Повећан број жртава породичног насиља

Сигурна кућа у Бањалуци тренутно је препуна и у њој бораве 22 жене са дјецом које су жртве насиља у породици, а број оних жена које су затражиле спас се повећао након недавног злочина у насељу Лазарево, када је муж упуцао бившу супругу, а потом себе.

Република Српска 23.06.2016 | 18:50 Ово убиство снажно је узрдмало јавност, па су и центри за социјални рад у локалним заједницама издали више рјешења за боравак у сигурној кући, потврдила је ово јуче за "Независне" Лана Јајчевић, правна савјетница за жене и дјецу жртве продичног насиља у Фондацији "Удружене жене".

Жртве породичног насиља су додатно уплашене након што је крајем маја Момчило Тепић ујутру убио бившу супругу Милицу испред зграде у којој је живјела, а онда и себи одузео живот.

Према ријечима Јајчевићеве, иако је сарадња Фондације с центрима за социјални рад у локалним заједницама нужна за рад сигурне куће, ситуација није баш задовољавајућа када је ријеч о издавању рјешења за боравак у кући.

"Центри за социјални рад иначе издају рјешења за боравак у сигурној кући, али када дође до кризне ситуације односно насиља у кући, жена може и сама да дође, а у таквим случајевима рјешења могу накнадно да се доставе. Међутим, из неког разлога када дође до насиља, поједини центри неће да издају рјешења, сматрајући да није нужно да жена мора боравити у сигурној кући, због чега ево сада из једне локалне заједнице имамо три штићенице, али њихов центар неће да изда рјешење за боравак у кући", рекла је Јајчевићева.

Жене које бораве у овој установи имају не само смјештај, већ и рехабилитацију уз помоћ стручног особља, а њихов боравак траје шест мјесеци, мада по потреби остају и дуже.

Говорећи о процентуалном извлачењу из раља насиља, она је истакла да се жена жртва углавном три пута враћа мужу насилнику, да би тек касније схватила да се стање неће поправити и започела нови живот.

"Значајно је да је за 10 година, колико постоји сигурна кућа, чак 60 одсто жена успјешно рехабилитовано и живе самостално. Иако наша обавеза није да им тражимо запослење, трудимо се на све начине да им помогнемо да постану самосталне и саме зарађују за живот. Ми заиста нити једну жену нисмо пустили уколико она претходно није била на неки начин збринута", навела је Јајчевићева.

У исповијести за "Независне" наша саговорница, жена са шесторо дјеце, чије је име познато редакцији, прије девет година је потражила уточиште у сигурној кући, а претходно су годинама трпјели батине и оне и дјеца.

"Нисам имала разумијевање у свом граду од Центра за социјални рад, штавише имала сам утисак да по сваку цијену желе да ме удаље из сигурне куће у коју ме је смјестила пријатељица. Батине сам годинама добијала, али сам дефинитивно одлучила ставити тачку и почети други живот. Муж ми је пријетио, долазио је и у сигурну кућу, а касније и на посао. Због њега сам добијала и отказе јер ми је правио проблеме на послу", казала је наша саговорница.

Тврди да је због насиља често звала полицију, али се све сводило на новчане казне мужу, што је опет ишло на њену штету.

Међу злостављачима је било и чувара закона.

"Мени је сигурна кућа промијенила живот, добила сам стручну помоћ и била истрајна у жељи да се не вратим насилнику. Данас могу рећи да сам се извукла из канџи злостављања. Живим као подстнар с дјецом, али сам мирна", каже она и савјетује другим жртвама породичног насиља да не трпе злостављање, већ да потраже помоћ.

Кривично дјело умјесто прекршаја

И поред тајне локације и надзорних камера, дешавало се да муж насилнички жели сазнати да ли се његова породица налази у сигурној кући, правећи проблеме запосленима, али захваљујући координацији с полицијом, за кратко вријеме буде удаљен и пријављен.

Оно за шта се Фондација годинама залаже је да сваки вид насиља у породици буде законом окарактерисан као кривично дјело, јер се према садашњем закону најчешће све сведе на прекршај, док не дође до кобних ситуација.

Извор: Независне