Стећци уписани на листу свјетске баштине

Стећак је средњевековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану, истиче мр Маја Ђорђевић, археолог – конзерватор.

Регион 24.07.2016 | 14:20
Стећци уписани на листу свјетске баштине
Сећци из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске су званично уписани на листу светске баштине Унеска.

Реч је о средњовековним каменим надгробним обележјима која су пре седам дана одлуком Комитета за светско наслеђе у Истанбулу, а у коме су седели представници 21 земље и многобројни посматрачи, проглашени вредним културним наслеђем.

Да посао није био нимало лак може се закључити и на основу чињенице да је трајао седам година. Екипе Међународног већа за споменике и споменичке целине или краће Икомоса, морале су да виде сваку од номинованих некропола. У БиХ их има 20, по три у Србији и Црној Гори и у Хрватској две.

Њихове мисије су трајале по петнаестак дана, одлазили су са мноштвом утисака и коментара као и предлозима како да се заштите неке од зона, евентуално повећају или смање. На другој страни су радили координатори за номинационе досијее четири државе, за Србију све што је требало да се предузме чинили су стручњаци Републичког завода за заштиту споменика – Београд.

Мр Маја Ђорђевић, координатор израде номинационог досијеа, иначе археолог – конзерватор у Заводу, истиче да су стећци заслужили да буду уписани на Листу светске баштине јер заиста представљају јединствено сведочанство културне традиције и цивилизације.

– Стећак је средњовековно надгробно обележје на основу кога сагледавамо најдубље корене и порекло европског народа на централном Балкану. Сведочи о духовном животу наших предака. Камени исклесани блок је мукотрпно довлачен из каменолома да би обележио гроб преминулих – враћа нас у прошлост магистар Маја Ђорђевић.

Према облицима стећци су се делили на плоче, сандуке, слемењаке, крстове и стубове. Било је на њима украсних мотива: месеца, звезда, оружја... Фигуралне представе мушкараца и жена, борбе, турнири, сцене из лова су изискивале велики труд средњовековних уметника.

– Стећак је и родословно стабло на коме читамо имена, сагледавамо свакодневну радост и патњу, препознајемо историјски запис и народну причу, бајку која се увија са орнаменталном лозицом уклесаном на површини камена. Тај камен нас повезује са далеком прошлошћу – додаје археолог – конзерватор.

У филму „Стећци, окамењени сведоци времена” који је настао захваљујући Дубравку Лореновићу, члану Комисије за очување националних споменика БиХ, о каменим обележјима на средњовековним гробљима може се чути мноштво података.

Он је уз помоћ камере приближио камене записе, рељефне приказе историјских догађаја, имена породица и личности и дубоко смислене поруке живима које са језичко-литерарног гледишта имају непроцењив значај. Забележена су појединачна камена обележја, мада су она углавном груписана у некрополама, правилно оријентисана према странама света.

Одвајане су поједине породице, властелинске наравно, што је, рецимо, случај са припадницима феудалног врха у Радимљу код Стоца.

Лореновић даје идеју истраживачима да на свој начин одговоре и докажу зашто је погребна уметност била тако дубоко укорењена баш у босанском краљевству с обзиром на то да се стећци налазе у чисто илирском подручју.

Оно што Лореновић зна и истиче јесте да су се на подручју античког Илирика од давнина укрштали утицаји медитеранског и панонског културног света и у каснијем раздобљу византијског истока и латинског запада.

Настанак стећака се везује за другу половину 12. века, највише их је настало у 13. и 14. веку, клесани су и почетком 16. века, али се убрзо губе. Првим пописом од 1951. до 1969. утврђена је научно утемељена бројност и распрострањеност камених надгробних обележја.

Данашња сазнања говоре о 3.300 локалитета и 70.000 споменика, од чега у Бих 2.677 локалитета са 60.000 стећака. У Хрватској је на око 400 места евидентирано 4.400 споменика. У Србији се на 203 локалитета налази 4.100 стећака док у Црној Гори имају 107 локалитета са 3.500 стећака.

Гробља и обележја на њима као древни сведоци времена у народном памћењу су сачувани и под називом мраморје, машети, грчки гробови, дивовско камење, с тим да се назив стећак употребљава у новије време као синоним за стаменост, монолитност и изведен из појма стојећак.

Некрополе у Србији које су уписане на Листу светске баштине налазе се на територији општине Бајина Башта и Пријепоље.

Мраморје у Перућцу се од 13. до 16 века налазило на периферији српске средњовековне Рашке државе, на самој граници са Босном. У једном од гробова 2010. нађен је и сребрни новчић босанског краља Стефана Томаша. У археолошком налазишту Растиште код Бајине Баште на стећцима је главни украс било оружје. На Грчком гробљу у селу Хрта, формираном на узвишењу, нађено је и неколико сандука са аркадама…

Иако се много тога зна, иако су исписане силне књиге, нема сумње да окамењени сведоци времена крију још много података и тајни.

Извор: Политика

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

врс рви

25.07.2016 16:50

Штета што се све ово користи у дневнополитичке сврхе јер би се много тога одкрило да није тако. Занима ме ова тема и имам много фотографија које направио. Само на подручју Зеленгоре као и општина Фоча, Гацко и Калиновик има много тога. Чак се нико није озбиљно прихватио посла да испита гробнице у стјени у којима су сахрањивани православни свештеници, осим једне у Миљевини (село Ратаја) код Фоче али су све што су ископали однијели по сазнању нешто у БГ а нешто у Пљевља. У стијенама кањона Бистрице постоје остатци града Прилеп са сличном гробницом. Чак се нико од стручњака није удостојио да га обиђе. Поријеклом су вјероватно из ИВ вијека. Толико о нама...

ОДГОВОРИТЕ