Славнић: Наши кошаркашки менаџери су неискрени и непоштени!

Легендарни Зоран Мока Славнић, кошаркашки тренер, пише за "Блицспорт" о "Његовом величанству кошаркашком менаџеру".

Кошарка 10.07.2016 | 10:15 - Ко су то менаџери у Србији?! У већини случајева они који нису успели у спорту. Ја ћу се задржати само на кошарци… Тај спортски неуспех им је можда оставио голим оком невидљиви траг, али се он ипак огледа у њиховом карактеру, по правилу врло еластичном. Неискрени су, а богами често и непоштени. Постоје наравно, у далеко мањем броју, и они фини и поштени, који разумеју кошарку јер су и сами били кошаркаши. Кренућу од оних најлошијих, али који су ипак били довољно добри да се дебело огребу у трансферима.

Ту првенствено мислим на једног бившег, врло просечног кошаркаша. Имао сам чак несрећу и да играм са њим. Осим што је љубитељ капљице, није баш ни много паметан. Имао је два, три, трансфера и од тога је живео. Сад једва преживљава. Жао ми је што је од кошарке икад зарадио било какву кинту.

Други одоздо кажу да је фризер. Благе везе са кошарком није имао, али је био утицајан за родитеље и младе играче и тако је пар година преживљавао.

Трећи одоздо има свој клуб (не мислим на Мегу). Иако је више пута доживотно избациван из кошарке још увек плива у тим водама(?!). Кажу да наплаћује тренинге…Све је то ситно, али за ситне људе и то је много.

Последњи из ове тужне групе (да се разумемо, има ту још слободних стрелаца, али они не завређују да буду споменути) братанац је једног нашег познатог тренера који је у Турској био већи Турчин од Мурата! Прво је скупљао мрвице од најпознатијег жабарског менаџера. Покушао је самостално, па кад је видео да се неће најести леба од менаџерисања, брже боље је, користећи још увек познато презиме, ускочио у фудбал и то, ни мање ни више, него као председник клуба, за чијег газду не кажу џабе: “Где се има, ту се и просипа”.

Једног од двојице менаџера који ведре и облаче нашом и страном кошарком сам, могу без трунке грижње савести да кажем, измислио! Било је то 1990. у Атини. Ја тренер, он продавац речних и морских пловила. Ко велим, да помогнем, наши смо… Упознам га са највећим кошаркашким звездама које смо тада имали. Убрзо се оженио Гркињом и постао добар зет. Лукав, препреден, кад треба улизица, речит, плашљив, релативно способан, свуда је говорио да смо пајтоси. Мали број пута је заиста мислио на будућност играча које продаје. Лова му је скоро увек била примарна ствар. Има изванредну особину – мимикрију, која га је и довела до успеха! Заступао је већи број познатих играча, али са скоро свима је завршио не баш пријатељски. Давно је и мени био нашао уговор, тада се још увек хвалио да смо другари…

Данас не говоримо, јер сам тражио да тужи клуб који ми је остао дужан, а он је одбио, јер није хтео да изгуби тржиште где може да пласира робу. Исплатио ме је од “својих” пара и то је значило: “Довиђења, пријатно!”. Ах, да, умало да заборавим.,..кажу да је пензионисано војно лице.

И најзад, главни! Има свој клуб у српској лиги. Кажу да је то нерегуларно…јок и није! Намазан свим мастима. Кажу да је завршио факултет. Поштујем то. Био играч у покушају. Случајно загазио у менаџерске воде. Са бившим шофером, касније директором КК Црвена звезда, досетио се да оснује агенцију за продају просечних играча Источном блоку… и тако га кренуло!

Данас има толико играча да поједини клубови апсолутно од њега зависе. Ладно им ували тројицу играча иако су тражили само једног. Не смеју да одбију. Потпуно диктира политику клуба. Намешта тренера - ако га неће, не да им ни играча кога желе. Одређује који је моменат добар да његов играч наступа за репрезентацију, кад да иде у НБА…Пошто их има толико много, максимално их користи. Већина њих игра за бакшиш, јер морају од нечега да живе. Нећу претерати ако кажем да их експлоатише као робље. Шта да вам кажем за крај? Можда да продате све што имате, па да купите стан у Страхињића бана, или бар да седите у кафићу близу његове канцеларије. Увлачите му се, будите љигави до бесвести, обавезно идите на утакмице када је његов тим домаћин, трудите се да вас види док френетично аплаудирате. Кад вам нађе неки уговор, кад узмете неку кинту, више се нећете ни сећати колико сте љигави морали да будете - закључио је Славнић.

Извор: блиц.рс