Данас је Свети Прокопије!

Српска православна црква и верници данас славе светог Прокопија, а мало је позната чињеница да је српски град Прокупље по њему добио име.

Свијет 21.07.2016 | 09:01 Свети великомученик Прокопије је хришћански светитељ из 4. века. Рођен је у Јерусалиму. Име по рођењу било му је Неаније, а био је војвода у служби цара Диоклецијана. Према легенди, у време прогона хришћана, Диоклецијан је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и тамо затре хришћане. На том путу десио се јак земљотрес након кога му се обратио Бог речима: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?”. На његово питање: „Ко си ти, Господе? Не могу да те познам”, показао се у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и зачуо се глас: “Ја сам Исус распети Син Божји, овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом”.

Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Као победилац ушао је у Јерусалим и објавио мајци да је хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара.

После великих мучења бачен је у тамницу, где му се опет јавио Господ Исус Христос, који га је крстио и дао му име Прокопије. Једног дана дошло му је на тамнички прозор 12 жена и рекле су му: “И ми смо слушкиње Христове.” Оптужене за ово оне су бачене у исту тамницу, где их је свети Прокопије учио вери Христовој, а нарочито томе како ће примити мученички венац. Зато се у чину венчања помиње свети Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене.

У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. века.

Бројна народна веровања везана су за празновање овог свеца.

У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер свети Прокопије походи и благосиља младенце. Данас се избегава копање, чак и сахрањивање. Такође се на овај дан није купало. У старини су Срби рудари сматрали овог светитеља својим патроном. Сматра се и заштитником деце. Славили су га каменоресци и бунарџије.

По свим српским крајевима постоје разни обичаји и веровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар. Постоје и породице, додуше ретке, које славе светог Прокопија као крсну славу.

(Телеграф)