Кинези позивају на рат са Филипинима!

Одлука Сталног арбитражног суда у Хагу да Кина нема историјско право над Јужним кинеским морем изазвала је буру негодовања међу кинеским властима, али још више на тамошњим друштвеним мрежама, чији корисници махом позивају на рат са Филипинима.

 

Свијет 13.07.2016 | 22:40 Јужно кинеско море једно је од важнијих светских геостратешких тачака за које се неретко каже да је други Пердијски залив с обзиром на богате ресурсе који леже на његову дну.

Кинези су давно проценили да се тамо, примера ради, крије преко 18 милијарди тона сирове нафте. Једна од најпрометнијих поморских рута, којом пролази и тзв. Поморски Пут свиле, иницијатива коју је пре неколико година предложила управо Кина у циљу јачања односа у регији, место је различитих спорова између чак девет држава и регија - Брунеји, Филипини, Индонезија, Камбоџа, Кина, Малезија, Вијетнам, Сингапур и Тајван.

Предмети међудржавних несугласица најчешће се тичу поморских граница те полагања права на поједина острва, гребене и спрудове. Ради се од око 3,5 милиона  квадратних километара простора у чију су се причу касније укључили и Јапан и САД којд пружају подршку свима који се противе одлукама највеће силе у регији - Кине.

Захтев за арбитражом, о којој је јуче донесена одлука, Филипини су предали 2013. тврдећи да Кина полагањем права нарушава конвенције УН. Пекинг је од самог почетка одбијао надлежност суда у Хагу, а у читаву причу се, наводно, уплела и чињеница да је један од судија из Јапана.

Али, упркос томе што су Филипини једнострано предали захтев, коначном одлуком ће бити захваћене све друге укључене стране, осим Камбоџе и Сингапура који је у овом случају одлучио бити неутралан и играти улогу вође дијалога међу сукобљенима с обзиром да се захтевом у питање довела кинеска тзв. линија од девет цртица која се пружа на стотине километара јужно и источно од копненог дела најмногољудније земље света те њне острвске покрајине Хаинан.

"Историјска" права

Споменуту "испрекидану линију" Кина је утврдила још 1947. те су на њој јасно наведена места и одреднице њених полагања права над спорним подручјима. Ради се о "повијесној" одредби на коју се та земља позива и данас. Према УЊ Конвенцији о поморским правима (УНЦЛОС), на чије се кршење с друге стране позивају Филипини, уобичајено се дозвољава око 200 наутичких миља од обале како би се обликовала тзв. ексклузивна економска зона.

С друге стране Кина права полаже на укупно 90 одсто територије, што је много већа зона од оне која би се прерачунала ако се у обзир узме УН одредба. Кина је последњих година, а посебно последњих неколико месеци појачавала своје присуство у Јужном кинеском мору и читавој регији насипајући поједине гребене те правећи тако острва на којима су се градили војни објекти, писте и слично.

Управо су та подручја била истакнута у захтеву Филипина односно од Арбитражног суда се затражила истрага о томе сматрају ли се наведена подручја острвима према одредбама међународног закона, односно територији којом се јамчи поменута ексклузивна зона тврдећи притом да би се многи од њих требали називати само – гребенима.

Упоредо са присуством Кине, расло је и оно филипинских савезника САД и Јапана, који је давних дана са Вијетнамом, свестан природних богатстава те регије чији је добар део давно изгубио, радио на црпљењу "црног злата". Учестале пловидбе и прелетања америчких војних авиона над спорним подручјима изазивала су редовна медијска препуцавања међу портпаролима влада и релевантних министарстава укључених страна.

Осим на "испрекидану линију", Кина се позивала и на Декларацију о понашању укључених страна у Јужном кинеском мору, а неки коментатори и критичари истакли су да су неки од захтева поприлично нејасни. Томе је у прилог дошла и кинеска дипломатска нота из 2011. која је унела додатне нејасноће у дефинисању што је на крају очито и пресудило.

Друштвене мреже "горе"

Арбитражни суд је документом од 501 странице одлучио да Кина нема право полагања никаквих, а посебно не "историјских" права на наведено подручје те да је ка томе бесправно градила спорне објекте и тиме нарушила стање у околини.

Филипини су наравно поздравили одлуку, док је Кина бурна негодовала. Оштрим саопштењима и одбацивањем ваљаности пресуде одмах су се огласиле све важније институције, од министарства спољних послова до Народног дневника, новинске агенције Синхуа те националне телевизијске куће ЦЦТВ.

Али, најгоре је на кинеским друштвеним мрежама чији корисници махом позивају на рат с Филипинима. Wеибо (кинеска верзија Твитера), WеЦхат (кинеска верзија Вибера и Вотс апа) те многи други важнији портали дословно "горе" од осуда и узнемирујућих милитантних ставова.

Прослијеђујући једну од најчешће коришћених слика – ону с обрисом Кине и поруком да се "ни најмање ствари не губе", 25-годишњи Зоу је поручио да се "редови збијају", док је годину старија Грејс Ју истакла да "ако и треба, нек се рат и догоди јер Кина више није слаба као пре".

То су само неки од оштрих ставова којих се нису либили и понеки странци.

С друге стране филипински држављани с кинеским адресама су тихи. Наиме, њихово дипломатско представништво је још пре седам дана издало саопштење у којем позивају своје грађане да пазе на себе и на своју имовину због могућих претњи које могу настати услијед ове политичке ситуације. Саветовали су им да буду на опрезу те да избегавају било какве политичке расправе уживо, а посебно по друштвеним мрежама.

У саопштењу се наводе и сви важнији бројеви телефона на које се могу јавити ако дође до било каквих невоља. Упркос драматичним сликама с друштвених мрежа многи стручњаци се слажу да Кина неће реаговати импулсивно у циљу избегавања додатне ескалације.

Само поједини се прибојавају сукоба какве су Кина и Вијетнам имали пре три деценије. Ипак, велика већина је сигурна да ће бити тешко предвидети наредне одлуке и потезе новоизабраног филипинског председника Родрига Дутертеа којем би, упркос важној и историјској победи, у устима могао остати горак укус.

(Хина)