Како да себи поправимо живот?

Околности не можемо да променимо, али много тога зависи од нас. Тајна је у квалитетним односима са пријатељима, породицом и околином. Није занемарљив ни утицај друштвених мрежа

Занимљивости 01.07.2016 | 13:24 Чудно је како је мало потребно да будемо срећни и још чудније како нам често баш то мало недостаје - чувена је мисао Иве Андрића са којом ће се сложити многи. Да се то мало што нам фали заправо налази у нама и нашем начину размишљања, веровао је Марко Аурелије. Али, са њим се већ не слажемо одговарајући му да бисмо ми лако били срећни кад би околности биле другачије. Кад бисмо имали више пара, бољи посао, извеснију перспективу, уређенију земљу. Кад бисмо...

Да околности јесу важне, али не и пресудне говори последњи Светски извештај о срећи у ком се на првом месту, по ко зна који пут, налази Данска, иако није ни у првих десет држава кад је реч о БДП-у. Костарика, Порторико, Мексико и Чиле пласирали су се на листи срећних држава знатно боље од Јапана који је тек на 53. месту. Србија је у златној средини, на 86. месту, док су иза нас богатији Португал и Мађарска. Узимани су у обзир објективни подаци, попут БДП-а, очекиваног животног века, слободе појединца да живи како жели, опажен степен корупције, али и лична оцена испитаника о задовољству животом.

Очигледно је и способност за срећу таленат, па некима ова дисциплина иде мало боље. Они знају да је срећа ствар избора, одлуке и перцепције. Не обазиру се на оно што им недостаје, већ цене оно што имају. Не размишљају о категоријама "шта би било кад би било", већ хватају тренутак. Знају да околности не можемо променити, али можемо, уз мало труда, сопствени начин размишљања, понашања, навике.

Савети модерних гуруа

Можда вам смешно изгледа апел мотивационог гуруа Лујзе Хеј да се сваког дана погледате у огледало и свом одразу три пута кажете "Волим те", али иза наизглед баналне радње крије се суштина, а то је да прихватимо себе. Лујза Хеј и други тренери за живот упозоравају да су склоност ка савршенству, поређење са другима, заглављеност у прошлости, дружење са енергетским вампирима, фокусираност на негативне детаље, препреке на путу ка срећнијем животу.

Саветују нас модерни гуруи да дан започнемо и завршимо захвалношћу за све што је добро у нашем животу. Тако ћемо, тврде, привући још више позитивног. Да опростимо свима који су нас повредили и да не идемо кроз живот са теретом изневерених очекивања. Да размислимо пре него што проговоримо и избегавамо да кажемо било шта негативно за друге.

Подстичу нас да пронађемо храброст да живимо своје снове сада, уместо да чекамо наредну недељу, месец, годину. Да преузмемо пуну одговорност за оно што чинимо и да дајемо 100 одсто себе на послу, у љубави и свему чега се прихватимо.

Имају одговор и за оне који мисле да не можемо све време бити на силу срећни. И не треба. Не смемо потискивати осећања, јер су и туга и очај и беспомоћност део живота. Али, важно је да се не утопимо у њима.

Предлажу нам гуруи и једну вежбу - да се смешимо свима на које налетимо током дана јер ће тако бити боље и нама и онима које сретнемо. И још - да се шетамо по парку, поред мора јер ће нам много тога постати јасније кад се повежемо са природом.

Шта каже наука

Ако вам је од савета тренера за живот дража реч науке, ево њеног суда. Истраживање Светске здравствене организације из 2010. године показује да је депресија вероватнија у богатијим земљама. Аутори студије претпостављају да део одговора лежи у већој социјалној неједнакости у тим земљама, али други истраживачи повезују трку за новцем и материјалним богатствима са жељом да попунимо унутрашње незадовољство које остаје колико год пара стекли.

На наше задовољство позитивно утиче чињеница да се осећамо цењено на послу, показује истраживање Универзитета у Архусу. Није толико важна захтевност посла, колико осећај контроле над оним што радимо.

Даље, сувише избора чини нас очајним, тврди студија Универзитета Стенфорд. Уместо да будемо срећни, мноштво могућности нас парализује и чини да се преиспитујемо и кајемо што нисмо изабрали нешто друго. Научници са Харварда, с друге стране, истичу да склоност ка маштању узрокује незадовољство животом јер пропуштамо да "ухватимо" тренутак. Њихове колеге са Универзитета у Флориди додају да је пут до незадовољства поплочан претераним анализирањем сопствених одлука.

Није занемарљив ни утицај друштвених мрежа, па тако, што људи више "висе" на Фејсбуку, то су незадовољнији својим животом, порука је студије Универзитета у Мичигену. Друштвене мреже појачавају осећај усамљености и незадовољства, подстичу да се поредимо са другима, буде завист, љубомору, сумњичавост у партнера.

И на крају, оно што смо сви слутили, а вишедеценијско истраживање научника са Харварда потврдило - кључ доброг живота није у новцу, аутомобилима и дијамантима. Тајна се крије ту, надомак свих нас, а реч је о успостављању квалитетних односа са пријатељима, породицом и другим људима.

ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА

Истраживања потврђују да смо срећнији када радимо нешто за друге. Да ли је реч о блиским људима или онима које не познајемо, није важно, битно је да дајемо не очекујући ништа за узврат. Тако се осећамо корисније и сврсисходније, па психолози предлажу да кад год можемо, урадимо нешто за друге. Може то бити волонтирање у локалном центру, помоћ старијем комшији око куповине намирница, прикупљање одеће за децу без родитељског старања.

Новости
фото: интернет