Анализа: ЕУРО 2016 – шта ћемо памтити?!

И ово Европско првенство је исписало нове странице фудбалске историје, донело неколико интересантних тренутака, али да ли ћемо га памтити као нека претходна?

Фудбал 16.07.2016 | 00:00
Анализа: ЕУРО 2016 – шта ћемо памтити?!
Већи број утакмица, блистави аутсајдери, неочекивани јунаци, несрећни трагичари, евроголови Наинголана, продужеци, пенали, пре свега Зазин...

Све то смо могли да видимо у Француској у протеклих месец дана, али утисак је да је ЕУРО разочарао. У свему.

Квантитет вс квалитет

Када је УЕФА прошилила ЕП са 16 на 24 учесника, многи су помисли – одлично, више утакмица. Међутим, и овај пут се испоставило да квантитет не значи и квалитет. Нису толики проблем биле "слабије" селекције који су се захваљујући проширењу нашле на турниру, већ управо супротно. Годинама је важило уверење да је ЕП турнир јачи од Мундијала, јер је скоро свих 16 репрезентација било приближног квалитета. Међутим, додавањем осам нових селекција је тај квалитет "разводњен". Нови систем по којем и неколико трећепласираних тимова може у нокаут фазу омогућио је "јачим" тимовима да више каклукишу и тек на тренутке покажу шта знају, па је нови шампион Португал до осмине финала стигао са три ремија, дакле са свега три бода у три меча. Да ли због тога или не, нисмо добили жељени квалитет мечева скоро ни од једног тима на ЕП, па бисмо можда за неколико година када би нас неко питао којих утакмица се сећамо из Француске могли да извдвојимо тек окршај Белгије и Велса у четвртфиналу (1:3).

Аутсајдери вс фаворити

Поменусмо "слабе" селекције које су захваљујући проширењу нашле своје место на турниру. Управо би оне могле да се истакну као најсветлија тачка овог шампионата. Исланд јесте освојио своју квалификациону групу, али је питање да ли би то био случај и да је свега 16 тимова ишло на турнир. Иако су били испред Чешке, Турске и Холандије, нико од њих није очекивао да понове слично на ЕП, а они су показали још више. Освојили су скоро и ту групу, испред будућег шампиона, а онда избацили у нокаут фази Енглезе, иако су губили. Нису могли и против Француза, али су одушевили фудбалски свет. Чак ни пет примљених голова од "Триколор" није покварило утисак који су оставили.

Још више је показао Велс. На свом првом ЕП, првом великом такмичењу после више од пола века, "Змајеви" су стигли до полуфинала. Урадили су оно што главни представник острвског фудбала Енглеска не може од 1966, стигли су до борбе за титулу, а од тога их је делио тренутак инспирације Кристијана Роналда. Велс је показао шта може да се оствари истинским јединством, тимском игром и упорношћу, уз тек једног, односно двојицу врхунских играча. Показали су шта може да се догоди ако се верује у селектора и након четири узастопна пораза, укључујући и 6:1 од Србије. Не смеју се заборавити ни Мађари, који су за разлику од неких фаворита, дошли да играју фудбал и приказали се у сјајном светлу у Француској.

А фаворити? Сви су разочарали, па чак и домаћин. Бранилац титуле Шпанија није могла даље од осмине финала, актуелни првак света Немачка је била неубедљива иако је стигла до полуфинала, а посебно су разочарали Белгијанци, други тим на ФИФА ранг листи, можда и најкомплетнији састав са великим бројем звезда тренутно у Европи. Осим два фантастична гола Рађе Наинголана нису показали апсолутно ништа. Хрвати су обећавали много после наступа у групи, али их је коштало срљање у продужецима против Португала. Италијани су донекле пријатно изненадили, али их је зауставио Мануел Нојер. Французи су можда најлакше прескакали препреке, али ни они нису одушевили. Скромни ривали у групи их нису ни изазвали, као ни Ирци и Исланђани у нокаут фази, да би тек против "Елфа" потврдили зашто су били фаворити. Ипак, финале је показало да су умногоме били прецењени. Ни за шампиона не можемо рећи много тога лепог, штавише. Наравно, мора се похвалити изузетан тактички ниво, али се од екипе коју предводи Кристијано Роналдо очекивало много више. Једна победа у регуларних 90 минута на седам мечева је оно што "боде очи". Али памти се само једно, титула.

Хероји вс трагичари

Велике утакмице стварају велике играче, а ЕУРО 2016. их је створио тек неколико. Свакако, у месецима ће се причати о головима најбољег стрелца Антоана Гризмана, али му је недостајала титула за истински статус хероја првенства. Димитри Паје је нестао са радара у кључним мечевима, Кристијано Роналдо се видео тек на моменте, а повреда му је засенила најсрећнији дан у каријери. Гарет Бејл је доминирао до саме завршнице, али изостанак Арона Рамзија у полуфиналу је показао да је доста зависио од подршке иза леђа. Посебно су разочарали Белгијанци, Ромелу Лукаку као да је "давио" напад, Кевин де Брујне је био вишак на терену, Еден Азар је показао више него током целе сезоне у Челсију, али далеко од очекиваног нивоа. Шта тек рећи за Енглезе, апсолутно ништавило. Због тога су највећи хероји ЕП били играчи који чувају гол, дефанзивци и голмани. Мануел Нојер је добио међусобни обрачун са Ђанлуиђијем Буфоном на пеналима, али му је Руи Патрисио блиставом представом у финалу "украо" славу. Шта рек рећи за штопера Пепеа који је доминирао у тактичкој поставци Португала која је од свих највише одговарала њему. Био је беспрекоран у осмини финала, четвртфинала и на крају у финалу, где је и проглашен за играча утакмице. Недостаје му само полуфинале, које је пропустио због повреде.

"Више" од фудбала

Сваки турнир доноси и ствари које одвлаче пажњу од саме игре, а иако је то ретко у земљама западне Европе, тренутна ситуација на континенту утицала је и на атмосферу у Француској. Првих десетак дана су обележили хулигани, махом руски који су престравили грађане Марсеја, Ланса, Лила и Тулуза, па су били често главна прича на ЕП док њихова бледа селекција није завршила такмичење. Наравно, ни остали нису били невини, Енглези су дали свој очекивани допринос, док су Хрвати успели и да прекину једну утакмицу, и тако одмогну свом тиму. Терористичке претње су константно висиле у ваздуху, а полиција је посебно много посла имала на дан финала, пронађен је и један сумњив пакет, а морали су да пендрецима и сузавцима разбијају хулиганске групе код Ајфелове куле.

На концу, ако за неколико година будемо причали о ЕУРО 2016, сетићемо се пре свега крвавих обрачуна на улицама Марсеја, традициооналне агоније Енглеза, анемичности Шпанаца херојства Исланђана и Велшана, проклетства Антоана Гризмана и суза Кристијана Роналда. Али, осим тога да је Португал освојио титулу, неће бити ствари која ће нам остати дубоко урезана у меморију.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар