Бањалучанка волонтира на Олимпијади у Рију

Маја Диљкан захваљујући познавању шпанског, португалског и енглеског језика добиће прилику да волонтира у медицинском сервису, а биће преводилац са енглеског на португалски. Када је 2014. године послала своју пријаву за волонтирање на Олимписким играма, није ни размишљала да ће двије године касније паковати кофере.

Република Српска 15.07.2016 | 08:02 Шпански, енглески, португалски… За Мају језичке баријере не постоје. Шпански је почела да учи из хобија, а португалски, јер јој је Олимпијада обезбједила похађање курса. Једна од њених улога у Риу биће превођења са португаског на енглески језик и обратно.

"Бићу волонтер у медицинском сервису, гдје ћу преводити са португалског на енглески и обрнуто, ту ћу радити четири сата, а послије тога у Копакабани у организационом одбору. Портулгаски јесте сличан шпанском, али изговор је потпуно другачији, то сам почела да учим због Олимпијаде јер ми је пружен курс“, почиње своју причу ова Бањалучанка.

Иако је крајем 2015. године знала да је примљена за волонтирање на Олимпијским играма, до посљедњег момента Мајин одлазак је био упитан. Новац за карту морала је сама прикупити. Око 60 молби је послала на различите адресе домаћих и иностарних компанија. Упркос томе, већину новца сакупила је уз помоћ својих пријатеља, који су је и охрабривали да не одустане од свега.

"Пут до Риа је заиста био дуготрајан временски, с обзиром на то да сам већ двије године у том процесу. Како су се ближиле могућности и повећавале шансе  да одем, тако ми је то све изгледало немогуће, због те финансијске стране. Било је јако тешких момената, сав тај пут је био са пуно успона и падова. Када сам била одлучила да одустанем, пријатељи су говорили, ајде само још ово пробај, има само још то и слично. Стварно сам покушава све, од молби, до писања појеката на којекаквим платформама“, прича Маја за „Моју Херцеговину“.



Ова двадестпетогодишња студенткиња фармације на Универзитету у Бањој Луци, своје волонтерско искуство почела је да стиче 2009. године. У хуманитарним организацијама „Партнер“ и Савезу жена обољелих од карцинома дојке „Искра“, чинила је прве волонтерске кораке.

"Заправо, моје прво волонтерско искуство било је у хуманитарној организацији „Партнер“, која се бави проблематико особа са инвалидитетом. Већ после мјесец дана била сам укључена у неке пројекте. Послије тога учланила сам се у удружење ИАЕСТЕ, удружење за међународну размјену студената, ради стучне праксе. То је једно од најљепших студентских искустава, тада сам заправо почела да путујем“, каже Маја.

Након озбиљних покушаја да напусти БиХ и одласка на рад у Швајцарску, Маја се повратком кући пријавила за ЕРАСМУС размјену студента, те је 2014. године добила стипендију на Универзитету у Гранади. Послије годину дана проведених у Шпанији, ова Бањалучанка одлази на двомјесечну стручну праксу у Аргентину.

Плес је још једна љубав ове младе Бањалучанке, а њиме се почела бавити од седме године и од тада не престаје да игра.

Као захвалност свим људима који су је подржали и помогли да оде на Олимпијаду, током боравка у Риу Маја ће писати блог.




"Морам рећи да сам наишла на слаб одзив институција у свом граду и држави. Мислим да у БиХ има можда свега пет људи који ће, у својству волонтера, ићи у Рио. Свјесна сам ја и ситуације код нас, али мислим да је то могло да буде и другачије. Желим да се захвалим Синдикату образовања, науке и културе РС, предсједнику Драгану Гњатићу који је дао допринос и подршку мом одласку, одјељењу за друствене дјелатности града Бањалука, те Ђорђу Милановићу и његовој кћерки Теодори, који су испред удружења Срба у дијаспори у Вићенци, сакупили једна дио новца за карту, те одјељењу за друствене дјелатности Града Бањалука”, истиче Маја.

За крај приче, Маја додаје да је послала и пријаву за волонтирање на Параолимпијади и да се нада да ће јој бити одобрено учешће, те да ће Рио бити само почетак једне нове приче.

Извор Моја Херцеговина