Изетбеговић: Игра се опасна игра у БиХ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић је у интервјуу за "Анадолију" оцијенио да на сусрету чланова Предсједништва БиХ са њемачком канцеларком Ангелом Меркел у четвртак у Берлину очекује њену снажну подршку БиХ на европском и евроатланском путу.

Босна и Херцеговина 29.06.2016 | 12:34 "Наравно да ћемо промовисати европски пут БиХ. Ово ће бити трећи сусрет са њемачком канцеларком Ангелом Меркел у посљедње двије године. Сваког љета смо се видјели и баш се, што каже народ, потрефило сваки пут у рамазану, тако да сам редовно постио на тим састанцима. Нисам могао да имам ручкове. Овај пут имамо радни ручак на који нас је она позвала. Она показује један посебан интерес за Босну и Херцеговину и мислим да ће и овај пут бити од помоћи њена интервенција, њен интерес за БиХ. Мислим да ће бити правилно препознат и надам се да би неки помак могао да буде постигнут и након разговора са њом. Она је врло директна жена, врло конкретна у захтјевима, у понудама, за подршку, за помоћ", рекао је Изетбеговић.

Он је нагласио како је британско-њемачка иницијатива, између осталог, иницирана са њене стране, те да је та иницијатива дала до сада добре резултате: "Нисмо успјели у овом часу са адаптацијом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), али је Реформска агенда у великој мјери реализована, тако да ће бити понешто и доброга, понешто и лошега од вијести у односу на оно што ћемо испричати пријатељу БиХ, канцеларки Ангели Меркел у четвртак."

Каприциозно понашање из Републике Српске

Предсједавајући Предсједништва БиХ нагласио је пред Самит НАТО-а, који се у првој седмици јула одржава у Варшави, да што се тиче активирања Акционог плана за чланство (МАП) за БиХ "до њега неће доћи док не укњижимо већину локација".

"У овоме часу у Републици Српској ниједна локација каприциозно није укњижена. Док ту не буде помака, нема активирања МАП-а. Међутим, важно је да се било шта битно о питању НАТО-а дешава у БиХ. А битно је усвојити смјернице и коначно доћи до документа Преглед одбране. То ће бити, мислим, након седам година стајања. Усвојили смо принципе, смјернице. Неће ту доћи до неких битнијих измјена. Нека поједностављења су предвиђена, нешто ће бити ефикасније организована логистика, конкретно организација Оружаних снага БиХ. Ставиће се већи акценат на инжењерију, на оно на што се Оружане снаге у цивилном времену и баве, а то су војне мисије, наше учешће у војним мисијама и интероперабилност са НАТО-ом”, наводи Изетбеговић.

Нагласио је како ће се у сљедећој декади тежити да се постигне критеријум НАТО-а, а то је два одсто од растућег БДП-а БиХ за Оружане снаге БиХ. То је, оцијенио је Изетбеговић, јако важно да се изврши модернизација и опремање, да се борбена моћ Оружаних снага БиХ подигне.

"Број војника ће остати на овом нивоу који имамо сада. Број локација ће са 63 бити смањен на 57, јер имамо проблем са укњижењем, не само овај политички у Српској, него имамо чисто техничке проблеме. У ФБиХ не успијевамо ни ту да све укњижимо. Укњижили смо само 24 за сада. Циљ је 57 и то је задовољавајуће, такав имамо одговор генерала да ће то бити довољно. То су битни елементи онога што смо ми усвојили као смјернице", навео је Изетбеговић.

Поручио је како стратешки циљеви Босне и Херцеговине остају европске и евроатланске интеграције, уз регионалну сарадњу: "То су наша три најбитнија циља. За нас је важно чланство у ЕУ, чланство у НАТО, бар из мог угла перспективе. Имали смо консензус на томе када је у питању НАТО и са српске стране прије пар година, али су се ствари измијениле и дошло је до 'хлађења' српских политичара када је у питању НАТО и до једног намјерног избјегавања од Владе Републике Српске. Бојим се да се ово све систематски уствари ради да би се БиХ зауставила на њеном евроатланском путу, јер и када је у питању европски пут, није проблем само у ССП-у гдје је БиХ добила једну понуду какву ниједна земља кандидаткиња за чланство у ЕУ није добила – фазно прилагођавање, велике квоте нашег извоза у односу на ЕУ, него је проблем и у механизму координације."

Предсједавајући Предсједништва БиХ наглашава како се код питања механизма координације “тражи немогућа ствар, да се одлуке доносе консензусом свих који су на листи". А, наводи, "сви знамо да је немогуће скупити рецимо 97 људи, од Брчког преко Бањалуке до Мостара да сви дођу и да сви буду за".

"И сваки пут тако. Дакле, инсистира се каприциозно на стварима за које се зна да нису рјешење и када је у питању ССП. Испреговарано је. Ми другу понуду добити нећемо. Нећемо се покренути на европском путу док не буде усвојен овакав какав је. Из Републике Српске тврде да ће доћи до штете од стотина милиона. Па, неће се радити о количинама увоза од стотина милиона. Тај притисак конкуренцијски ће ићи поступно кроз три године. И нико није добио такву понуду. Ова земља треба да да одлучи: Да ли жели да буде дио уређеног европског тржишта, да ли жели да своје робе продаје на европском тржишту? Тада ће морати да отвори и свој простор за европске робе. Ми морамо да ојачамо наше пољопривреде, да их учинимо их конкурентним. Затварање, дизање неких зидова који онемогућавају извоз није рјешење ако хоћемо да идемо ка ЕУ", навео је Изетбеговић.

Скривене одлуке из Бањалуке

Изетбеговић је открио да се "боји да су неке одлуке другачије, које за сада нису јавне, а донесене су у Бањалуци". То, каже, темељи на томе "када види на који начин се блокира мајсторски пут НАТО-а, пут ка ЕУ, како се стално производе кризе у БиХ. "Ко зна шта је прави план?", констатује Изетбеговић.

Упитан да објасни у шта сумња када су у питању "скривене" одлуке из Бањалуке, односно чега се највише прибојава да оне јесу, Изетбеговић каже: "Неки референдуми су за 2017. заговарани. ЕУ има своје проблеме након "Брегзита", неке друге силе са Истока јачају, тако да не бих сада даље од овога, не бих прецизније, али све ово ме забрињава. Бојим се да се игра једна опасна игра која нас може поновно довести у конфликте и у БиХ и на Балкану. Ови напади на повратнике, комплетан однос према другим странама у БиХ из Бањалуке за мене је забрињавајући."

С обзиром на актуелно политичко стање, односно неиспуњавање обавеза БиХ према договору са ЕУ, предсједавајући Предсједништва БиХ не очекује средином јула на сједници Вијећа за иностране послове ЕУ позитиван одговор за БиХ, када је у питању прихватање апликације за чланство БиХ у ЕУ и слање упитника.

"У овом часу нећемо га добити ако се не промијени нешто у односу на ССП и на механизам координације, а прије свега на прилагођавању ССП-а. И ту сам очекивао једну аутентичну, охрабрујућу политику од Савеза за промјене, конкретно од колеге Младена Иванића, јер ако ћемо ми бити таоци онога шта хоће или неће Милорад Додик и ако ће он бити шеф који ће одредити и Иванићу и свим српским представницима на државном нивоу шта смију, а шта не смију, онда ова земља, ако нема алтернативу, може заиста отићи у проблем”, рекао је Изетбеговић.

Наглашава "да још увијек није касно да се српски представници из Савеза за промјене ишчупају из тог окова Додика, да врате свој суверенитет, врате једну аутентичну, одговорну политику, европску политику, политику која смирује стање на Балкану и у БиХ, онако како су се договорили прије двије године".

"Овај напад да је све што се учини добро за БиХ, а тиме и за грађане у Републици Српској, издаја је српског интереса, тај декадентни, тај ретроградни приступ стар 25 година. Мислим да треба да се из њега исчупају, из окова таквог размишљања и да имају једну заиста своју политику, другачију од политике Милорада Додика. Можда неће на овим локалним изборима ни осјетити сву погубност да се прати оно што диктира Додик, али на изборима 2018. године српски представници у БиХ морају изаћи са алтернативом. Не смију једноставно свој суверенитет предати човјеку који се и на овакав начин према њима односи, према нама и према БиХ", каже Изетбеговић.

Упитан да прокоментарише о којој алтернативи у Српској се ради, уколико се у једној седмици Савез за промјене супротставља режиму Додика, а у другој са њим заједнички постиже договоре око одређених рјешења, Изетбеговић наводи да сматра да "морају добро да размисле и одлуче у ком смјеру иду”. "Морају да се опредијеле да ли ће им шеф бити Милорад Додик или ће сами себи бити шефови. Толико, да даље не елаборирам", констатовао је Изетбеговић.

Резултати пописа неће ништа битно промијенити

Занимало нас је и хоће ли објављивање резултата пописа становништва у БиХ најављено за четвртак створити даље проблеме, односно додатно закочити европски пут БиХ и узроковати нове кризе. Предсједавајући Предсједништва БиХ сматра да је то, прије свега, "понашање Милорада Додика, који онда увлачи и остале представнике Срба на државном нивоу у једну такву политику".

"Када је у питању попис, ја не знам шта ту политичари могу да ураде? Дакле, Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ је такав какав је, попис је подржан од Европске уније, признат, похваљен, ми ту не можемо назад. Евентуално можемо да се договоримо о тајмингу објављивања резултата. Оно што нам у овоме часу треба јесте укупан број становника, јер је то прво питање у упитнику, ако тај упитник уопште преузмемо. Ово у вези са националним саставом, резидентима, нерезиденатима, то није ни неопходно у овоме часу. На крају крајева, и ти резиденти, ако је некоме посебно интересантно да зна колико њих заиста у БиХ живи, а колико њих је у овоме часу на раду, играју за неке фудбалске тимове у Европи, студирају, или су, пак, избјеглице и желе да се врате назад, а имају то право по критеријимима Еуростата, и то се може раздвојити да се зна. Међутим, не могу се ти људи назвати нерезидентним. Дакле, рецимо наши фудбалери, наши студенти или људи који немају гдје да се врате, јер им је неко спалио кућу, а желе, ми њих не можемо назвати нерезидентима", закључује Изетбеговић.

Наводи да се те категорије могу раздвојити ако је некоме интересантно да види те бројке. Ми, каже Изетбеговић, "не бјежимо од тога да се сваки податак о сваком грађанину БиХ зна".

А, шта ће се промијенити објављивањем пописа становништва у БиХ?

“Ништа битно. Наводно је обавеза структуру власти формирати у односу на посљедњи попис. По тој обавези би требало да буде трећина или 40 одсто Бошњака власти у структури власти у Републици Српској, а нема их ни десетина од тога. Према томе, свјесни су сви да то посебних ефеката негативних ни за кога неће бити у овој земљи. И када се не би признало ових 200 хиљада људи, Бошњака би поновно било 49,5 одсто. Да ли их је 50,01 или 50,05 по мон мишељењу није важно нити ја тријумфујем над тим податком, нити сматрам да ико треба да буде посебно забринут у вези са тим. Ти су баланси отприлике онакви какви су и били прије рата, с тим да више нема групе Југословена у којој је највероватније било највише Бошњака. Срба има у проценту онолико као што их је и било, а у Републици Српској их је више од 80 одсто. Сад неки каприциозан циљ да их буде више од 90 одсто, да Бошњаци буду избрисани, да оно што је почињено тенком и пушком, да се оловкама заврши, то је етничко чишћење. То за нас није прихватљиво. И закон је такав, и критеријуми Еуростата, ИМО тима и ту нема назад", јасан је Изетбеговић.

Поруке за Грабар – Китаровићеву и Николића

Предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, који осим испуњавања услова за чланство у ЕУ и НАТО регионалну сарадњу ставља на врх приоритета БиХ, каже како се са рјешавањем кључних питања са сусједима, посебно Хрватском и Србијом "заиста касни".

“С обзиром на реторику, честе састанке, изражену жељу да се проблеми рјешавају, ефекти су доста танки када су у питању имовина, границе, коришћење ресурса на штету БиХ. Не успијевамо ту ствар да ријешимо, јер да бисте успјели, треба да имате двије стране и да сједну и да с добром намјером желе да разговарају. Ту би више требало радити на техничком нивоу. Политичари отварају простор, а затим у тај простор треба да уђу тимови који преговарају. То су врло дуги и експертски разговои, рецимо о граници на Дрини и слично. Надам се да ћемо, ипак, то убрзати. Овакву сам ствар управо и казао недавно и предсједници Хрватске Колинди Грабар – Китаровић на посљедњем састанку. Рекао сам јој да је коначно вријеме да неке искораке направимо, а и предсједнику Србије Томиславу Николићу када смо се видјели недавно”, рекао је Изетбеговић.

С обзиром на то да је предсједник Србије у два наврата најављивао, па отказивао посјету БиХ у овој и протеклој години, занимало нас је када Николић стиже у Сарајево и да ли му је предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић такав позив упутио:

"Надам се да ће Николић доћи ове јесени у БиХ. Волио бих да то буде у мандату када сам ја предсједавајући Предсједништва БиХ, ради бошњачких и српских односа, али ево, видјећемо када ће он наћи времена за то. Позвао сам га недавно и он је требало да дође прољетос, неки термини су били договорени, а онда је дошло до ванредних избора у Србији и он није напуштао земљу. Сва је власт била на њему и он није излазио из земље, јер је била распуштена влада, тако да ће се вјероватно то десити на јесен."

Односе Босне и Херцеговине и Републике Турске предсједавајући Предсједништва БиХ оцијенио је да су "на највишем нивоу од када те двије државе уопште имају билатералне односе".

“Никада нису били бољи, али има простора да се развијају у сваком сегменту. Ту је политичка и културна сарадња, економска. Економска ће сигурно напредовати, али мислим да има јак простор и у културној сарадњи, јер ми уствари имамо исте коријене. Наше културе имају веома сличне коријене и ту постоји један интерес, занимање људи за властиту прошлост из које ми црпимо и ову данашње двије културе. Тако да осјећа се тај интерес. Турци су јако присутни и у Сарајеву и широм БиХ и то не јењава, него расте тај њихов интерес. Слична ће ствар бити и са БиХ када је снажна, бујајућа, растућа Турска у питању. Развој ће се наставити у свим смјеровима", сматра Изтебеговић.

Јачање економије до политичке зрелости

Занимало нас је каква нас очекује 2017. година, заправо хоће ли се испунити обећање БХ политичара да БиХ добије статус кандидата у ЕУ.

"Искључиво, по мом мишљењу, то у овом часу зависи од српских политичара у БиХ. Да ли ће Додик коначно промијенити свој однос према овој земљи и њеним грађанима и своју владу упутити на сарадњу када су у питању проблеми које сам објаснио да не желе да ријеше или ће кренути у неком другом, врло ризичном смјеру. Или, пак, од политичара који су му алтернатива, да ли ће они формирати, артикулисати једну политику која је другачија, која је храбрија, одговорнија од политике коју им намеће Додик. Ова земља је сувласништво три народа који представљају политичари из та три народа, и грађана наравно. И нека се само једна од тих компоненти измакне нешто, цијела ствар стоји на штету свих. Дакле, очекујем једно сазријевање, конкретније, храбрије, одлуке и покретање БиХ у 2017. години", навео је Изетбеговић.

До тада, најавио је Изетбеговић, "радићемо док не буде политичке зрелости и одлука на јачању економије". И она у овоме часу у БиХ, каже, без обзира на све проблеме биљежи сасвим значајан напредак и када је у питању БДП, индустријска производња, запошљавање.

“Моје обећање од 100.000 радних мјеста у десет година су неки чак и исмијавали", каже Изетбеговић.

Критику у јавности да се ради о нереалним обећањима, Изетбеговић је објаснио:

"Што ће ме критиковати када имамо више од 1.000 радних мјеста у реалном сектору мјесечно. Не да се испуњава темпом којим сам обећао, него брже. Како онда могу да ме критикују. То су провјерљиве ствари, не извлачим ја то из чибука, такве податке. Могу да провјере колико је било запослених када је почела влада Дениса Звиздића и Фадила Новалића, колико их има сада, па ћете видјети да је за 15 мјесеци 18.000 новозапослених. То су егзактне ствари. Међутим, то није довољно. Док ви имате 300-400 хиљада људи који траже посао, па запослите 15 или 18 хиљада, та ствар се још не види. Видјеће се за коју годину. Ја сам казао да у десет година треба 100.000 радних мјеста да бисмо стабилизовали буџет и социјално-економско стање у БиХ. Рекао сам, за десет година, нисам рекао годину. Ја сам увјерен да ћемо до краја овога мандата постићи пола тога, нешто брже од обећаног", поручио је Бакир Изетбеговић.

Извор: Анадолија