Путинови људи се жале на Амфилохија

Челници руске Думе као и представници Путинове странке Јединствене Русије жалили су се преко политичких канала на понашање митрополита црногорско приморског Српске православне цркве Амфлохија због његове улоге у организацији Свеправославног сабора на Криту, пише подгорички лист Побједа.

Регион 19.07.2016 | 22:15 Повод је одлука Српске православне цркве да и поред снажног противљења Руске цркве присуствује Сабору на Криту, који је одржан од 18. до 26. јуна. Руси сматрају да иза такве одлуке директно стоји утицај митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића за којег верују да вуче све конце у СПЦ.

На погоршање односа Руске православне цркве и Српске православне цркве прво су указали челници руске Думе Сергеј Наришкин и Сергеј Зељезњак, који су на одвојеним састанцима са представницима опозиционих странака из Црне Горе и Србије, одржаном крајем јуна ове године, изразили дубоко разочарење Амфилохијевим ставовима и поступцима.

"Ставови епископа Амфилохија нису усаглашени са Московском патријаршијом. Очекујемо да ће та ситуација бити брзо превазиђена", цитирао је извор Побједе речи потпредседника руске Думе Сергеја Зељезњака на састанку са представницима опозиције из Црне Горе и Србије.

О Амфилохијевим ставовима о Сабору на Криту било је речи и на маргинама Конгреса Путинове странке који је одржан 25. и 26. јуна у Москви управо у време одржавања Сабора. Из Путинове странке тада су на одвојеним састанцима са представницима опозиције из Црне Горе, али и Србије, указали да СПЦ и Руска православна црква морају да делују јединствено и усаглашено. На Конгресу је усвојена декларација којом Јединствена Русија подржава идеју о савезу балканских неутралних држава, али у званичном саопштењу није било ни речи о Сабору на Криту.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је после Сабора,  да унутар православља, нарочито између Московске и Цариградске патријаршије, постоје стари и озбиљни проблеми. Да би Сабор био васељенски, да би био свети, он мора да донесе истините одлуке. Први васељенски сабор је признат као васељенски тек на другом сабору, и тако редом све до седмог сабора. Следећи велики сабор је онај који потврђује истинитост оног претходног навео је Амфилохије.

Он је изразио очекивање да ће Руска црква усвојити најмање пет од укупно шест на Криту усвојених докумената. Таква очекивања темељио је, како је рекао, и на више телефонских разговора које је обавио са митрополитом Иларионом Алфејевим, „министром спољних послова“ Руске цркве. Међутим, Амфилохијеве ставове је убрзо демантовала Московска патријаршија. За црквене прилике веома оштар деманти Руске цркве сведочи о озбиљном погоршању односа између две цркве што су и указали представници руске парламентарне власти и најјаче партије, на састанцима са представницима опозиције из Црне Горе и Србије.

Према поузданим сазнањима Побједе, Русима су засметале и екуменске изјаве митрополита црногорско-приморског као и добри контакти које Амфилохије има са поглаваром Римокатоличке цркве папом Фрањом.

Извор: ЦдМ