Анализа: Кевин Дурент – нови негативац НБА паркета!

Кевин Дурент учинио је оно што су многи очекивали, али нису желели да поверују у то. Учинио је оно што је већ једном урадио Леброн Џејмс.

Кошарка 08.07.2016 | 23:15 Напустио је тим чији је био заштитни знак, где је стварао сопствено наслеђе и отишао у редове екипе која већ има два суперстара.

Вориорси нису ни први, а свакако ни последњи "супертим". Имали смо већ неколико "великих тројки" и сличних комбинација – Булсе, Лејкерсе, Селтиксе, Хит, па и сада Кавалирсе.

Већину у овом веку.

Голден Стејт Вориорси су били тим који је највише забављао љубитеље кошарке последњих неколико година.

Стекли су много симпатија и навијача широм света. Али сада када су постали "тајкуни", да ли ћете их и даље волети?

Негативац – има ли право да бира свој пут?

Ако нико Дурента није сматрао скромним херојем када је 2010. као најбољи стрелац лиге одлучио да остане у малом "Тандеру" (иако није имао превише опција као ограничен агент, могао је нешто да издејствује), зашто би сада био на стубу срама због уобичајене пословне одлуке?

Леброн Џејмс је био негативац 2010. када је напустио свој вољени Кливленд због шансе за титулу у Мајамију. Мрзело га је пола света због тога, али су то брзо заборавили чим је освојио прстен.

А Дурент је дуже био веран свом првом тиму него Џејмс, и то тиму који се искрено много мање трудио од Кавса да му омогући шампионско окружење на паркету. После девет година је одлучио да промени свој посао, на којем је давао све од себе да донесе титулу.

Сада је решио да је време за промену, а сваком је у једном тренутку потребна нека промена.

Није Дурент негативац ни што је изабрао Вориорсе, скорашњег шампиона и тим са најбољим скором из протекле сезоне, иако је имао понуде из још неколико веома интересантних екипа.

Стигао је у тим у којем је сигуран да ће више од једне или две године имати друштво Ол-стар играча. Стигао је у тим где без обзира на окружење и даље може да буде вођа. Стигао је у тим чији је просек година носилаца игре далеко испод 30 година. Дакле, може постати део велике династије. А ко не жели да се о њему за неколико деценија прича како је био део тог и тог величанственог тима из тог и тог периода?

Сви причамо о Селтиксима или Лејкерсима из 80-их, Булсима из 90-их, Лејкерсима из 2000-их. Зашто не бисмо причали и о Вориорсима из 2010-их? Вероватно један од главних разлога његовог доласка у Оукленд је свакако тај што је ту сигурнији да ће дуже имати јаку екипу на нивоу, јер пре ће Расел Вестбрук напустити Оклахома Сити, него на пример Кари Вориорсе.

Супертим – ништа ново за НБА

Међутим, долазак у Голден Стејт Вориорсе му неће олакшати живот, чак ни каријеру, јер у НБА лиги, ништа није гарантовано.

Истина, Вориорси са Дурентом, те двојицом можда најбољих шутера у историји лиге Каријем и Клејом Томпсоном, се могу без проблема назвати најталентованијим тимом у историји лиге. Јер не треба заборавити да је ту и Дрејмонд Грин, човек који игра скоро на "трипл-дабл" нивоу.

Не могу им парирати ни Лејкерси из 2004. са Кобијем Брајантом, Геријем Пејтоном, Карлом Мелоуном и Шекилом О'Нилом (превише ветерана), нити Бостон Селтикси из 2007. са Полом Пирсом, Рејом Аленом и Кевином Гарнетом, чак ни Мајами Хит од 2010. са Двејном Вејдом, Лебронм Џејмсом и Крисом Бошом, а свакако не могу актелни Кливленд Кавалирси са Кајријем Ирвингом, Џејмсом и Кевином Лавом.

Вориорси су сада можда екипа против које ће бити скоро немогуће играти јер у сваком тренутку тројку могу да погоде не двојица, него тројица играча, које у сваком тренутку у стопу морају да прате тројица чувара.

Међутим, ако опет погледамо у прошлост, "супертимови" чак и када су освајали титуле, нису то радили са лакоћом и без препрека. Џејмс је по доласку у Мајами обећао седам, а освојио је "само" две титуле, прву тек у трећој сезони. Бостон је са поменутом "великом тројком" два пута играо седам мечева у финалима, а на путу ка титули 2008, Селтикси су изгубили десет утакмица у плеј-офу.

Чак се ни Лејкерси са О'Нилом на врхунцу и једним од најбољих играча свих времена Брајантом нису "шетали" кроз плеј-офа, два пута су били елиминисани пре него што су стигли до финала.

Оно што је специфично код Дурентовог преласка у редове Вориорсе је што су га они елиминисали из плеј-офа протекле сезоне. Он је први играч МВП профила који је дошао у тим од којег је губио у доигравању. То се није догодило ни О'Нилу са Кавсима, ни Гарнету са Селтиксима, ни Џејмсу са Хитом.

Место на паркету – последњи део слагалице

Дурент "упада" на позицију Харисона Барнса. А то ће донети мнооооооого Вориорсима. Прошле сезоне је постизао 16 поена више од њега, уз по три скока и асистенције више у просеку.

Превише играча којма је потребна лопта? Није проблем. Вориорси су већ показали да им нису потребне три лопте да би сваки играч био задовољан. Без обзира ко је МВП, лопта долази до сваког играча, пре свега онога који је у том тренутку најрасположенији, без обзира како се зове, па су тако они тим са највише асистенција у лиги.

Осим тога, Дурент је навикао да "дели" простор са великим звездама, био је у тиму заједно са два играча способна за МВП титулу, Раселом Вестбруком и Џејмсом Харденом, па му није био проблем да буде први стрелац лиге, а да саиграчи добију сасвим довољно простора.

Једини проблем за КД-а биће што ће сада он бити на позицији играча кога су противници Голден Стејта у протекле две сезоне углавном пуштали да шутира, јер је то било "најмање зло".

Доласком у Голден Стејт ризикује да му се у потпуности оспори озбиљан допринос евентуалној титули, јер је ова екипа без њега већ освајала прстен. Али, једна ствар дели просечне од најбољих играча, најбољи се не плаше пораза, неуспеха, изазова.

Тактика – превише варијабли за ривале

Константна "канонада" тројкама ће и даље бити главно оружје, као што смо то већ навели сада и јаче, јер имају тројицу играча који могу до изнемоглости да круже лопту док неки дефанзивац не закасни на преузимање.

Али, напад ће ипак и да се промени. Протекле сезоне били смо сведоци мучења Вориорса у појединим мечевима када их шут не служи. Све се сводило на евентуалну серију тројки Карија са више од десет метара, а с њим ровитим то овај пут није донело резултат.

Са Дурентом, Голден Стејт ће добити нову димензију у нападу. Не само што су добили још једног одличног тројкаша, већ и играча који максимално користи простор за скок-шут са полудистанце, а одличан је и у "пик-ен-рол" ситуацијама где је често доминирао са Вестбруком.

Одбране ће бити на великом испиту, да ли ће шутирати Кари, Клеј или Кевин, да ли ће Кари радити пик-ен-рол са Грином или Дурентом, да ли ће се КД залетети на кош и само укочити и шутирати, или ће ипак напасти обруч? Превише је варијабли, а премало опција да се све "покрију".

Осим тога, ту је и одбрана Вориорса. Леброн Џејмс их је поштено намучио прошле сезоне, а док се Андре Игудала концентрисао на њега, то је користио Ирвинг. Сада са Дурентом, Игудала ће добити преко потребни одмор за своје истрошено тело, јер је КД много бољи у одбрани један-на-један над Џејмсом него други кључни дефанзивац на крилу Барнс.

Трећи проблем који су Вориорси решили доласком Дурента су повреде. Прошле сезоне када су проблема имали Кари, Томпсон или Грин, тим је губио на убојитости и опцијама у нападу, али су ту сада четворица фантастичних играча која у сваком тренутку могу да преузму на себе нешто више одговорности.

Дурент је свакако много боља опција за већу улогу у игри уколико се повреди Кари, него што су то били Ендру Богут, Барнс или центар Езили.

Последњи "проблем" који им је остао да реше јесте скок. Високи играч је био најслабија карика Вориорса у протеклих неколико сезона, па ће овог лета вероватно тражити и појачање на тој позицији.

Спекулише се да би то могао бити ветеран Дејвид Вест, који се није наиграо у Сан Антонију, а тек неће доласком Пауа Гасола, па није искористио опцију да продужи уговор на још једну сезону.

Играч – просек поена – године:
Стефен Кари – 30,1 – 28
Кевин Дурент – 28,2 – 27
Клеј Томпсон – 22,1 – 26
Дрејмонд Грин – 14 – 26

Извор: Б92