У БиХ се на посао чека и дуже од годину

У БиХ чак 85 одсто незапослених грађана на посао чека дуже од једне године, што је очигледна посљедица послијератног стања и транзиције економије у овој земљи, показала је то најновија анкета о радној снази, коју је објавила Агенција за статистику БиХ.

Босна и Херцеговина 23.07.2016 | 21:45 Ова анкета спроведена је половином априла ове године и прикупљени су подаци о економској активности и осталим карактеристикама становништва за 8.165 домаћинстава у БиХ.

Према овим подацима, радну снагу у БиХ, односно економски активно становништво, чинило је 1.074.000 особа, док је број неактивних био 1.415.000 особа.

У оквиру радне снаге било је 801.000 запослених и 273.000 незапослених особа, док је у оквиру запослених особа било 27.000 неплаћених помажућих чланова домаћинстава.

Тако подаци из анкете у 2016. години показују да је стопа незапослености износила 25,4 одсто (22,5 одсто за мушкарце и 30 одсто за жене), и она је нешто мања пошто је у истом периоду прошле године била 27,7 одсто (25,8 одсто за мушкарце и 30,7 одсто за жене).

"Стопа незапослености била је највиша међу младим особама старости од 15 до 24 године и износила је 54,3 одсто", казали су из Агенције за статистику БиХ.

Према њиховим ријечима, подаци из анкете у 2016. години показују и да су стопе активности и запослености износиле 43,1 одсто и 32,2 одсто, док су у 2015. години биле 44,1 и 31,9 процената.

Треба напоменути да су те стопе биле значајно више за мушкарце него за жене. Поред тога, ови подаци показују и да у БиХ мање од половине радно способног становништва (43,1 одсто) чине активне особе, односно оне које на тржишту рада учествују као запослене и незапослене особе.

Из овог документа је видљиво и да образовна структура запослених особа показује да 65,7 одсто особа има завршену средњу школу, затим слиједе запослени са завршеним академским образовањем 17,8 одсто, те особе са завршеном основном школом или нижим образовањем 16,4 одсто.

Са друге стране, образовна структура незапослених особа показује да 70,1 одсто особа има завршену средњу школу, потом слиједе незапослени с основном школом или нижим образовањем 16,6 одсто, те особе са завршеним академским образовањем 13,4 процента.

Истовремено, подаци из анкете показују нижу образовну структуру неактивних особа старијих од 15 година, а међу њима је готово 54,2 одсто особа са завршеном основном школом или ниже, 40,9 одсто су особе са средњом школом, а преосталих 4,9 одсто су академски образоване особе.

"Структура запослених особа према сектору активности показује да је највеће учешће у сектору услуга 50,8 одсто, затим у сектору индустрије и грађевинарства 31,3 одсто и у сектору пољопривреде, шумарства и риболова 18 одсто", наводи се у овом документу.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да ови подаци јасно показују да друштво не води бригу о запошљавању у БиХ, а посебно младих људи.

"То само показује степен неспособности свих влада у БиХ, које својим мјерама не стварају амбијент за улагање и инвестирање и ново запошљавање", рекао је Павловић.

Према његовим ријечима, степен буџетски обезбијеђених радника, који је јасан показатељ одсуства интереса за било какав економски развој у БиХ, практично је довео БиХ у ситуацију да је земља с економски најнижим нивоом развоја и највишим степеном незапослених, посебно код младих.

"Оно што је додатно лоше је чињеница да ни ресорна министарства која су задужена за запошљавање, образовање и привреду, нису ни у каквој сагласности у вези с тим како да се ствара и креира амбијент за образовање радника који ће имати могућност да се запосли", сматра овај економиста.

Извор: Независне