Прогнани Срби сањају своја огњишта

Живот српских повратника у ФБиХ и Хрватској и даље је веома тежак, због чега се и 21 годину од завршетка рата мали број њих одлучио за повратак на своја огњишта.

Република Српска 21.06.2016 | 15:10 Разлога је, истичу, много, а највећи је дискриминација. Као примјер наводе то што у органима власти у ФБиХ и Хрватској готово да и нема запослених Срба, куће су оронуле, а тамо гдје је било донација, ништа готово да и није санирано. Најгоре од свега је, како кажу, што им је и послије толико година угрожена имовина. Ако покушају некоме да укажу на то или да спријече узурпирање посједа, готово по правилу буду изложени опасностима и увредама.

Како би се изборили за своја права, Срби протјерани из ФБиХ окупили су се јуче Бијељини, поводом обиљежавања 20. јуна - Свјетског дана избјеглица.

Њих стотинак носило је фотографије својих уништених кућа, православних храмова и оскрнављених споменика.

Предсједник Савеза удружења избјеглих, расељених лица и повратника бијељинске регије Вељко Стевановић истакао је да криза иде у прилог политичарима БиХ, како би заташкали све оно што је давно требало да ураде за ову популацију.

"Да су све донације које су дошле у БиХ намјенски искоришћене, данас више не би било ниједне порушене куће. Због неразумијевања власти, на подручју ФБиХ још има око 70.000 порушених српских кућа", рекао је Стевановић.

Додао је да су повратници у Српску у много бољем положају.

"Бошњацима се испуњавају сви захтјеви, смета им назив школе, промијени се, док су српски повратници у ФБиХ и Хрватској дискриминисани. Велики број повратника се вратио у Бијељину и они овдје живе као "бубрег у лоју", док се српски народ који одлучи да оде на своја огњишта у ФБиХ пати или се врло брзо врати у Републику Српску", рекао је Стевановић.

Да ништа боља ситуација није ни у Хрватској, потврдио је предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан. Он је истакао да хрватске власти ни након 21 годину од егзодуса Срба нису ријешили ни пола проблема избјеглица.

"Хрватска није створила основне услове за повратак Срба као што су запослење, повратак станарских, имовинских и радних права. Због тога је повратак Срба у Хрватску минималан и практично га више и нема", рекао је Џодан.

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа казао је да су у Српској у 98 одсто случајева Хрватима враћени имовина и станови, док међународна заједница годинама Хрватској дозвољава да опструише права избјеглих Срба.

"Избјеглим Србима у Хрватској онемогућено је враћање око 50.000 станарских права. Осим тога, у неравноправном положају су у односу на Хрвате и када је ријеч о откупу станова у оквиру стамбеног збрињавања, гдје се тражи од 500 до 800 евра по квадратном метру", рекао је Пузигаћа.

На конференцији коју су јуче организовали Министарство за људска права и избјеглице БиХ и УНХЦР, под називом "Заједно за најугроженије", истакнуто је да у БиХ има још 98.000 интерно расељених особа.

"Своје домове је од 1992. до 1995. године напустило 2,2 милиона становника", рекла је министар за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац.

Специјални представник и шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк каже да је неприхватљиво да хиљаде интерно расељених људи у БиХ још немају сталан кров над главом.

"Морамо радити на томе заједно. Новац постоји, али је тешко идентификовати оне који имају право на коришћење стамбеног програма", поручио је Вигемарк.

Жалбе министарству

У Министарству за избјеглице и расељена лица Републике Српске истичу да је у више од 99 одсто случајева успјешно спроведен процес имплементације имовинских права и кроз тај процес на простору Српске су враћене 94.232 стамбене јединице, те 72.000 објеката. У овом министарству наглашавају да на њихову адресу често пристижу жалбе српских повратника, који су незадовољни положајем у ФБиХ.

Највише повратника у Српску:

* Добој

* Приједор

* Зворник

* Бијељина

* Бањалука

Највише српских повратника у ФБиХ:

* Вареш

* Гламоч

* Дрвар

* Босански Петровац

(Глас Српске)