Анализа - Прошло је 12 година: Ко Србији стоји на путу до Рија?

Кошаркашка репрезентација Србије на олимпијским играма није била од 2004. године, а и те поразе од Кине и Новог Зеланда радије бисмо да заборавимо.

Кошарка 04.07.2016 | 20:15 Године 2007. Славнићеви ’москитоси’ доживели су на Евробаскету сва три пораза у групи, 2011. смо се поразима од Русије и потом од Грчке опростили од Лондона, а прошлог лета једна нас је лопта на ЕП делила од директног пласмана на Игре.

Међутим, сада је ту нова шанса – квалификациони турнир у Београдској арени од 4. до 9. јула, а само победник иде у Рио.

Ривали су Ангола, Порторика, Чешка, Летонија и Јапан, хајде да их упознамо.

Група А

Наша репрезентација налази се у групи са Анголом и Порториком – без жеље за потцењивањем, али и без лажне скромности, Србија је апсолутни фаворит.

Ангола је најтрофејнија афричка селекција – 11 пута освајала је шампионат континента, али прошле године у финалу је боља била Нигерија.

Овдашњи кошаркашки фанатици сетиће се да смо с Анголом играли на споменутим Олимпијским играма 2004. године – борили смо се за 11. место у јутарњем термину кад нисмо баш очекивали да ћемо уопште играти. И победили смо, мада далеко од тога да смо се осећали као победници.

Из тадашње селекције игра још само Олимпио Кипријано, а на прошлогодишњем Афробаскету најбољи стрелац био им је бек Карлош Мораиш, момак висок 193 цм који је целу своју каријеру провео у домаћој кошарци, као и највећи део екипе.

То није случај са искусним Реџијем Муром, 35-годишњим крилним центром, који је током каријере играо у Португалу, Израелу и Немачкој.

Огроман хендикеп за Анголу биће одсуство 211 цм високог центра шпанске Мурсије Јаника Мореире – он је био најбољи скакач екипе на Афробаскету, али због Летње лиге одустао је од турнира.

Солидне су атлете, али без Мореире губе класичног центра и центиметре у рекету, па ће уз све друге предности и то додатно олакшати посао Србији – једини виши од 203 цм јесте Валделисио Жоаким (208).

“Србија је одличан тим, али нећемо се уплашити, већ ћемо се борити“, каже селектор Карлос Динис, који је на прелиминарни списак ставио и тројицу играча из У-17 селекције како би водио рачуна и у будућности кошарке у Анголи.

Шабаз Нејпир, колеџ звезда на Конектикату, није имао баш две сезоне из снова, тако да је одбио позив Порторика да заигра за земљу из које му је мајка. Неће играти ни повређени Мо Харклес, али Порторико има своје адуте, пре свих плејмејкера Даласа Џеј-Џеја Бареу.

Прошле сезоне Бареа је просечно бележио 10,9 поена и 4,1 асистенцију, а сада се потпуно опоравио од повреде листа, као и од захвата на колену.

“У Србији су навијачи сјајни, тако да ће то бити сјајно искуство за све нас. Даћемо све од себе“, каже Бареа.

Бареа ће на леђима носити цео тим у којем углавном играју кошаркаши из домаћег првенства, а међу њима је и 221 цм високи центар Питер Џон Рамос, пре 12 година 32. пик на драфту.

У НБА је био и Реналдо Балкман, али он је сада далеко од зенита и у прошлости се проблематично понашао. Као и увек, Порторико се труди да игра што брже и са много шутева, али нису толико опасни као у прошлости.

Ипак, јесу славили на Сентробаскету победом над Мексиком у финалу, а на том такмичењу погоцима у важним тренуцима истакао се Анхел Васало, који би могао да буде адут из сенке.

У односу на тим са Сентробаскета, Мајкл Росарио неће играти из приватних разлога, а придружиће им се легендарни Карлос Аројо – није онако експлозиван као некад, али 36-годишњак је и даље довољно добар да игра за Барселону. Уз то, национални тим увек је будио најбоље у њему, па је Порторико недељу дана пред турнир добио велико појачање, и на паркету и у свлачионици.

Група Б

Много тежи ривали вребају у Б групи, пре свих селекција Чешке, са којом је Србија одиграла изузетно тежак меч у четвртфиналу прошлогодишњег Европског првенства. Чеси су били изузетно тврд орах и њихов отпор сломљен је тек у последњем периоду, а сада су за годину дана искуснији и уигранији.

Игра Чешке врти се око тандема Саторански-Весели. Свестрани плејмејкер Барселоне етаблирао се као релевантан европски играч – одличан је у одбрани и има добар преглед игре и продор. Ове сезоне драстично је поправио и шут – у Евролиги је за три шутирао 37% (26-71), а у Ендеса лиги 445 (43-98).

Барсина сезона није била баш најуспешнија, тако да ће Саторански бити додатно мотивисан са репрезентацијом, баш као и Јан Весели, који ће настојати да заборави кошмарни пораз у финалу Евролиге у мечу у којем је пенале шутирао 1-10.

Током сезоне Весели је вероватно био најбољи играч Фенера и један од најбољих у Европи – усавршио је игру леђима, у скоку му нема равног, а увек са посебним емоцијама игра за национални тим.

Њихова највећа подршка биће натурализовани Блејк Шилб, бивши кошаркаш Црвене звезде који долази после сјајне клупске сезоне у којој је освојио Еврокуп са Галатасарајем. Просечно је имао 12,1 поен, 4,8 скокова и 3,7 асистенција, а у игри га одликују прецизан шут и сјајан преглед игре.

Ветеран Велш, шутер Јелинек, као и бројни играчи попут Пумпрле и Хрубана који су већ дуго ту, дају Чешкој препознатљиву физиономију. Многи кажу да би уз још једног врхунског играча и они постали врхунски тим, али и у оваквом саставу врло су опасни.

Стил игре репрезентације Летоније традиционално се заснива на шуту за три поена, мада су прошлог лета на Евробаскету играли нешто другачије, пре свега чвршће, и завршили су такмичење на осмој позицији.

Летонци у Београд долазе без двојице најбољих кошаркаша – Кристапса Порзингиса и Дависа Бертанса, нема ни повређеног Кристапса Јаниченокса, а све то тешко ће успети да надокнаде.

То ће покушати пре свих Јанис Стрелнијекс, који иза себе има сјајну сезону у Бамбергу. Уз одличан шут за три поена, он ће се заједно са 34-годишњим Блумсом старати о организацији напада, а шутом за три поена претиће и Даирис Бертанс и Јанис Тима.

Под кошем ће главну реч водити Фреиманис и Каспарс Берзинш, а никада није искључен ни да заблиста неко из другог плана попут Шкелеа (не Армандс како сте навикли, него његов млађи брати Аигарс) или Мејерса.

Логично, тотални аутсајдер у групи јесте селекција Јапана, чији играчи нису познати широј јавности. И даље игра Јута Табусе, први Јапанац у НБА лиги који сада има 35 година, а сада се уздају у 21-годишњег Јуту Ватанабија, крилног играча Џорџ Вашингтон универтизета којем су и отац и мајка били професионални кошаркаши.

На листи ФИБА Јапан се налази на 48. позицији, што је најниже од свих 18 учесника квалификационих турнира за Рио.

Такође, азијски тимови нису остварили нити једну победу на квалификационим турнирима за олимпијске игре 2008. и 2012. годину и јасно је да су Јапанцима шансе врло мале.

Ипак, селектор Кенђи Хасегава истиче да његов тим не намерава да се преда, већ ће се ослонити на “типичне јапанске особине“, а то су издржљивост и јака дисциплина.

То вероватно неће бити довољно, али Јапанци се надају да ће барем једног од два фаворита ухватити спуштеног гарда.

Извор: Б92