О сновима, Богу, медитацији, паузи...

Већ деценију је у самом врху тениса, говорио је на хиљадама конференција за медије и урадио стотине интервјуа ’један на један’.

Србија 05.07.2016 | 13:18 Међутим, када човек поседује ширину као Новак Ђоковић, нове теме и другачији углови увек се намећу, па може да се разговара унедоглед – у интервјуу за Б92 први тенисер света говорио је о поређењу с Кобијем Брајантом, о сновима и кошмарима, додатној нервози када игра за Србију, односу са Богом, медитацији... 

Новак је завршио тренинг на једном од терена вимблдонског Оранги парка, ни до капије није стигао, а око њега су се већ сјатиле бројне ТВ екипе и малтене сви који су се у том тренутку ту задесили.

Према договору од претходног дана, Новак је застао и посветио нам десетак минута, док су остали гледали и снимали упркос томе што ни реч нису могли да разумеју.

Ђоковићева сатница, поготово у току турнира, строго је дефинисана, али и ван њих тениски живот пун је обавеза. Међутим, и Новак понекад себи да одушка, па смо почели питањем који је најдужи период у последњих пет-шест година у којем први тенисер света није узео рекет у руке.

“То је било 2011. године, паузирао сам после полуфинала Дејвис купа са Аргентином. Доживео сам повреду на УС опену, успео сам то да завршим, а онда сам је погоршао у Београду и сигурно пет недеља нисам пипнуо рекет због покиданог мишића. Када је реч о одмору, знао сам да вежем и две недеље, углавном када се заврши сезона – у току сезоне у летњем периоду паузирам десет до дванаест дана. Један сам од ретких играча који толико одмара, имам најмањи број одиграних турнира, али узимајући у обзир резултате које постижем на највећим турнирима, дајем себи луксуз да могу да се одморим, а сматрам и да је то јако важно за даљу каријеру“, почиње Новак разговор за Б92.



У снове нам често долази свакодневица или наше мисли уобличене на необичан начин. Тенис је огроман део Новаковог живота, па је логично да је присутан и током спавања.

“Било је доста снова, величанствених и прелепих, у којима сам замишљао себе са највећим трофејима, поготово са оним са Ролан Гароса, а тај сан се и остварио. То су само ’флешеви’, неки инсерти – колико год да је сан сликовит, човек се сећа само неких кратких делова. Признајем, било је и ноћних мора, али то бих задржао за себе“.

Тренутно је Ђоковић на 12 Грен слем титула, без сумње међу најбољим тенисерима свих времена, али трофеји нису једино наслеђе које ће српски тенисер оставити. Слично Кобију Брајанту у НБА лиги, Новак је поставио нове стандарде професонализма, многи кажу да је Ђоковић учинио да напоран рад изгледа као ’кул’ ствар и нешто чему остали теже, а то неки претходни узори нису успевали да постигну.

“Више него ’кул’, сматрам да је неминовност и неопходност да будеш професионалан и посвећен уколико желиш да оствариш највише циљеве у најзахтевнијим спортовима. То је сада реалност и свакодневица – терен, теретана, развијање психофизичких могућности, изградња карактера, рад на сопственој духовности, сазревање у сваком смилу... Речју, мораш да будеш комплетна особа како би до краја реализовао свој потенцијал, колики год он био“.

Играо је Ђоковић у 20 Грен слем финала, али свеједно се чини да је нервознији када наступа за Србију, на ОИ или у Дејвис купу, као да се сусреће са новом димензијом притиска.

“Истина, другачији је осећај, иако имам доста искуства и, хвала Богу, доживео сам највеће мечеве које тенисер може да доживи. С друге стране, посебне су сензације када представљаш своју земљу, нарочито пред домаћом публиком – много позитивних мисли иде у мом правцу, али и доста нервозе и напетости јер је свима јако стало, па и мени. Ту је и чињеница да постоји селектор, на шта нисам навикао, као и саиграчи који ме бодре у Дејвис купу – вероватно доживљај целе те ситуације креира у мени додатну тензију, што је у крајњем случају нормално јер је и улог много већи, не играш само за себе“.



После највећих титула Ђоковић се увек захвали својој породици и тиму, а нарочито на томе што су га “трпели“ тих претходних дана. Питали смо га шта им то ради, а Новак се насмејао и рекао:

“Вероватно није моментат да улазим у детаље, али у принципу се доста толерише мој свакодневни ритам и навике које ми служе да бих се што боље припремио. Они су ту да ми пруже подршку која ми изузетно значи – било би ми барем дупло теже без ње. Иако на терену јесам сâм, они се старају о свим стварима које ме окружују – сатница када једем и шта једем, набавка, организација рекета, опоравка, психичке припреме... Апсолутно све, брину до најситнијих детаља како бисмо заједно постигли циљ“.

У најтежим тренуцима на терену није ретко да Новак погледа у небо – у финалу Аустралијан опена 2012. године обратио се Богу речима ’још само један’, а и на недавном Ролан Гаросу било је комунукације са вишом силом. Његова мајка Дијана недавно је у једној емисији прокометарисала управо Новакову реакцију са финала у Паризу – објаснила је ситуацију коју је мало ко приметио, Новаков поглед према небу и реченицу: “Ево ме, ту сам“.

“То је врло субјективно, свако има свој начин на који покушава да се усредсреди – неко то покушава молитвом, неко једноставно правилним дисањем или помишљу на одређене ситуације из живота које уносе мир и позитивну енергију. Немам специфично само једну ствар на коју се фокусирам када затворим очи, неколико их је, али се своде на дисање и покушај да се све мисли усмере ка садашњем тренутку. Универзум функционише тако да сталоженом уму постаје потпуно отворен и даје своју подршку, па се трудим да будем захвалан на том тренутку и да молим за присуство свепрожимајуће енергије“.

На трагу тог питања дошли смо до следеће теме – медитације, која има своје место у начину животу првог тенисера света. Негативне мисли у различитим животним сегментима свакодневно покушавају да нас пољуљају, али начин на који се са њима боримо кључ је свега. Управо је то оно што Ђоковића разликује од његових колега.



“Као и сваки човек, пролазим кроз осцилације и у току сваког дана имам мисли које нису пожељне и које ми штете више него што користе. Могу да вам кажем оно што у мом случају делује – не покушавам да такве мисли и емоције потиснем, већ да их прихватим, да тражим начин да се суочим са њима и да пронађем решење како бих сву ту енергију преусмерио у своју корист. То је неко основно објашњење, али понављам, свако на свој начин то ради“, каже Новак и додаје:

“Понекад можда делује неприродно да у одређеним ситуацијама дајеш себи неке позитивне афирмације и да изговараш позитивне речи, али то је нешто што јако помаже јер свет енергије око нас функционише на тај начин – сви ми имамо електромагненто поље и оно што емитујеш, то и добијаш назад. Зато се трудим да увек будем ведар у својим мислима, али и да такви буду људи којима се окружујем, вести које читам, ситуације са којима се сусрећем... Када си окружен таквом енергијом и када на такав начин уредиш живот, онда добијаш позитивне резултате“.

За крај, замолили смо Новака да пошаље кратку поруку свим навијачима у Србији.

“Велика љубав и велики поздрав. Никада нећу заборавити оно што су ми људи у Србији приредили, дочек 2011. године после освајања Вимблдона када сам постао први на свету. Рекао сам тада и опет кажем да сам вечни дужник том народу на прелепом догађају и незаборавном дану – шаљем им љубав и позитивну енергију да их носи кроз њихове животе“, закључио је Ђоковић за Б92.

Извор: Б92