Авион са дојавом бомбе за Тел Авив прелетио Мајевицу

Босна и Херцеговина, највјероватније, једина је земља која кроз свој ваздушни простор, војном авијацијом или са земље путем противваздушне одбране, није испратила боинг 747 који је летио из Њујорка до Тел Авива у Израелу, а у којем се према анонимној дојави налазила бомба.

Босна и Херцеговина 06.07.2016 | 17:02 На сву срећу, након слијетања овог авиона у Израел, испоставило се да је дојава била лажна, међутим током тог инцидента, који је трајао неколико сати и који је у ваздух подигао борбене авионе европских земља, на површину су испливали сви недостаци БиХ, њених Оружаних снага и уопште одбране у цјелини, која у овом случају није ни постојала.

Наиме, како пишу страни медији, након што је стигла дојава да се у путничком авиону који је полетио из Њујорка налази бомба, прво су реаговали Французи, чија је војска одмах подигла своје борбене авионе и до границе са Швајцарском испратила боинг 747, гдје су га "преузели" швајцарски ФА-18 и пратили све до уласка у Италију.

У том тренутку, по наређењу надлежног НАТО штаба, смјештеног у Шпанији, борбене авионе дигла је Хрватска и са два МиГ-а 21 пратила авион кроз свој ваздушни простор, све до границе са БиХ између Градишке и Славонског Брода, чији ваздушни простор нико не штити, јер, осим хеликоптера, Оружане снаге БиХ немају борбених авиона, противваздушну одбрану, нити са земљама из региона или са НАТО имају споразуме о контроли ваздушног простора.

Након што је без икакве пратње боинг 747 прелетио БиХ, изашао недалеко од Зворника, на излазу из земље дочекали су га ловци МиГ 29 Војске Србије, који су га пратили до изласка из ваздушног простора ове земље, а даље су га преузимале остале војне авијације које су га пратиле све до слијетања у Тел Авив, гдје се испоставило да је дојава, на сву срећу, била лажна. Борис Јеринић, замјеник министра одбране БиХ, потврдио је да БиХ нема војну заштиту свог ваздушног простора и да војни авиони земаља региона не могу улазити у ваздушни простор БиХ.

"О том инциденту ће се вјероватно унутар БиХ и сектора одбране причати неко вријеме, покушати наћи рјешење, а шта ће бити од свега - видјећемо", рекао је Јеринић.

Као што се и очекивало, овај инцидент у БиХ никога није потресао, а још једном се испоставило да се не зна ко шта ради, шта је чија надлежност нити какве су процедуре у оваквим случајевима.

У Дирекцији за цивилно ваздухопловство (БХДЦА), гдје постоји Одсјек за безбједност, рекли су нам да је овај одсјек надлежан да прати међународне стандарде и препоручену праксу из области ваздухопловне безбједности, врши њену примјену у домаће законодавство те да израђује национални програм безбједности и прати његову примјену.

"У овом случају никакву информацију нисмо добили. Вјероватно ће накнадно оператор ваздухоплова упутити неку инструкцију, неко обавјештење међународним организацијама за цивилно ваздухопловство", рекли су у БХДЦА.

У овој дирекцији су нас упутили на Агенцију за пружање услуга у ваздушној пловидби (БХАНСА), гдје су нам само кратко рекли да је авион типа боинг 747, компаније ЕЛ АЛ, на лету Њујорк - Тел Авив, све вријеме лета кроз ваздушни простор БиХ летио на висини изнад 10.000 метара. "Контролори зрачног промета БХАНСА нису имали контакт с посадом, али су, према важећим процедурама за овакве ситуације, подузели потребне активности и били спремни асистирати у случају уласка зракоплова у своју зону одговорности", рекли су у БХАНСА. Коме ће припасти небо изнад БиХ?

Босна и Херцеговина у овом тренутку нема капацитета, ни људског ни финансијског, да улаже и оспособљава војну авијацију, али без обзира на то њен ваздушни простор неко ће морати контролисати. По свему судећи, та "част" највјероватније ће припасти Хрватској, која је на прагу тога да, поред БиХ, својим ловцима надлијеће изнад Црне Горе и чува њихов ваздушни простор.

О заштити неба изнад земаља чланица Јадранске повеље (Хрватска, Албанија, БиХ, Црна Гора, Македонија) у претходним годинама, под покровитељством НАТО-а, одржано је неколико састанака, што званичних, што незваничних, а 2011. године министри одбране ових пет земаља договорили су да се направи студија надзора ваздушног простора, тзв. БРААД студија.

О овој студији, која кошта 199.999,98 евра и коју су солидарно платиле земље чланице Јадранске повоље, немогуће је добити било какву званичну информацију. Међутим, незваничне говоре да би на основу те студије Црна Гора, БиХ и Македонија могле набавити три осматрачка

Извор: Независне новине