Празна саћа дижу цијену меда у Српској

Прво овогодишње врцање оставило је пчеларе широм Републике Српске празних руку, јер су пчелиња саћа празна због чега се очекује скок цијена меда.

Република Српска 02.07.2016 | 14:32 За разлику од прошле године када су се могли похвалити приносима од 50 до 100 килограма меда из једне кошнице, ова година је јако лоша за све који се баве пчеларством.

Хладно и кишовито прољеће онемогућило је испашу пчела, посебно у Посавини и Подрињу. Пчелари кажу да их је ово прољеће подсјетило на 2014. годину, када су поплаве уништиле све. Ништа боља ситуација није ни у Херцеговини. Предсједник Скупштине Савеза удружења пчелара РС Обрад Ниновић каже да се мед из кошница важе на свега неколико килограма.

"Година није ни упола медоносна као прошла. Киша у мају је уништила багремов цвијет, па багремовог меда нема ни за лијек, а, по свему судећи, неће бити ни ливадског", рекао је Нинковић.

Истиче да је ситуација слична и у окружењу, па би врло лако цијена меда на домаћем тржишту могла скочити.

Предсједник Удружења пчелара "Кестен" из Братунца Марко Живковић рекао је да је изостала исхрана пчела багремовим нектаром у овом крају, па пчелари нису ни врцали мед.

"Нико од чланова Удружења није ни врцао мед јер су саћа празна. Све наде полажемо у липу и медљику, које цвјетају и меде ових дана", рекао је Живковић.

Он истиче да ће у наредном периоду цијена меда сигурно скочити, јер је принос у односу на прошлу годину за 90 одсто мањи. Нагласио је да су братуначки пчелари лани имали око 140 тона меда и веома добру зараду, а ове године неће имати ни пола од тога.

Пчелар из Шамца Светозар Евђић рекао је да је тренутно цијена меда у Српској од 12 до 15 марака, те да ће несташица сигурно изазвати поскупљење.

"Вјерујем да ће у наредном периоду цијена бити између 15 и 20 марака", рекао је Евђић и додао да је у општини Шамац багрем доминантан и чини 50 одсто укупне паше пчела.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске истичу да је подручје сјеверозападне Српске познато по производњи кестеновог меда, док у Херцеговини доминира мед кадуље и вријеска.

"Подстичемо производњу меда кроз подстицаје за пчеларе који имају више од 50 пчелињих друштава, затим подстицај за селекционисане матице, а од ове године уведена је мјера подршке приликом оснивања станица у којима ће се тестирати матице", рекли су у Министарству пољопривреде.

Додају да је лани кроз подстицаје пчеларима исплаћено око 411.000 марака, плус 10.000 КМ премија за матице.

Медоносно дрвеће

Пчелари са подручја општине Братунац очекују помоћ јапанске агенције за међународни развој (ЈИЦА), која би требало да им омогући садњу медоносног дрвећа како у наредним годинама не би зависили од багрема.

Ова агенција је с циљем развоја и унапређења пчеларства у Братунцу прихватила финансирање пројекта набавке садница кестена, црне и бијеле липе, еводије, пауловније, јапанског софора, дрењка и ароније, који не цвјетају у исто вријеме.

Извор: Глас Српске