Анализа - „Афера Боби“: Већа штета него корист јер вређа Теодосића и остале!

Играчи су између редова поручили да их баш брига што Марјановић не игра и да је једини проблем повреда Немање Бјелице.

Кошарка 17.06.2016 | 16:15 Друго лето заредом Бобан Марјановић је тема број један српске кошакре. Његов рерпезентативни статус и ново „завлачење“ селектора Александра Ђорђевића је засенило окупљање националног тима и све оне који су се редовно одазвали Србији.

Марјановић је непосредно пред окупљање репрезентативаца рекао да неће да игра на квалификационим турниру за Олимпијске Игре, али да би био расположен да заигра ако се Србија пласира у Рио де Жанерио. Његова одлука је изазвала много полемика, поготово што је и пре годину дана уз много контроверзи одустао од играња у националном тиму. Овога пута повреда није била разлог, али је уговор у НБА лиги био пречи.

Таман када је Александар Ђорђевић обновио култ репрезентације и вратио избледели сјај српске коашрке, Марјановић је започео лавину којој се касније придружио и још један репрезентативни дезертер - Никола Милутинов. Сећамо се периода после 2002. године када су сличне ситуације погађале национални тим због чега смо на медаљу чекали седам година.

Афером „Марјановић“ (кошаркашком, не оном из црне хронике) се данас бави и Политика. Угледни кошаркашки коментатор Александар Милетић у свом коментару између осталог пише:

„Направила се лажна слика и о нашем тиму и о центру Сан Антонија, као да тобож српска селекција не постоји без њега, да све пада у воду ако он са својих 220 цм не испуни наш рекет. Давати толики значај том кошаркашу (иначе врло добром) у најмању руку вређа понос Милоша Теодосића и осталих наших асова који су у протеклих десет месеци били стубови својих екипа, а не водоноше. Такође и свих оних који су оставили дубок траг у репрезентацији. Неко ће можда рећи да је боље бити последњи у граду него први у селу, али нико живи не може да докаже да је Бобан Марјановић имао сезону за памћење у НБА. У идеалним условима, са њим бисмо сигурно били јачи, али овако, после свега што се збивало последњих дана и недеља, његово појављивање у државном тиму би вероватно било контрапродуктивно.

За оне који не умеју да читају  између редова, оно што су капитен Милош Теодосић и Стефан Марковић рекли прекјуче на прес-конференцији, у преводу значи: „Брига нас што не игра Марјановић“! Теодосић је истакао да репрезентација тренутно има само један проблем, то што је повређен Немања Бјелица. Марковић се надовезао: „Свака част момцима који су дошли“! А они који нису дошли, њих нису ни поменули. Чак ни узгред...

Сада се намеће питање шта би заиста Ђорђевић добио, а шта изгубио уколико би после квалификација (под условом да се пласирамо) позвао Марјановића. Вероватно би изгубио више, јер требало би осталим играчима да објасни такву своју улогу, а у том објашњавању могла би да се изгуби и она драгоцена комуникација која се по навици назива - добра атмосфера“, стоји у коментару Александра Милетића из Политике.

Некадашњи репрезентативац Милан Гуровић истиче да није јасна Марјановићева одлука...

„Све је било другачије док сам ја играо. Мења се време, мењају се људи. Не желим да упирем прстом ни у кога, али свако ко осећа приврженост народу, требало би да игра. Ко неће - не мора! То је његов проблем, а ваљда ће нација да препозна да ли су разлози  оправдани. Увек сам се одазивао на позив Србије. Чак и повређен, и под анестезијом, а притом нисам имао обезбеђен уговор. Ризиковао сам здравље и каријеру, али очигледно да срећа прати храбре“, истиче Гуровић за Ало.

Херој чувене победе над Американцима у Индијанополису је апсолутно на страни селектора и подржава Ђорђевића.

„Читам по новинама шта се дешава и не могу да верујем. Друге ствари су битније од националног дреса и поноса. Опет, Србија брзо заборавља шта је ко урадио. Да не помињем Кошаре и наше хероје, јер смо смешни у односу на те момке који су часно изгинули. Када је држава њих заборавила, могу само да замислим шта ће нама да се деси. Једино са те стране бих могао да разумем проблеме појединих играча. Нису свесни колико греше, јер могу много да науче од мајстора какав је Саша Ђорђевић. Невероватно је колико је он урадио за Србију као играч, сада и као селектор. Откази су велика срамота, како према Салету, тако и према држави и нашем дресу“, каже Гуровић.

Један од оних који је дао своје мишљење по питању Марјановићевог одсуства је бивши кошаркаш Партизана, а данас дежурни кошаркашки аналитичар, Горан Грбовић. Он сматра да је кривица Саше Ђорђевића, а још више Драгана Ђиласа што се Марјановић није одазавао и да се играчи недовољно поштују.

„Увек оправдавам играче, али разумем и једне и друге. Све је ово последица лошег рада у претходном периоду. Једноставно, не можеш да зовеш пет-шест дана пре окупљања. Мораш с њима стално да разговараш, а мислим да се то није радило. Ово није добро, посебно пред турнир, на којем треба да прекинемо серију неодлазака на ОИ. Ово је аматаеризам, барем мени тако делује. Све су ово добри момци, патриоте, али су свесни да је каријера кратка. Изгледа да Саша Ђорђевић то заборавља. Ни тим који га прати не води рачуна о момцима који играју „преко“. Не висе они на чивилуку па да ти дођеш и покупиш их. Приметно је непоштовање култа личности тих момака. Председник Савеза, не дође на окупљање!? Толико му је важно!? И како онда играч да поштује Сашу, национални тим?“, рекао је Грбовићза Курир.   

Извор: моззартспорт