Видео - НБЦ: Зашто нико не говори о ''Новак слему''?!

Новинар америчког ’НБЦ’ Џо Поснански пита се у свом тексту због чега медији нису пропратили са већом пажњом подвиг Новака Ђоковића.

Тенис 18.06.2016 | 23:00 Српски тенисер постао је на Ролан Гаросу први играч у историји који у исто време држи сва четири Грен слема на три различите подлоге.

Такође, Ђоковић је после Дона Баџа и Рода Лејвера тек трећи човек у историји тениса који у исто време држи сва четири највећа турнира.

„Новак Ђоковић се, као што можда знате (а можда и не), тренутно налази у највећој серији у историји Опен ере. То делује као да није могуће убрзо пошто су Роџер Федерер и Рафаел Надал редефинисали величину једног тенисера, али то се дешава. Ђоковићева релативно сигурна победа против другог играча света Ендија Марија у финалу Ролан Гароса му је донела четврти узастопни Грен слем. То се није догодило од Рода Лејвера 1969. године, само годину дана пошто су турнири почели да дозвољавају професионалцима да се такмиче са аматерима. То је било, да тако кажемо, друго време“, пише Поснански и додаје:

„Када је Тајгер Вудс освојио четири велика турнира у низу назвали смо то ’Тајгер слем’ и славили смо. Када је Серена Вилијамс освојила четири у низу назвали смо то ’Серена слем’ и славили смо. Када је Ђоковић победио Марија његово освајање четири Грен слема у низу једва да је пропраћено у већем делу светског спорта. Нико не говори о ’Новак слему’. Чак и унутар тениса, већина медија се фокусира на чињеницу да је освојио сва четири Грен слема у каријери – он сада има Ролан Гарос поред три Вимблдона, два УС опена и шест Аустралијан опена. То је сјајно, али то се у скоријој прошлости дешавало. Андреа Агаси је то урадио. Роџер Федерер је то урадио. Рафаел Надал је то урадио. Ипак, нико од њих није освојио четири Грен слема у низу.“

Бројни медији протеклих година су се бавили питањем због чега Новак није вољен као Роџер Федерер и Рафаел Надал, а сада је већ јасно да већини медија не одговара чињеница да је један човек срушио доминацију коју су изградили Швајцарац и Шпанац.

„Ђоковићу никада није било лако да придобије симпатије због једног очигледног и једног мање очигледног разлога. Очигледни разлог је: робио се у ери Федерера и Надала. Та два титана нису оставила много кисеоника било коме другом. Федерер – Надал је било све у тенису. Извлачили су најбоље један из другог. Шта још вам је било потребно? Од 2006. до 2010. Федерер и Надал нису освојили само два Грен слема. Ђоковић је освојио један, а Дел Потро други. И никога није било брига, то су биле аномалије. 2011. године Ђоковић се пробио, освојио је три Грен слема, пет Мастерса, добио је 41 узастопни меч и оно што је најважније добио је 10 од 11 мечева против Федерера и Надала. То је урадио док су Федерер и Надал добијали легендарни статус и нико није желео да види како падају. Деловало је да на сваком турниру Ђоковић игра улогу негативца. Он је играч који је окончао Рафину доминацију на шљаци. Он је играч који је два пута спречио Федерера да осовји рекордни осми Вимблдон“,даје нам Поснански део одговра на питање из наслова.

„Ђоковић је све то издржао. Али, ту је још једна ствар. Ђоковићева бриљантност није лако уочљива као Федерерова и Надалова. Ако је Федерер лепота, а Надал снага, шта је Ђоковић? Не може се описати једном речју. Контраш? Константан? Његову генијалност није лако описати. То је ритерн сервиса директно у патику ривала. То је његово враћање три везана ударца који су изгледали као винери. Ударац по ударац, Ђоковић никада на промашује. Некада је тешко пронаћи магију у заслепљујућој ефикасности у Ђоковићевој игри. И онда неко покуша да освоји поен против њега скраћеном лоптицом.



Енди Мари можда и најбоље на свету изводи скраћене ударце. Свакако је један од најбољих. Одлично скарива тај ударац, мекано удара лоптицу из сваке позиције на терену. То је једно од највећих оружја у његовом арсеналу. Покушао је то да изведе у неколико наврата у финалу Ролан Гароса, а Ђоковић је сваки пут стигао до лоптице и извео магију. Мари пошаље добру скраћену лоптуци на његову десну страну, Ђоковић је стигне и удари винер дворучним бекхендом. Мари удари мекани полуволеј на леву страну, Ђоковић стигне до лоптице и удари форхенд винер. Мари је чак слао скраћену лоптицу док је Ђоковић био ван терена, то би био поен против било кога другог на свету. Ђоковић некако успе да стигне и то и некако пребаци дијагоналом погодивши линију. Када Ђоковић игра као што је играо против Марија, тада вам пада вилица на земљу док гледате његову уметност. Фантастично је то гледати, када неко окуша против нејга да одигра кратку лоптицу и изазове га да уради нешто невероватно. У тим тренуцима он је грациозан као Федерер и инвентиван као Мекинро. И онда се меч врати у нормалу. Ђоковић наставља да удара лоптицу кроз противнике у тениском мечевима који су слични боксерским. Као гледалац пожелите да играч одигра кратку лоптицу само да би сте видели још неколико невероватних удараца.“



Извор: Б92