Настављена подјела имовине СФРЈ

Србија је у Бразилу управо предала словеначким дипломатама конзулат у Сао Паулоу и вилу у Бразилији, укупне вредности око милион долара, у оквиру процеса сукцесије имовине после распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Регион 09.07.2016 | 14:00 Ове године биће извршена примопредаја још 11 објеката, укупне вредности девет милиона долара, од чега ће Словенија добити још три објекта (укупне вредности 3,9 милиона долара), Хрватска четири (2,5 милиона долара) и Босна и Херцеговина два објекта (око два милиона долара).

Преостало је, како је за Тањуг објаснио генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић, да државе наследнице поделе још 51 објекат, укупне вредности 110 милиона долара, од чега ће 39,5 одсто припасти Србији, Хрватској 23,5 одсто, Босни и Херцеговини 15 одсто, Словенији 14 одсто и Македонији осам одсто.

Међу њима је и пет ексклузивних објеката, два у Њујорку, и по један у Токију, Берну и Бону, чија је вредност почетком деведесетих процењена на око 80 милиона долара.

Према Одаловићевим речима, на основу одређених квота тих пет објеката није могло да припадне ниједној држави наследници, због чега је договорено да буду продати.

“Ових дана интезивно се прикупљају прве званичне процене, односно на међународном позиву ангажују се међународне куће за процену тржишне вредности. После тога улазимо у другу фазу, где ћемо на међународној берзи понудити те објекте на продају, рекао је Одаловић додајући да би Србији требало да припадне око 35 до 40 милиона долара.

Велики део имовине која је остала после распада СФРЈ, и то пре свега највредније и најатрактивније, већ је подељен, рекао је Одаловић, док је преостало да се разговара претежно о оној које “нико не жели” или оној за које одређене државе истичу ексклузивно право.

“Има објеката који су са наше стране истакнути као спорни, јер желимо да се имовина у коју је Србија најдиректније уложила своја средства издвоји, а да предмет расправе буде преостали део”, рекао је Одаловић.

Одаловић је подсетио да су представници Србије на претходном састанку Мешовитог комитета у Скопљу, у априлу ове године, истакли да је потребно расправити питање објекта у Москви “имајући у виду да је у Београду у Делиградској улици дат простор, а на основу реципроцитета добијен у Москви.

“Покушавамо да докажемо да имамо право по основу реципроцитета и на велики комплекс у Њу Делхију, као и право на објекте у Софији и Букурешту. За та два објекта покушавамо да докажемо да је Србија имала права на њих још пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, рекао је Одаловић.

Одаловић је подвукао и да Србија жели што пре да се нерасподељена имовина додели државама наследницама, јер она, тренутно, представља огроман трошак за нашу државу.

Наиме, на основу Споразума о сукцесији, Србија је дужна да све објекте одржава у добром стању, да плаћа поправке и чуваре, иако их не користи.

Он је као пример навео да Србију одржавање само пет објеката у Њујорку, Токију, Берну и Бону кошта годишње више од 600.000 евра, док је за санацију оних у Њујорку морала да плати чак 2,7 милиона долара.

“Време је да се Србија, а у то сам дубоко уверен, врати у оквире стварних потреба, рационалног и функционалног коришћења и да та питања оставимо позади, јер овако ћемо само трошити огромна средства”, рекао је Одаловић.

Како је истакао многа дипломатско-конзуларна представништва сада се нерационално користе, односно сувише су велики и скупи за веома мали број српских дипломата.

С друге стране, новац који би био добијен њиховом продајом, може да се искористи за рентирање односно куповину рационалнијих и ефикаснијих објеката и службених станова за српске дипломате.

Следећи састанак држава наследница требало би да се одржи у септембру у Словенији.

“Инсиситраћемо да се то што брже ради, јер ми немамо интерес, време нам није савезник, све више наноси штету објектима, све је више средстава потребно за одржавање. Примера ради када се у амбасади у Бриселу, коју не користимо, срушио кров, морали смо да уложимо 30-ак хиљада евра како бисмо спречили даље пропадање”, рекао је Одаловић.

У каснијој фази, додао је он, после продаје пет објеката у Њујорку, Бону, Берну и Токију, биће разговора и о још некој заједничкој продаји преосталих 46 објеката.