БиХ је на дну Европе и по употреби ИКТ

БиХ се по кориштењу нових информационих технологија налази на 97. позицији у свијету, што је сврстава на убједљиво посљедње мјесто међу свим европским земљама, показао је најновији извјештај Свјетског економског форума "Глобал информатион тецхнологy репорт 2016", који је рангирао укупно 139 земаља свијета.

Босна и Херцеговина 12.07.2016 | 07:51
БиХ је на дну Европе и по употреби ИКТ
Према овом документу, од БиХ су, поред свих европских земаља, боље рангиране и државе попут Киргизије, Бутана, Руанде, Сејшела, Ел Салвадора и других.

У овом извјештају о конкурентности информационо-комуникационих технологија Свјетски економски форум је државе оцијенио индексом мрежне спремности, који представља способност државе да убире плодове нових технологија и искористи могућности које доноси дигитална револуција. Тако БиХ има индекс мрежне спремности 3,6 на скали од један до седам. Индекс обухвата четири подиндекса или категорије - окружење, спремност, кориштење и утицај нових технологија.

Међутим, битно је нагласити да се БиХ у овогодишњем извјештају вратила на ову листу пошто у претходном није уопште била рангирана, док је 2014. године заузимала 68. позицију, а 2013. је била на 78 мјесту.

БиХ је најлошије позиционирана када је у питању владина промоција информационо-комуникационих технологија (ИКТ), гдје је БиХ заузела 138. мјесто од 139 рангираних држава свијета.

Такође, лоше је рангирана и када су у питању Владине набавке напредних тенологија, те ефикасност и употреба ИКТ од стране влада, па се налази на ниском 137. мјесту на свијету. По обиму обуке особља у овом сектору БиХ заузима 136. мјесто на свијету, као и када је у питању значај овог сектора у визијама влада.

Лоше је рангирана, на 121. мјесту, по политичком и регулаторном окружењу, гдје је међу посљедњим замљама по броју дана потребних за почетак бизниса (133. мјесто), броју процедура за почетак бизниса (125. мјесто), као и по квалитету школа за менаџмент (120. мјесто).По пословној употреби ових технологија БиХ је на 123. мјесту, а по индивидуалној употреби на 73. мјесту.

Кад је ријеч о знањима, оцијењено је да је у БиХ лош квалитет образовног система у овом сектору, па је рангирана на 135. мјесто. Са друге стране, БиХ је најбоље прошла у категорији спремности, гдје је на 50. мјесту. У оквиру ове категорије на 50. мјесту је по инфраструктури, на 32. по доступности, а на 84. мјесту по знању, односно вјештинама.

Када су у питању земље региона, у најбољој позицији је Словенија, која се налази на 37. мјесту, затим слиједи Македонија на 46, Црна Гора на 51, те Хрватска на 54. и Србија на 75. мјесту на свијету.

На врху овогодишње ранг-листе су Сингапур, Финска, Шведска, Норвешка и САД. Осим њих, по учинку који нове технологије имају на њихове економије, ту су и Швајцарска и Израел, наводи се у извјештају. На дну ове љествице су Чад, Бурунди, Хаити, Мауританија и Мадагаскар.

Стручњаци из ове области с којима смо разговарали тврде да се ИКТ сектор у БиХ сусреће с многим проблемима који успоравају његов развој. Тако наводе да нема конзистентне стратегије развоја информацијског друштва у складу са свјетским и европским трендовима у овој области, нити дугорочне стратегије ИКТ индустрије базиране на малим и средњим предузећима, затим недовољно је развијена свијест о важности и потреби развоја ИКТ сектора и ИКТ предузетништва за општи економски и друштвени напредак, а образовни систем није прилагођен потребама тржишта рада.

Такође је недовољно улагање у истраживање, иновације и коришћење ЕУ фондова у овој области.

"БиХ и њене институције на свим нивоима власти се под хитно морају активно укључити у рјешавање ових проблема и повећати своју улогу у стварању амбијента за несметани и убрзани развој ИКТ сектора", сматрају стручњаци.

Иначе, како је појашњено у овом извјештају, најуспјешнијим земаљама у овој области је заједничко да имају добру подршку окружења и приватног капитала, тако и стабилан правни амбијент, широк и релативно јефтин приступ технологијама, знање у њиховом кориштењу међу становништвом и јасну визију политике о ширењу и кориштење нових технологија, која је подупрта и активним мјерама промоције.

Поредак земаља региона
37. Словенија
46. Македонија
51. Црна Гора
54. Хрватска
75. Србија
97. БиХ

Извор: Независне новине

Коментари / 0

Оставите коментар