Сви смо помало метеоропате

Метеоролог Јасминка Смаилагић о утицају времена на здравље и најчешћим тегобама које се јављају услед промене температуре, притиска и влажности ваздуха.

Здравље 17.07.2016 | 12:47 СТРАЖИВАЊА показују да чак 80 одсто светске популације "на својој кожи" осећа промену времена. Стручњаци потврђују да је због климатских промена, које су се издешавале током прошлог века, број метеоропата данас скоро дупло већи него пре пола века. Међу њима су особе оба пола, па чак и деца. Ипак, неке студије су показале да жене промену временских параметара чешће осећају него мушкарци, и то због менструалног циклуса и хормонских промена.

Метеоролог Јасминка Смаилагић, начелник одељења за мониторинг климе и климатске прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода Србије, у интервјуу за "Новости" указује да метеоропатија није болест, али да људски организам као део природе и њен продукт прати спољашње утицаје и у складу са тиме реагује.

* Због чега време утиче на људе?

- Људски организам је веома сложене конституције и у њему велики проценат заузимају вода и електролити. Код промене времена долази до различите концентрације негативних и позитивних јона у атмосфери, који утичу на наше тело. Свако од нас реагује на те спољашње утицаје, што се манифестује појавом различитих тегоба.

* Који временски параметри највише утичу на здравље, и ко највише реагује на њихову промену?

- Нагла промена температуре, ваздушног притиска и нивоа влаге, као и ветровито време, најчешћи су параметри који утичу на здравље. Старији срчани болесници и астматичари најтеже подносе промену времена. У осетљивој групи су и млађи од 15 година, јер реагују на утицај електромагнетних таласа који се мењају у складу са променом температуре.Статистички подаци добијени неким истраживањима показују да су метеоропате најчешће жене средњих година, хронични болесници и старије особе.

* Када оганизам почиње да реагује на промену времена, и који су најчешће симптоми?

- Реакције су најчешће од четири до 48 сати пре доласка промене времена. Симптоми који се обично јављају су главобоља, умор, недостатак концентрације, болови у мишићима, промена крвног притиска. Када се време промени, онда следи прилагођавање тела. Тај период адаптације, ма колико да је та биометеоролошка фаза била неповољна, траје од два до три дана, у зависности од особе и стања организма.

 УМОР И РАЗДРАЖЉИВОСТ* ПОСТОЈИ ли повезаност између година и метеоропатских реакција?

- Готово све особе реагују на неповољне временске прилике, али су наравно метеоропате најосетљивије. Код младих и здравих људи ове тегобе су благе и скоро неприметне, док код старијих и хронично оболелих могу бити толико изражене да захтевају посебан третман, а у неким случајевима и хоспитализацију. Када су у питању психичке реакције, код здравих људи најчешће долази до појаве умора, безвољности, раздражљивости и несанице.

* Да ли бурније реагујемо на захлађење или на отопљење?

- Реакције су углавном подједнаке. На хладноћу организам реагује тако што се крвни судови контрахују како би се смањило одавање топлоте. Ово за последицу има повећање отпора у кардиоваскуларном систему, срце се додатно оптерећује и крвни притисак расте. Са повећањем температуре дешава се обратно, крвни судови се шире и притисак пада. Уколико на топлоти не уносимо довољно течности долази до дехидратације, мозак се слабије снабдева крвљу па се јављају несвестице и вртоглавице. Крв постаје гушћа, па се самим тим повећава и ризик од настанка можданог и срчаног удара.

* Који органи су највише погођени наглим променама времена?

- Ветар, суша и влага утичу на плућне и болести дисајних путева, васкуларне болести, гастроентеролошке, психичке неуровегетативне и реуматске болести. Спарно време делује лоше на организам и нарочито је опасно за срце и јетру. Кошава, рецимо, отежава основну болест реуматичарима, плућним, срчаним и нервним болесницима као и људима са постоперационим ожиљцима.

* Зашто и ожиљци на телу реагују?

- Због пада атмосферског притиска који нам наговештава промену времена. Долази до стезања и опуштања оштећеног ткива па када, на пример, пада киша, људи осећају пецкање и свраб.

УТИЦАЈ НА ХОРМОНЕ

* ЗАШТО смо пред кишу прилично декоцентрисани и поспани?

- Дуг кишни период, односно облачно време, утиче на смањену производњу хормона мелатонина и серотонина, који регулишу циклус спавања и буђења. Организам помоћу дневне светлости лучи серотонин, док се током ноћи ослобађа мелатонин важан за одмор и здрав сан. Кишни и мрачни дани поремете овај циклус, а резултат тога је отежана концентрација, пад енергије, поспаност и раздражљивост.

Новости
фото: интернет