Националне државе вс бриселска бирократија

Као одговор на Брегзит, председник Европске комисије Жан Клод Јункер жели дубљу интеграцију ЕУ. Немачка канцеларка Меркел не жели. Тренутно се у ЕУ води велика борба за моћ ЕУ изазвана референдумом у Великој Британији, наводи магазин Шпигл.

Свијет 02.07.2016 | 07:21 На заједничкој вечери 27 лидера ЕУ одржаној после британског референдума, присутни су избегавали да отворено кажу шта сада мисле о британском премијеру Дејвиду Камерону, који не само што је ризиковао чланство своје земље у ЕУ, већ и политички слом самог Уједилњеног Краљевства.

Следећег јутра, нико више није мисло на Камерона. Он је ушао у историју, а Брегзит не само што је потресао британску политику, већ је такође створио услове за дивовску борбу за власт унутар ЕУ.


Фото: АП
С једне стране, борба се води по питању колико ЕУ треба да буде бескомпромисна у истеривању Британије. За оне које желе јаку и моћну ЕУ, и који су увек гледали Британију као препреку на свом путу, британски процес повлачења мора да буде брз. Француски председник Оланд, и други, желе да искористе Британију као пример који ће остатку Европе показати како живот може бити суморан и непријатан када се излази из европске куће. Оланд, наравно, има добар разлог за такав приступ, јер је десничарски Национални фронт запретио да ће следити Камеронов пример 

Борба за моћ унутар ЕУ

Али постоји много већи улог него што је третман Британије током преговора о изласку. Важније је питање како ће Европа изгледати за 10 или 15 година - да ли ће бити настављен пројекат "све јаче уније", или ће се Европа вратити према систему националних држава, можда чак и са враћањем овлашћења и надлежности Брисела у владе држава чланица ЕУ?


Фото: АП
То је борба за власт између два супротстављена табора, од којих оба виде Брегзит као прилику да се Европа коначно промени у складу са њиховим визијама. Протагонисти јаке институционализоване ЕУ су председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и председник Европског парламента Мартин Шулц. С друге стране стоји већина шефова европских држава и влада, на челу са Ангелом Меркел, који је по овом питању створила савез са оним владама у источној Европи, са којима се толико свађала током избегличке кризе пре само неколико месеци. 

Битка за будућност Европе је почела у прошли петак ујутро, ни два сата након објављивања резултата референдума у Британији. Мартин Шулц је у телефонском развогору рекао Франк-Валтер Штајнмајеру, немачком министру спољних послова: "Ако сада дозволимо да се Британци играју са нама, цела ЕУ ће се распасти”. То је стратегија која је не само покренута страхом да би друге чланице ЕУ следиле британски пример, већ и надом да се Брисел коначно ослободи Лондона, који је један од највећих непоколебљивих противника свих облика јаче интеграције у ЕУ.


Фото: АП
Насупрот њему, шокирана Ангела Меркел, која није имала план Б, жели да делује полако да би развила стратегију. Она не верује да је британско “не” коначно, а за њу су Британци увек били важан савезник у борби против претерано моћне ЕУ и против превише благе фискалне политике Француске и земаља јужне Европе. 

Истог јутра, као изазов Меркеловој, немачка опозициона Социјадемократска партија на својој интернет страници облавла документ по називом “Друго оснивање Европе”, чији је коаутор Мартин Шулц, у којој се тражи да Европска комисија постане права европска влада. Шулц и Јункер већ дуго раде на ограничавању утицаја шефова европских држава и влада у ЕУ, желећи да развију јачу и независнију ЕУ. Када су 2014. изабрани на своја места, заветовали су се да ће радити заједно како би се осигурала већа овлашћења за Брисел и умањио утицај Европског савета, састављеног од лидера чланица ЕУ. То је био пакт против Меркелове, који је желела да се спречи Јункера да постане председник Европске комисије.

Меркелова сматра да идеја "више Европе" значи јачање сарадње између влада ЕУ, а не пренос још више власти у Брисел. Она сматра да је Јункер део проблема, а да је његов апетит за власт један од разлога што су Британци окренули леђа Европи.


Фото: Ројтерс
Меркелова координира свој приступ са својим моћним министром финансија Волфгангом Шојблеом, који се у прошлости увек се представљао као страствени Европљанин. Шојбле жели да представи план како преосталих 27 чланица ЕУ могу да унапреде сарадњу и ојача кохезију. У његовој листи мера се између осталог налази довршетак јединственог тржишта, неометано прекогранично кретање капитала и заједнички стечајни поступак за компаниј. 

Меркелова је имала дуг разговор са Франсоа Оландом, који инсистира на брзом одласку Британије - он жели да их се отараси што је брже могуће. ЕУ, каже он, мора бити крајње јасна шта представљају они који остају. Оланд такође сматра да британски одлазак представља могућност и за њега и своју земљу јер Брегзит повећао француски утицај у ЕУ.

За разлику од Меркел, Оланд жели стратегију дубље европске интеграције. Пре свог избора је обећао да ће преобликовати ЕУ и дати јој "пријатељско, топлије лице." У то време, Меркелова је ту поруку схватала као: "Дозволите нам да се више задужујемо!”

Фото: АП
Меркелова и Оланд су се у понедељак у Берлину, састали са италијанским премијером Матеом Ренцијем. Ту су дошли до изражаја њихови супротстављени приступи Брегзиту, али су на крају постигли компромис: предлози за даљи развој ЕУ у области безбедности, запошљавања, младих и евро-зони треба да буду представљени у септембру. 

Постало је јасно колико се у Бриселу снажно води битка између присталица јаке ЕУ, и оних који желе снажне националне државе на челу Европе. Фронт се протеже кроз све земље и све странке.

Када су шефови држава и влада ЕУ саопштили Јункеру да ће преузети водећу улогу у преговорима са Британијом, Јукер је протестовао да је то  надлежност Европске комисије. Борба која се води у Европу око тога ко има јачи демократски легитимитет за сада показује мање шансе за Јункера и његовог партнера Шулца, поредседника Европског парламента.


Фото: Ројтерс
Лидери европских влада су се у среду сложили да не би требало да дође до промена у европским споразумима. Такође неће бити дубоких измена Уније и продубљивања интеграције. "Није време за такве ствари," каже Меркелова. Изгледа да је она добила ову битку са тандемом Шулц-Јункер, и да је концепт Европе као скупа националних држава добио ову рунду. 

Тачно је да су људи у готово свим државама чланицама постали скептични по питању ЕУ. Али је исто тако тачно да тај скептицизам има низ веома различитих узрока. Ако сваки члан Европске уније буде спреман да направи уступке у вези проблема других, ствари могу постати боље.

Средином септембра, шефови држава и влада ЕУ треба да на самиту у Братислави размотре будуће приорите ЕУ. Словачка ће држати ротирајуће председништво ЕУ а премијер земље Роберт Фицо је заговорник странке јаких националних држава, баш као и мађарски премијер Виктор Орбан. То обећава да ће Јункер добити следећег тешког противника, а изгледа да је нова ситуација у Европи већ оставила траг на председника Европске комисије. Где год да се појављује ових дана, изгледа као да је под стресом, лоше нарави и неугодан.


Фото: АП
Недавно је европским лидерима саопштио да би желео да се споразум о слободној трговини са Канадом донесе без учешћа националних парламената земаља чланица ЕУ - на тај начин хранећи даље стереотипе о ауторитарном, елитистичком Бриселу. 

Његов пријатељ Мартин Шулц више филозофски реагује против визије јаке Европе. У вези са Брегуитом, он цитира Џорџ Бернарда Шоа: "Старији људи су опасни. Није им битно што ће се десити са светом" Он каже да га не узнемирује евроскептицизам с којим су он и Јункер суочени у последњих неколико дана.

“Да ли би сада, када ЕУ улази из кризе у кризу, требало да се уздржимо од размишљања о будућности Европе?”

Шулц сматра да је та идеја апсурдна.

"Сви су увек питају: где су визије за Европу? А онда када се визија представи, кажу: Сада није време за то. А када је време?", каже Шулц.

(Дер Спиегел/Курир)