Анализа: Од издајника до хероја Кливленда...!
Леброн није више Краљ без земље, коначно је добио престо! Коначно је донео титулу "својим" навијачима!
Кошарка 21.06.2016 | 23:30
„Ове јесени идем у Саут Бич како бих се прикључио Мајами Хиту“.
У Кливленду мук, сузе и неверица, на Флориди славље, у остатку света анализе због чега је то урадио и шта ће се сада променити. Чињеница је да је Леброн Џејмс у својих првих седам година у Кавалирсима био окружен у најмању руку сумњивим саиграчима, односно оним који му нису могли да му донесу титулу, а камоли више њих, али је такође чињеница да је постао први суперстар који је урадио овако нешто на врху каријере. Догађало се да велики играчи пред крај каријере промене клуб како би покушали да дођу до прстена, али никада се није догодило да то учини најбољи играч на свету који, успут, има свега 25 година. А поготово се то није догодило на овакав начин, пред камерама.
Леброн Џејмс је био осуђен да постане звезда још од првих кошаркашких корака. У средњој школи у родном Акрону, неких 60-ак километара удаљеном од Кливленда, је био незаустављив, а скаути су га свакодневно гледали. У НБА лигу је дошао директно из средње школе као први пик легендарне класе 2003. коју су обележили он, његови саиграчи из Мајамија, Двејн Вејд и Крис Бош те Кармело Ентони, али и Дарко Миличић око чијег избора у Детроиту још вероватно чупају косу.
Кливленд је сезону раније завршио са 17 победа, куглице у драфт лутрији су му биле наклоњене па је домаћи дечко стигао у клуб. Већ следеће сезоне су Кавси били на рубу плеј-офа с 35 победа, али у плеј-оф су ушли тек 2006. Своје прво НБА финале Леброн Џејмсје играо 2007. када га је Сан Антонио помео с 4:0, а то му је био и највећи успех у првој епизоди у Кливленду. Није Краљ успео да дође до престола што се тешко може назвати његовом кривицом – Кливленд га је окруживао лошим саиграчима, Исток је тих година био прилично јак, с чувеном генерацијом Бостона, а Леброну сигурно није помогло ни то да је у првим годинама каријере често био усредсређен на неке друге ствари осим кошарке. НБА је и пре њега изнедрила мноштво глобалних звезда, али нико никада није био на том нивоу као Џејмс. Око њега су се све време вртели сви могући маркетиншки стручњаци, продавао је све и свашта, а изгледало је као да кошарци пре свега приступа као забави, а не као спорту. Уосталом, његово плесање током утакмица многе је иритирало па онда није ни чудо да се за одлазак из Кливленда одлучио на контроверзан начин, преко ТВ емисије.
Било је то 8. јула 2010. Кливлендом су текле сузе, цепали су се и спаљивали Леброновидресови, а председник Кавса Дан Гилберт га је у жестоко интонираном писму назвао издајицом те свечано 'обећао' навијачима Кливленда како ће њихов клуб освојити титулу пре него што га освоји, како га је назвао, 'самопрозвани краљ'.
Сви знамо како се то завршило. Леброн је у четири године у Мајамију освојио две НБА титуле, али и доживео два велика разочарања изгубивши од Даласа и Сан Антонија. Током финалне серије против Спарса, пре две године, кошаркашким круговима је почела да се шири вест како би Леброн опет могао да промени клуб. Срамежљиво се спомињао и повратак у Кливленд, а сва нагађања је Џејмс прекинуо 11. јула 2014. када је у писму објављеном у “Спортс Иллустратед -у” најавио како се враћа у Кавалирсе.
Четири године и три дана трајала је мржња становника Кливленда према 'њиховом' Леброну, а онда се у тренутку све променило. Кавси су у екипи Кајрија Ирвинга и још неколико надарених младих играча, али те су године првим пиком на драфту узели Ендрјуа Вигинса. Он, пак, није у Кливленду одрадио ниједан тренинг већ је спакован у Минесоту како би у супротном правцу дошао Кевин Лав и тако створио нови Велики трио: Леброн – Кајри – Кевин. Три Ол-Стар играча обећавала су велике ствари и Кливлендом су поново почеле да се шире позитивне вибрације.
Но, иако су Кавси лани били најбољи на Истоку, током сезоне се показало да ипак каскају за екипама са Запада, а у финалу су их победили Голден Стејт и Стеф Кари. Око Леброна није више било толико негативне маркетиншке карме, као у првој епизоди у Кливленду, али је проблем сада био тај што је наочиглед он био тај који је желео да контролише све око тима. Јасно је било да му се не свиђа Дејвид Блат као тренер, у иступима је без задршке говорио какав тип играча клуб треба да доведе, а на крају је све увек било по његовој вољи. Иако би било невероватно да по други пут оде из клуба, власнику Гилберту је упозорење да је то могуће била чињеница да је Леброн потписивао само једногодишње уговоре. Наравно да је то чинио због већег новца и раста “саларy цап-а”, али је исто тако то био добар начин за држање клуба у шаци. Но, то није било потребно јер су Кавси радили све како би Леброну'олакшали живот'. Отпуштен је Блат, дошао Тајрон Лу, а клуб је плански доводио појачања која се најлакше уклапају у стил игре с пуно шутева за три поена, те се тако стварао најбољи могући одговор за меч-ап против Вориорса.
А сјајна сезона Голден Стејта дошла је Леброну као наручена. Далеко од првог плана Кавалирси су се кроз регуларну сезону мирно припремали за плеј-оф, а иако кроз 82 утакмица нису блистали, без проблема су освојили прво мјесто на Истоку који ове сезоне јесте био изједначен, али у двобоју од 2. до нижих места. Прво је било резервисано за 'Краља'.
Иако је Кливленд у НБА финале дошао 'шетњом' кроз Исток, а Голден Стејт се прилично мучио кроз Западну конференцију, пре 20-ак дана смо сви у најавама истицали како су Вориорси ипак фаворити. Једноставно је најбоља игра Голден Стејта била боља од најбоље игре Кливленда, а Вориорси су имали невероватну сезону са 73 тријумфа.
Након прве две утакмице серије изгледало је као да ће се све најаве остварити. Вориорси су имали 2-0 без добре игре својих најбољих играча, а када су у четвртој утакмици остварили брејк почеле су да се пишу оде Голден Стејту и да се иде до тога да се размишља о династији. Но, Леброн је имао нешто да каже о томе.
Нико никада није освојио НБА титулу након што је у серији губио с 1:3 и тешко је било за очекивати да би Кливленд могао то да промени, поготово јер је морао да победи две утакмице у гостима. Но, уследио је 'Лебронов шоу, уз неизоставну помоћ Кајрија Ирвинга. Њих су двојица у петој утакмици убацили по 41 кош, а Џејмс је имао и 16 скокова, седам асистенција, три скока и две блокаде. 'Узео' је 30 лопти, погодио њих 16, а занимљиво је да је убацио и четири тројке, што је сегмент игре који му није баш најбоље ишао ове сезоне. У шестој утакмици је поново убацио 41 кош, а сад је двоцифрен био и у асистенцијама (11) те додао и осам скокова, четири украдене лопте и три блокаде. И онда је дошла одлучујућа, седма утакмица.
Седма утакмица НБА финала је највећа могућа позорница једног кошаркаша. ЛебронЏејмса је био у ситуацијама када су га оптуживали да је 'нестао' у важним утакмицама, а сигурно му се негде по глави мотало да је седам наступа у НБА финалима сјајна ствар, али да би две титуле ипак биле нешто слабији просек. Публика у Окланду га је, наравно, дочекала 'на нож', а он је одговорио на најбољи могући начин. Није имао сјајан шут (9/24), али је уписао трипл-дабл (27 кошева, по 11 скокова и асистенција) као трећи играч у историји који је то учинио у некој финалној утакмици. Дао је и последњи кош на утакмици, али је много важнија била она монструозна блокада над Игудалом два минута пре краја. Иако није директно одлучила победника, та акција је усмерила утакмицу на млин Кавалирса. Помогао је, наравно, и Ирвинг, али и Стеф Кари који је желео да постане јунак и у томе није успео, па је славље могло да почне. Славље пуно емоција.
„Ово је за тебе, Кливленде!“, кроз сузе је Леброн поручио у првом интервјуу после освојене титуле и у тој реченици се сажела сва каријера овог човека који се већ сада с разлогом сматра једним од највећих кошаркаша на свету. Леброн је правио грешке, али изгледа да је схватио да није био у праву, да неке ствари треба радити на друкчији начин. Никада се он неће повући у сенку, увек ће желети да се ствари у клубу одрађују како би он то хтео, али сада то све изгледа доста нормалније него пређашњих година.
И што је најважније, скинуо је етикету издајника Кливленда и државе Охајо, скинуо је и проклетство тог града у америчком професионалном спорту, али и освојио 'своју' титулу. Наравно да му нико неће одузети оне две из Хита, али тамо је ипак дошао у 'Вејдовуекипу”. Ово је у потпуности његов тим, у ком има идеалног партнера, Ирвинга, који му је помогао да напокон седне на престо. Одавно је Леброн 'Краљ', али до сада је био 'без земље'. Сада има свој престо и мноштво верних 'поданика', односно навијача који ће вечно памтити 19. јун 2016 године.
Оно што се догодило 8. јула 2010. је од прексиноћ и дефинитивно заборављено.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар