Поп задржао сузе: 19 година прође као трен!

"Остао је апсолутно исти као првог дана када је стигао код нас, рекао је славни тренер у емотивном обраћању јавности поводом пензионисања легенде.

Кошарка 16.07.2016 | 13:15 Тим Данкан напустио је НБА лигу онако како се то донекле и очекивало - тихо, без изјава и без помпе. Учинио је то онако како је и играо, постајао и постао један од највећих у историји кошарке.

Петоструки шампион ставио је тачку на каријеру после 19 година, током којих је сарађивао само са једним тренером - Американцем српског порекла Грегом Поповичем.

За многе највећи стручњак данашњице био је двоструком МВП-у лиге много више од тренера. Из сезоне у сезону градили су и изградили веома близак и чврст однос, због којег је "Поп" и пристао да се у среду обрати јавности и да у мајици са ликом свог најдражег играча каже све што осећа.

Назвавши Данкана "најискренијом особом коју је срео", славни тренер вратио се неколико пута на крај деведесетих, када су почели да сарађују у Тексасу.

"Он је одрастао и формирао се као особа кроз различита искуства, што сви радимо. Али његова основна црта и оно што он заиста јесте и даље је апсолутно иста као и оног дана када је дошао код нас. И после свих признања и после свих успеха. Није се променио ми мрвицу".

Данкан је остао без мајке на свој 14. рођендан и Попович му је заиста представљао очинску фигуру од 2002, када је остао и без другог родитеља.

"Покушавам да овде пред вама (новинарима) схватим зашто ја стојим овде, а не он. А, сви добро знамо разлог. То, једноставно, не би био Тим Данкан. Свих 19 година понаваљамо истину, да му је важно само да што боље уради свој кошаркашки посао, да буде оно што јесте био за саиграче и да буде особа која воли своју породицу. Ето, то је заиста Тим Данкан"

"Зато му ово не пада на памет и зато сам схватио да је боље да изађем, станем овде и да се некако опростим од њега, што је немогуће из много разлога", додао је.

Попович је признао да је у припреми за разговор са новинарима размишљао са чим да упореди Данкана и да је смислио неколико примера који би били досадни новинарима.

"Знате да сви причају о томе са ким би отишли на вечеру. Ако бисте имали једно вече, ко би то био. Знате да обично људи кажу да би то била мајка Тереза, Исус, Далај Лама и тако даље... Искрено могу да вам кажем да би, што се мене тиче, то био Тим Данкан", рекао је Попович "гутајући кнедлу".

"Он је најприземнија, најдоследнија и најискренија особа коју сам икад срео. Био је толико приземан да би вас то 'одувало'".

Констатујући да људи не схватају колико је Данкан интелигентан, бритке памети и саркастичан, употребио је један пример да би то описао:

"Напао бих га током утакмице питањима зашто не скаче и учинио бих то пред свима.  После тајм-аута, у повратку на терен, он би само процедио кроз зубе: 'Хвала на мотивисању. Хвала на подршци, Попе'. Тада би преврнуо очима и обојица бисмо се насмејали"

"Људи не виде те ствари, али његови саиграчи то виде и зато га воле. Био је најбољи саиграч кога би неко могао да пожели...", додао је Попович.

Признајући да ни сам не би дошао пред камере да Данкан није у питању, искористио је и сопствени гест да покаже колики је заправо Данкан.

"Вероватно бих се негде у Америци дебљао и покушавао да играм кошарку или да тренирам некога. Али, због њега овде стојим. Он је обезбедио стотине нас, стручног особља и тренера и никад није реч рекао због тога. Само је долазио на посао сваког дана. Долазио је раније, остајао је касније. Био је ту буквално за сваку особу, од 'врха' екипе, па све до последњег кошаркаша, јер је то био он".

Током интервјуа у комплексу Сан Антонија, Попович је у неколико наврата заустављао сузе, а у једном дирљивом моменту је и застао, да не би заплакао.

У том тренутку је говорио о свом последњем разговору са Данкановим оцем.

"И даљем памтим да ме је у нашем последњем разговору пре његове смрти погледао у очи и да је рекао...", застао је "Поп", па после неколико секунди наставио.

"Рекао ми је: 'Сматрам те одговорним за то да кад заврши каријеру буде иста особа као сада'. У том погледу, он то и јесте".

Уз констатацију да је прочитао неколико добрих поенти о Данкановој каријери, Попович је описно и уз карактеристичну иронију рекао:.

"Пре свега, био је искрен према себи. Читао сам јуче један чланак - а то не радим често, јер је то што пишете углавном ђубре, па и не читам - у којем је новинар Вол стрит журнала добро схватио ко је био Данкан. Не знам колико кошарке тај новинар гледа и кога је консултовао да би то написао, али био је у праву када је препричавао Данканову класу, скромност и константност"

"Нисте могли да видите Тимија да се удара у груди на терену, као да је први човек у историји који је закуцао, што многи данас раде. Није подизао прст ка небу. Само је играо, а гледали смо то толико да је (све што ради) постало уобичајено. А, све је то заправо било толико посебно да мора бити упамћено".

На питање како ће се Данканов одлазак одразити на рад франшизе, Попович је одговорио:

"Тими се годинама жртвовао и омогућавао нам са Ђинобилијем и Паркером да задржимо екипу на окупу. Наравно, генерални менаџер Бафорд и његови сарадници радили су спектакуларан посао да би задржали наш ниво талента и тражили су бисере на које нико други можда не би обраћао пажњу. Комбинација свих тих ствари је 'упалила' и можемо да останемо конкурентни".

Да ли ће Данкан постати тренер?

"Препаметан је да би то урадио, то је сигурно. Не верујем да ћемо видети Данкана како шета крај аут линије. Али, имам осећај да ће бар некако бити укључен у рад. Можда чак и привремено. Сигурно ћу урадити све што могу да га задржим овде колико год могу, јер превише значи целој организацији".

На питање да ли је покушао да га одговори од пензионисања, Попович је одговорио:

"Не. Уморило ме је то што сам му био тренер. Превише је тврдоглав. Никад не бих покушао да га одговорим од било чега".

Посебно интересантан је био одговор на питање: "Шта вас је Данкан научио о лидерству?"

"Научио ме је да постоје различити типови вођа. Он је био тихи вођа. Он не маше пешкиром. Он не држи говоре. Када говори, то ради са разлогом. За њега је мање - више. Стога, када би говорио, то је заиста значило људима око њега".

"И још нешто - водио је сопственим примером. Имао је визију. Сви су је пратили. Прихватао је људе и није их осуђивао. Није чак морао било шта ни да наглас замера, јер су сви знали да он тражи исто што и сам ради. Само је било потребно да гледају на утакмицама и тренинзима. Научио ме је и како подносити поразе и победе, на пример. Како је поднео пораз од Мајамија у финалу 2013 или како је поднео победу над Мајамијем у финалу 2014. То је оно што је био и тако је водио".

Да ли је у "Поповом" памћењу остала нека посебна утакмица?

"Не, не заиста... Памтим веома јасно летњу лигу када је тек стигао. Грег Остертаг му је блокирао шут. То је било прилично кул", подвукао је у свом стилу чувени "Луди Србин".

Извор: мондо.рс