз пооштравање законских одредаба) отварању приватних универзитета, пришло се отварању приватних факултета као профитабилних предузећа у готово свим областима, што је апсурд.

Апстрахована је чињеница да универзитети нису профитабилне институције (што је законска одредба), те да су они део интелектуалне, духовне и материјалне културе човека и свих људи заједно, као и резултат вишедеценијске еволуције и погодног цивилизацијског амбијента, а не израз интересне спреге између моћника у политичкој власти и појединаца који хоће брзу и лаку зараду.

Извор: Новости