Милица Дабовић: Заљубљена сам, ово је мојих пет минута!

Капитен кошаркашица је прошле године предводила тим до европске титуле, а за “Блиц“ је говорила о Олимпијским играма, породици, дечку Симону, популарности.

Кошарка 23.07.2016 | 19:15 Недавно је била годишњица освајања европског злата. Има ли емоција када се присетите великог успеха?

- Емоције су сваки дан, што за кошарком, Европским првенством, пријатељима, породицом, псом, и ја сам најсрећнија особа на свету. Што се тиче Евробаскета, тако нешто се никада није десило у Србији. Осећам велики понос јер сам била капитен златне генерације - каже Милица Дабовић.

Шта као капитен можете да нам обећате пред Рио?

- Не желим да обећавам медаље. Људе смо навикли на борбеност, снагу и позитивну енергију. Остављале смо срце на терену и по томе смо познате. То желим да обећам. Тешко је обећавати медаљу, јер играмо против Кине, Бразила и САД. Бићу пресрећна ако будемо осме, али чуда се дешавају.

Противнице вас се плаше?

- Нека нас се сви плаше. Ми смо незгодан противник, мале осице које зује по терену и то смета противничким играчицама. То је нама кец у рукаву. Надам се да ћемо и сада све да изненадимо. Првенствено европским екипама нисмо остали у лепом сећању. То су Турска, Шпанија, Белорусија, све смо их победиле и једва чекам дуеле са њима у Рију. Ипак, оне су се сада много појачале.

Да ли се ви некога плашите?

- Не плашим се никога. Не размишљам о другим екипама, већ о свом тиму и својој игри. Морамо да слушамо Марину Маљковић.

Идете као европске шампионке у Рио. Олакшање или терет?

- После европског злата је дошло време да се спустимо на земљу. Мало смо полетеле јер нам сви ласкају, бодре нас и препознају и то нам прија. Сада су кренуле озбиљне припреме и нема више шале. Морамо да будемо заједно, да гинемо и да изненадимо сами себе.

У последњој години ваша популарност је нагло порасла?

- Популарност ме није спутавала, већ ми прија. Не волим само да људи буду засићени мене. Можда другима то смета, али ја сам пресрећна што сам у центру пажње. Ово је мојих пет минута, ако их сада не искористим, сигурно се неће поновити. Ја ћу престати да играм кошарку, посветићу се свом партнеру и деци, и све ово што се сада дешава око мене чини ме срећном. Заљубљена сам, освојила сам златну медаљу, имам пријатеље који су ми важни...

Заснивање породице?

- Ускоро не, али када буде, знаће се - закључила је Милица Дабовић.

Девојчице иду на кошарку

После вашег успеха више девојчица је почело да игра кошарку?

- Јесте, и јако сам срећна због тога. Излазим у сусрет девојчицама широм света, шаљем им своје мајице, патике и подржавам их. Не морају да се баве кошарком, већ било којим спортом. У спорту су другачији људи, ту можете доста тога да научите, да пропутујете цео свет. Видим на теренима девојчице са лоптама у рукама које желе да буду Милица Дабовић, Ана Дабовић, Тамара Радочај и Соња Петровић.

Извор: блиц.рс