Како постати и остати побједник?

Откривени кључни фактори који одређују да ли ћемо успети или не. Појединци успевају да преброде озбиљне препреке, док други поклекну пред много мањим.

Занимљивости 10.07.2016 | 11:55
Како постати и остати побједник?
ПОБЕДНИЦИ и губитници одавно нису термини резервисани само за спорт. У такмичарски настројеном друштву, бити победник у послу, али и приватном животу је императив. Али, није му свако дорастао.

У једном је Доналд Трамп у праву - главна разлика између победника и губитника је начин на који реагују на сваки нови обрт судбине. А таквих је у животу много, од финансијске кризе до "брегзита", од отказа до љубавних бродолома и других недаћа.

И док се дивимо победничком ставу Ника Вујичића који је успео да превазиђе недостатак сва четири екстремитета, склони смо да за неуспехе у сопственом животу окривимо друге, од родитеља, преко државе, до светске економије и политике.

Како и зашто неки људи успевају да преброде озбиљне препреке, а други поклекну пред много мањим, интересовало је и научнике. Кренули су од најочигледнијих представника поделе на победнике и губитнике, оне коју срећемо у спорту. Недавно британско истраживање показало је да врхунске спортисте не издваја таленат, већ став. У истраживању су учествовали фудбалери, скијаши, веслачи и представници контактних спортова. Научници предвођени професором Дејвом Колинсом желели су да установе карактеристике најбољих, добрих и не нарочито успешних спортиста. Сви су имали приближно једнак број препрека у каријери, али најбољи спортисти поседовали су јак унутрашњи нагон за успехом, изражену одговорност, а тренинзима су прилазили са ставом "никад задовољан". Након повреде или пораза, били су одлучни да се врате на терен, јачи него икада. С друге стране, неуспешни спортисти губили су ентузијазам након пораза. Мањак издржљивости показали су и добри спортисти који су избегавали захтевне тренинге чији је циљ померање граница.

Исти принцип може се применити у било којој другој области, уверени су научници. Керол Двек са Универзитета Станфорд тврди да победнике од губитника не издваја вишак среће, ни већи коефицијент интелигенције, већ став. Након дугогодишњег истраживања, њен тим је установио да победници верују да њихови таленти нису ограничени, већ да могу постићи било шта све док се придржавају два правила. Прво је стална усмереност на побољшање у изабраној области, а друго напоран рад. Три кључне речи које издвајају победнике су фокус, труд и вера. Са овим ставом, чак и појединци са нижим коефицијентом интелигенције од просечног постигли су више него интелигентнији људи који нису имали истрајност и фокус.

Потврђују то и истраживања рађена на школарцима. Деца уверена у своје способности, постижу бољи успех у школи, чак и када су мање интелигентна од вршњака. Научници још нису сложни у оцени да ли је самопоуздање наследна особина, али чак и да јесте, то не значи да се током живота не може стећи. Доказ су деца одрасла у истој породици која се разликују по овој особини, па тако, једно је самоуверено, док друго сумња у своје способности.

Самопоуздање је нужан, али не и довољан услов за успех. Винстон Черчил је говорио да песимиста види тешкоћу у свакој прилици, а оптимиста види прилику у свакој тешкоћи. Исто тако, победници се фокусирају на решења, не на проблеме, преузимају одговорност, уместо да криве друге, траже могућности у кризама, уместо да јадикују и налазе изговоре. Прихватају поразе и уче из њих, не плаше се обавеза и придржавају се обећања без обзира на све, планирају, постављају циљеве. Када не добију резултат који су желели, испробавају различите стратегије, тражећи добитну. Не одустају лако због чега на крају остваре зацртано. Такође, спремнији су на критику јер знају да пораз није трајно стање. Губитници, с друге стране, одмах заузимају одбрамбени став.

Да је победа заразна, установила је професорка Бизнис школе на Харварду Розабет Мос Кантер истичући да нам она доноси ветар у леђа за наредне изазове. Анализирајући победнике и губитнике у спорту и бизнису, Кантерова је установила да када једном осетимо слатки укус победе, добијамо ињекцију самопоуздања за нове битке. Осим тога, жеља за победом је у нашем генетском коду јер су наши давни преци преживели управо зато што су победили бројне препреке које су често деловале несавладиво.

Упркос томе, реалност је да, као ни у спорту, тако ни у животу не можемо сви бити победници. Разлог је једноставан - бити губитник је много лакше.

РАЗЛИКА У РЕЧНИКУ

Победници и губитници се разликују и по фразама које користе у истим ситуацијама.

Победник - Губитник

Успећу / Покушаћу

Хајде да нађемо најбољи начин / Овако смо стално радили

Може да буде боље / Може да буде и горе

Могу да будем добар као Марко / Бар нисам лош као он(а)

Погрешио сам, идемо даље / Није моја грешка

Све је могуће / Немогуће је

Наћи ћу решење / То није мој проблем

На крају ћу урадити како треба / Која је сврха труда?

Желим више и боље / Нека, добро је

Новости
фото: интернет

Коментари / 0

Оставите коментар