Ко је кога, шта и због чега блокирао у БиХ?

Од дуго очекиваног кредита ММФ-а нема ништа, бар у догледно вријеме јер предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Федерације БиХ Фадил Новалић нису потписали Писмо намјере које је недавно усаглашено са ММФ-ом. Звиздић и Новалић тврде да Писмо намјере неће потписати док се не одблокира усвајање докумета кључних за европски пут БиХ, а из Републике Српске поручују да ће наћи нове начине финасирања.

Босна и Херцеговина 07.07.2016 | 22:54 "Због блокирања протокола о адаптацији ССП-а, механизма координације и још низ стратегија и закона, због чега БиХ годишње губио 100 милиона евра неповратних средстава, те циљаног застоја у провођењу Реформске агенде, одлучио сам да у овом тренутку не потпишем Писмо намјере", каже се у саопштењу предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића.

"БиХ је имала отворену могућност да добије врло повољан аранжман са ММФ-ом који се одобрава само земљама које су спремне провести дубоке реформе и реализовати пројекте који гарантују одржив економски развој и социјлну стабилност, а то у случају БиХ значи провођење Реформске агенде и даљи пут ка европским интеграцијама", поручио је Звиздић.

Замјеник предсједавајућег Савјета министара Мирко Шаровић истиче да о Писму намјере и кредитном аранжману са ММФ-ом Савјет министара није расправљао и да преговоре о томе воде предсједавајући и министар финасија у Савјету министара те ентитетски премијери и министри финасија. Чуо је да се кредит ММФ-а условљава са потписивање адаптације ССП-а, али то не може потврдити.

"Као ресорни министар желим да питање адаптације ССП-а што прије ријешимо на начин који би био одговарајући компромис, јер је то у интересу БиХ. Тиме затварамо једно од питања које је важно за даљи напредак ка Европској унији. Ипак за мене је неприхватљиво да се на било који начин адаптација ССП-а или неко друго питање веже са кредитним аранжманом ММФ-а. У томе не учествујем нити подржавам тако нешто", тврди Шаровић.

Из Владе Републике Српске поручују да ММФ користи методе уцјена и притисака.

"ММФ као свјетска глобална организација не може постављати услове некоме ко се добровољно креће ка европским интеграцијама", сматра министар у Влади Српске Петар Ђокић и додаје:

"Република Српска крајње одговорно извршава сваку преузету обавезу, па тако и оне из Реформске агенде. Међутим ми не можемо испунити сваку туђу жељу или више од договореног. Ако неко самовољно и неовлаштено прогласи резултате пописа становништва у БиХ, мимо процедуре и заједничког устаглашавања, за то није крива Република Српска. Ако неко на свој начин тумачи обавезе из ССП-а то је његов избор а не наш. Политика притисака и уцјена би трбала да буде прошлост, али није''.

Ђокић поручује да Влада Републике Српске неће дозволити да је финансијски дестабилизују, те да ће тражити нове начине финасирања и нове партнере.

Који су то нови начини финсирања и нови партнери Ђокић не открива, али свима је јасно да без кредита, али и са њима, Република Српска срља у финансијски крах.

"Мислим да до краха неће доћи до октобра, али је питање на који начин ће се задуживати Влада. Видите да штампају обвезнице као што је радила и Грчка. И они су се задуживали безвриједним обвезницама", упозорава Јово Атељевић члан економског тима СДС-а.

Крајем априла ове године укупан спољни дуг Републике Српске износио је преко 3 милијарде марака, од чега је дуг према ММФ-у за досадашње аранжмане око 360 милиона. На име враћања спољног дуга Република Српска је у прошлој години издвојила скоро 200 милиона марака, а тај износ се сваке године повећава.



БН телевизија