Опасност "вреба" у храни, пићу, на базену...
У летњем периоду су честе инфекције због бактерија, вируса, гљивица, паразита. Узрок дијереје могу бити прљаве руке, неопрано воће и поврће, загађена вода за пиће.
Здравље 08.07.2016 | 14:17
ЦРЕВНЕ ИНФЕКЦИЈЕ
Изазивају их различити микроорганизми карактеристични за летњи период. Узрочници могу бити бактерије, вируси или паразити, као и њихови продукти - токсини. Најчешће се јављају конзумирањем контаминиране хране, воде или због директног контакта са болесним особама. Последице инфекције су повраћање и дијареја, а до ње долази због неопраног воћа и поврћа, загађене воде за пиће, која се користи и за лед или прање зуба, али и приликом боравка на крузерима, у базенима. Може да се пренесе и прљавим рукама. Подједнако су јој подложна деца и одрасли, истиче инфектолог доцент др Милош Кораћ, начелник Одељења за гастроентерологију Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије.
Вируси који доспеју у црева, оштећују слузокожу, доводе до поремећаја апсорпције воде и електролита, због чега и настаје дијареја. После кратке инкубације, симптоми су стомачни грип, повишена температура, болови у мишићима, мучнина, повраћање, грчеви у трбуху и дијареја. Трају два, три дана и спонтано престају. У изузетним ситуацијама, код старијих особа које имају хронична обољења и слабији имунитет, тегобе могу да трају и десет дана.
С друге стране, бактеријска обољења дигестивног тракта обухватају цревне инфекције и интоксикације, односно тровање храном које изазива бактерија стапхилоцоццус ауреус. Она производи токсин, који се најчешће нађе у млечним и месним производима, сладоледу или млевеном месу. После неколико часова од јела, јавља се повраћање и дијареја. У овој ситуацији је добро што болест траје кратко и пролази спонтано. Осим оралне терапије, а у тежим случајевима давања инфузије, друга није потребна.
- Инфекције изазване салмонелом, шигелом и ешерихијом коли су много озбиљније. Ова врста цревних инфекција настаје уносом термички необрађене хране, јаја, млевеног меса и млечних производа или водом загађеном бактеријама. Инкубација траје од осам сати до два дана, а онда долази до скока температуре праћене мучнином, повраћањем, грчевима у трбуху и дијарејом. У столици могу да се нађу трагови крви или слузи. Болест траје неколико дана, али може бити праћена компликацијама. Уз одговарајућу рехидрацију, код највећег броја болесника долази до спонтаног излечења. Само мала деца, стари и хронични болесници теже подносе овакве инфекције, због чега добијају антибиотску терапију - каже саговорник "Живот плус".
УПАЛА УВА
Често се јавља лети код деце и одраслих, као последица запаљења спољашњег ушног канала, познатог као "пливачко уво", јер обично настаје после купања у рекама, базенима, мору... Може да се јави и због зноја који се слива у ушни канал и нагриза кожу или чачкањем ува, које се на тај начин повређује. Озлеђена кожа је погодно место за продор бактерија и гљивица, које доводе до упале, објашњава оториноларинголог професор др Војко Ђукић из Клинике за оториноларингологију (ОРЛ) и максиофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.
Упала обично почиње сврабом и црвенилом ушног канала, затим се осећа бол на додир и "пуно" уво, уз слабији слух због зачепљености. У спољашњем каналу се ствара и задржава гној, а он се због отока сужава и ремети нормалан слух, па и квалитет живота. Некада је бол изутено јак, са црвенилом и отоком видљивим са спољашње стране ува. Може да се пресели и на лимфне чворове врата. Симптоми упале се јављају брзо, мање од 24 сата од инфекције, па је потребно одмах потражити лекара. На алтернативно лечење би требало заборавити, јер може бити контрапродуктивно и довести до озбиљних компликација.
Саговорник "Живота плус" упозорава да уши никако не треба чачкати, јер се у каналу налази церумен, маст која штити кожу. Ако се штапићима за уши темељно чисти, уклања се природна заштита и отвара пут инфекцијама. У нормалним количинама церумен помаже самошичћењу ушију, због чега га не треба уклањати. Употребом штапића може да се дубље потисне, изазове стварање чепа, који притиском на бубну опну може да је оштети, чак изазове и оштећење слуха. Ако церумена има у већој количини, боље је обратити се лекару да то очисти на прави начин.
ГЉИВИЦЕ
Иако се јављају стално, највећу пажњу изазивају лети, јер "вребају" са базена, из јавних купатила, свлачионица, из папуча, са лежаљки и столица, пешкира, чешља, капе, качкета... Насељавају скривене делове тела, попут ножних прстију, пазуха, препона, слузокоже и ноктију.
Лети им погодује топлота, влага, слаба периферна циркулација, тесна обућа... Да би се избегле, уз добру хигијену и заобилажење туђих личних ствари, треба носити комотну обућу, по могуђству са отвореним стопалом и редовно мењати чарапе. После купања, критичне делове тела треба добро осушити и ставити неутрални пудер, саветује дерматовенеролог доцент др Жељко Мијушковић, из Клинике за кожне и полне болести Војномедицинске академије.
Најчешће се јављају код пада имунитета. Могу да захвате целу површину коже, као и слузокожу, посебно усну дупљу, вагину и полни орган мушкарца. Са ноктију их је најтеже отклонити. Могу да нападну цео нокат, део ближи ивици или само корен. Жућкасте, уздужне пруге на ноктима и беличаста боја, као и задебљање, указују на гљивичну инфекцију. Дуго се лечи специфичном терапијом, која траје до четири месеца или дуже.
- Често се јављају између ножних прстију, највише код спортиста и особа са појачаним знојењем стопала. Постоје и они коју имају гљивице, а не оболевају, па инфекцију преносе другима. Зато је мењање обуће и гардеробе са другима апсолутно не препоручљиво, као и ходање без папуча поред базена. Међутим, свако перутање коже и влажење између прстију не значи да увек да је реч о инфекцији. Да бисте били сигурни, неопходно је урадити миколошки преглед, тзв. струготина коже. Најмање седам дана пре прегледа не треба тај део коже третирати неком терапијом. У противном, дијагноза није добра, као и терапија и лечење. Пацијент мора да буде стрпљив јер лечење траје неколико месеци - саветује Мијушковић.
Живот плус
фото: интернет
Коментари / 0
Оставите коментар