Ноам Чомски је у праву, имамо „граматику” у мозгу

Тим неуронаучника нашао је доказе који подржавају теорију о генеративном приступу језику, коју је пре више деценија извео светски лингвиста Ноам Чомски.

Свијет 03.07.2016 | 21:50 „У основи теорије Чомског јесте идеја да људи имају ʼграматику у главиʼ која им омогућава да обраде говорни језик. Наши неурофизиолошки налази управо подржавају ову теорију. Од низа речи људи праве смисао тако што их у мозгу спајају хијерархијским поступком; овај процес представља механизам интерне граматике", објашњава Дејвид Попел, професор на Одсеку за психологију Универзитета у Њујорку и директор Макс Планк инстутута у Франкфурту.

Истраживање објављено у часопису „Нејчер неуросајенс" инспирисано је једним од значајних догађаја у лингвистици савременог доба ‒ књигом Ноама Чомског „Синтаксичке структуреˮ (1957), којом је трансформационализам уведен и „разглашен" широм лингвистичког света.

Генеративну граматику, која се заснива на посебном методу анализе, многи називају трансформационом граматиком. Реченице се разликују по томе колико су у граматичком погледу успеле, јер само неке досежу пуну меру граматичности. Ту је развијена идеја да ми препознајемо реченице попут „Безбојне зелене идеје бесно спавају" истовремено као бесмислене, али и као граматички исправне, јер имамо апстрактну базу знања која нам омогућава да уочимо разлике иако однос између речи у реченици заправо не постоји.

Теорија Ноама Чомског заснива се, пре свега, на уверењу да граматика која на прави начин служи своме циљу треба да нам објасни на који начин стварамо реченице, односно помоћу којих принципа разумемо њихово значење. У фокус се стављају процеси остварени на плану синхроније до којих се долази приликом креирања реченица, односно њиховог поимања. Чомског занимају правила помоћу којих се изводе „граматичке" реченице, и наглашава да би желео да пронађе теорију која би објаснила и појаву лингвистичке интуиције.

Неуронаучници и психолози првобитно су одбацили ово виђење тврдњом да наше разумевање језика није узроковано постојањем генеративне граматике, већ да ми из искуства знамо како се реченице конструишу, и да речи и фразе користимо из базе информација која се активира након што нешто чујемо.

У најновијим напорима да расветле терорију Чомског, неуронаучници су истражили да ли и како се лингивистичке јединице очитавају у мозгу у процесу разумевања говора.
Како би то извели, Попел и колеге су спровели серију експеримената, употребљавајући магнетоцефалографију (МЕГ) ‒ технику за снимање неурона, и електрокортикографију (ЕЦоГ) ‒ специјалну неурофизиолошку клиничку технику снимања мождане активности. Пројекат је финансиран средствима Нациналног инстутута за здравље, САД.

Учесници у експериментима слушали су реченице на енглеском и мандаринском кинеском језику. Хијерархијска структура између речи, фраза и реченица била је без интонације (повишеног или сниженог гласа при изговору). Реченице су емитоване истовремено, са идентичним размаком између речи. Слушали су реченице попут „Њујорк никад не спава" или „Кафа нас држи буднима", али и друге, граматички исправне, са много мање логике или готово без смисла.

Овакав приступ је омогућио истраживачима да утврде како мозак детектује различите језичке апстракције ‒ низ речи попут „бесно зелена спава безбојно", фразе „спавати бесно" и „зелене идеје", и на крају реченице ‒ „Безбојно зелене идеје бесно спавају", без интонације и других основних елемената за грађу реченице. Резултат је показао да мозак прецизно региструје три компоненте фраза које су учесници чули и које одражавају хијарахију у нашој, неуронској, обради речи.

„Експериментима смо утврдили да мозак анализира сваку реч пре него што разуме фразу и реченицу. Ова динамика открива да је говорни језик подвргнут некој врсти граматичке обраде у мозгу", објашњава Попел.

Ипак, аутори студије истичу да су свесни да њихов приступ и резултати у вези са постојањем „граматике у мозгу" изазивају контроверзу у научним круговима, готово подједнако као и развојни период генеративне граматике у САД, који је донео живе дискусије о многим теоријским питањима.

Извор: РТС