Анализа - Сви српски откази: Нисмо баш "Гарбахосе"!
Садашњи селектор Ђорђевић, Дивац, Стојаковић, Гуровић... Сви су отказивали, а неки су наводили смехотресне разлоге. Ко се није јављао на телефон, ко је био у лошем стању, ко се женио, ко се само није појавио... Списак је забрињавајући...!
Кошарка 18.06.2016 | 23:45
Тог лета, 2007. године, Зоран Славнић саоптио је списак од 29 кошаркаша, а на крају морао да размишља о накнадним позивима да би скрпио екипу за турнир на ком су његови "москитоси" доживели сва три пораза у групи.
Тај први наступ самосталне Србије на великим такмичењима, годину дана после слања "Б" репрезентације и Драгана Шакоте "на клање" у Јапан, остаће до данас упамћен пре свега по томе како је Дарко Миличић свашта рекао судијама после меча са Грчком.
Доласком Ивковића, уистину, смањио се број отказа и разлога за исте, који су некада били смехотресни, али и погубни по атмосферу у и око националног тима. Било је година, надамо се да их више неће бити, када је било заиста тешко набројати све разлоге које су појединци наводили објашњавајући због чега не могу да се одазову позиву на летње дружење са колегама.
Заказивање венчања у јеку припрема за велико такмиечње, као да се такмичења заказују данас за сутра и као да се не зна годинама унапред када су европска и светска првенства, односно олимпијске игре, био је један од омиљених повода за неодазивање селектору почетком 2000-их.
НЕКИ СУ ИМАЛИ ПРАВО НА ОДМОР, НЕКИ НЕ...
Међутим, када су велика имена у питању, није редак случај био да се све обави у тајности и да се нечији изостанак оправда заслугама у претходном периоду. Кућа у Сазоновој 83 неке од асова југословенске и српске кошарке штедела је јавне расправе о томе "а, зашто не?", неке није, неки су то мање-више заслужили, а неки се, рецимо, после дебија за репрезентацију никада више нису појавили на припремама, а били су позивани више пута.
Укратко, пре него што се осврнемо на један од највећих проблема српске кошарке, можемо да констатујемо да нисмо баш увек имали Гарбахосе и да би посебно место у "Српској кошаркашкој кући славних" (не постоји тако нешто, само кажемо...) требало да добију момци попут Милоша Теодосића, Владимира Штимца, Немање Бјелице, Стефана Марковића...
И још нешто је важно рећи на почетку – неуспеси бележени након великог броја отказа кључних играча, попут оног под вођством Жељка Обрадовића на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, Душка Вујошевића на Еуробаскету у Шведској 2003. и поменуте бламаже са Моком у Гранади пре девет година, имали су и далекосежније последице, јер се по правилу дешавало да се звезде, које су се одазвале, потом увреде и аутоматски "реванширају" колегама наредне године.
Било је случајева да се они "остављени на цедилу" никада потом нису ни враћали у државни тим или су увек имали ваљан разлог да то не ураде. Јер, ако је могао он 2003, што не могу ја 2004? Итд...
То би посебно требало нагласити наредним генерацијама, док буду слушале савете о томе како је за њихове каријере боље да проведу лето тренирајући и набацујући мишићну масу – оног тренутка када вас селектор уврсти на списак, чак и шири, ваша одговорност постаје немерљиво већа чак и у односу на строге профи уговоре које имате с клубовима. Или их јурите.
Владе Дивац, Жарко Паспаљ, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Дејан Бодирога, Жељко Ребрача и вероватно још неки играчи из златних 90-их, потом Дејан Томашевић, Владо Шћепановић, Милан Гуровић, Дејан Милојевић, Предраг Стојаковић, Игор Ракочевић, Милош Вујанић, Владимир Радмановић, Марко Јарић, Ненад Крстић, Петар Поповић, Коста Перовић, Александар Павловић, Дарко Миличић, Милан Мачван, Душко Савановић, Мирослав Радуљица, Милован Раковић, Владимир Мицов, Новица Величковић, Никола Милутинов, Бобан Марјановић и могуће још неки, којих се овог пута нисмо сетили...
Не, ово није "Дреам теам" српске кошарке, већ списак играча који су се бар једне године, суптилно или не, тајно или јавно, неоправдано или мање неоправдано, искрено или неискрено, привремено или заувек, захвалили селекторима на позиву, а да су у том тренутку били потребни, били у плану, били у завидној форми и не толико позним играчким годинама.
СВАКО КО КАЖЕ "МОГУ, А НЕ "ЖЕЛИМ"...
Како се овај проблем увукао у српску кошарку? Јавност је покушавала да нађе одговор, али је стигла само до листе понуђених опција – појава агената и менаџера, отварање НБА лиге за већи број играча, недостатак осећаја припадности нацији и групи, ратови, химна, лоше руковођење Савезом, проблем са неким од саиграча, међутим то су били и биће само изговори.
Колико жарко неко жели да три месеца гиља по шумама и горама да би се десетак дана борио за државу и био пљуван по форумима, коментарима и неретко самим новинским текстовима, може се лако уочити и пренего што почну припреме. Свако ко изговори "могу", а не каже јасно "желим", попут Бобија Марјановића, наговештава да ће у неком тренутку извући бар један од горе наведених разлога као оправдање за недолазак или одлазак са припрема.
Уосталом, питајте Милоша Теодосића, који само једном није наступио за репрезентацију, 2013. у Словенији, али је и тада цело лето провео с екипом и радио на опоравку листа ноге због чега и данас игра са бандажом.
Треба рећи и да су разни челници КСС и нарочито разни селектори имали различите и по правилу попустљиве приступе према "уморнима", па је тако Шакота пред Јапан суптилно рекао...
"Ту је наравно и група играча који су доказани и који нису завршили што се тиче играња за национални тим. Ту пре свега мислим на Стојаковића, Радмановића, Јарића и Вујанића и они ће конкурисати за тим који ће наредне године игратина ЕП у Шпанији".
Наредне године, у Шпанији, играо је само Јарић, а занимљива је и изјава бившег капитена Крстића, који је те исте године, 2006, затражио "тајм-аут" и право да се одмори, а онда рекао...
"Нема смисла како ми прете! Рекао сам им да желим да прескочим ово такмичење како бих се одморио и што боље спремио за наредну сезону. Очекује ме потписивање новог вишегодишњег уговора, чиме бих обезбедио егзистенцију себи и породици. Не видим зашто су се наврзли само на мене, када нисам једини који је отказао", рекао је Крстић, у то време играч Њу Џерси Нетса, који је тврдио да му је КСС претио и слањем у војску.
"Као, ја нисам патриота и не волим своју земљу, а они су велики родољуби. За репрезентацију сам играо и повредјен, својевремено сам одложио излазак на драфт како бих играо на једном шампионату младјих категорија. На ружан начин ме стављају на стуб срама, а уместо тога би могли мало да се запитају због чега им толики број играча отказује, да није случајно проблем у њима".
ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ
Занимљиве су и речи селектора Светислава Пешића, који је читајући списак путника на Европско првенство у Турској, 2001. године, рекао да су Александар Ђорђевић и Владе Дивац раније најавили да неће играти, а да је исту одлуку ових дана донео и центар Жељко Ребрача.
"Искусан играч његовог калибра изузетно је потребан екипи. Међутим, Ребрача се припрема за одлазак у НБА лигу, а има и одређених здравствених проблема, па је одустао од учешћа на првенству Европе", нагласио је Пешић.
Рекли смо да се број отказа смањио повратком Ивковића на клупу, 2008. године, али далеко од тога да Дуда није имао проблема. Ево дела конференције за штампу током које је читан списак кандидата за ЕП у Пољској 2009.
"Капитен Вујанић је можда највеће изненадјење. Успео сам од његовог менаџера да добијем број телефона, пошто су му два пута крали телефон, али, нажалост, нисмо успели да се чујемо", рекао је Ивковић.
А, Миличић је селектору поручио да је на животној прекретници и...
"Сам ми је рекао да је изгубио победнички менталитет играњем у тиму који нема шансе да се пласира у плеј-оф, и сада размишља да се врати у Европу и поврати дух. Осим тога, он се жени 23. маја, а средином припрема треба да се породи његова будућа супруга. Тако да неће имати оно што је за играча најважније - концентрација", рекао је Ивковић.
Миличић је, иначе, одјављивао Ивковића и 2010. и 2011. године, када је ситуација била оваква.
"Не знам коме шта није јасно, али ствар са Дарком и Игором је јасна. Ракочевићева жеља да игра за репрезентацију никада није била спорна, али увек се испречи нека повреда када треба да се окупимо", између редова је Ивковић "пецнуо" потенцијалног капитена да често у јуну има повреду.
"Што се тиче Миличића, ја сам урадио све што је потребно, а он мојој маленкости није удовољио ни да се видимо, ни на један позив мој није одговорио. Да ли је потребан још неки аргумент?", додао је Ивковић.
Практично од неуспеха са Вујошевићем у Шведској, када је био један од ретких који селектору-дебитанту није рекао: "Не", Стојаковић више није играо за репрезентацију.
Позвали би га повремено Обрадовић, Шакота, Ивковић... Одговор би увек био исти – повреда!
"Договорили смо се да га заобиђемо овај пут, како би тим сачувао континуитет", рекао је Ивковић 2009. године, где се јасно може приметити да се, у зависности о презимена, разликује и избор речи.
Тако је популарни Дуда, након што је Косту Перовића и Новицу Величковића избрисао са списка током припрема, рекао на конференцији за медије да им – цитирамо - "предстоји потрага за новим клупским ангажманом", због чега је Ивковић замолио новинаре да "због фер-плеја не отварају тему њиховог стања и не отежавамо им посао".
ОНО КАД МИРОСЛАВ И МИЛОВАН НИСУ ДОШЛИ
А, те 2012. године догодио се један од "најлуђих" случајева. Раковић и Радуљица нису се јавили да неће играти. Само нису дошли! Раковић, јер Ивковићу наводно није опростио увреде током драматичне четвртфиналне серије Евролиге између Олимпијакоса и Монтепаскија, а Радуљица јер селектору није опростио брисање са списка дан пред почетак Мундобаскета у Турској, а на рачун Крстића који је био суспендован због столице и туче са Софоклисом Скорцанитисом.
Дуда је накнадно позвао и Владимира Мицова, за којег је успут провукао само да "грешком није позван", не образлажући чијом. Дакле, било је и тога!
Овај део из 2013. смо ископали на нашем порталу и такође је занимљив.
Каже... Кошаркашка репрезентација Србије окупила се у београдском хотелу "Зира" пред почетак припрема за првенство Европе у Словенији, а од играча са списка селектора Душана Ивковића изостао је само Милан Мачван.
"Немам контакте са Мачваном и не знам зашто он није дошао. Сви покушаји да сазнамо о чему се ради нису успели, из тог разлога позвали смо два нова играча, Крстића и Калинића. Немам информацију зашто се Мачван није појавио на прозивци, очекивао сам да ће доћи", рекао је Ивковић.
А, мишљење је имао и Драган Лабовић, када га је годину дана пре тога Ивковић "прецртао" са списка током припрема и одлуку образложио тиме да крилни центар има вишак килограма, јер је постао тата, па је мало више славио.
"Моје мишљење је да сте неуспешан тренер. Мислим да уопште нисте тренер, него да сте кошаркашки филозоф. Узели сте две Евролиге, потрошили 970 милиона евра", јавио се редакцији "Спортског журнала" играч и, претпостављамо, оставио онога ко је подигао слушалицу без текста.
А, ДИВАЦ И ЂОРЂЕВИЋ?
Сјајно је што Гоогле може да пронађе и текстове и 2000. године, попут оног у магазину "Време", где је селекторски тандем Обрадовић/Ивковић покушао да образложи због чега међу путницима на Олимпијске игре у Сиднеју нема легендарних Дивца и садашњег селектора Ђорђевића.
Узгред, и тамо смо доживели дебакл, па се наљутио такође легендарни Даниловић, који руку на срце није више носио дрес Југославије јер је наредне јесени, без икаквог наговештаја, завршио велику каријеру.
"Дакле, неће бити југословенског 'тима снова' у Сиднеју", писао је новинар "Времена".
"Прво је отказао Владе Дивац, после њега Миленко Топић, а последњи се огласио Саша Ђорђевић. Дошао је у хотел кад и остали, прошле недеље увече, али само да каже како не иде у Сиднеј".
"Имам 33 године, ћеркица Тара напунила је годину дана, желим да будем са њом што је више могуће, и нисам психички спреман да наредна три месеца посветим репрезентацији. Ментално бих био више са својом породицом него са репрезентацијом", рекао је Ђорђевић.
"Нема никаквих шанси да играм у Сиднеју. Одлука је неопозива и дефинитивна. Не желим никакве попусте, моји мотиви су чисто приватни, желим да будем са породицом, и ништа ми не значи што бих могао да закасним, рецимо, петнаест дана. Не желим то ни због других играча који почињу од првог дана", јасан је Дивац.
Кад смо већ "изгуглали" Дивца и Ђорђевића, хајде да напоменемо како је тада резоновао касније веома ауторитативни Обрадовић.
"Ради се о два екстра играча и два изузетна човека, о два лидера екипе, и зато нам је изузетно стало да се они накнадно укључе. То јесте у супротности са мојим првобитним ставом да ко не дође 16. јула неће ићи у Сиднеј, али понекад у животу треба бити и флексибилан", каже Обрадовић.
ОД 29 ИГРАЧА ДО ПОЗИВА ВЕТЕРАНУ
Шакоти су у 2006. отказали Крстић, којем су како каже претили војском, затим Дејан Милојевић, а онда и Павловић, који је у једном интервјуу, изиритиран притиском Црногораца после распада државне заједнице, поручио да је донео одлуку и да ће играти само за Србију.
Заиграо је никад, иако су и Шакота, а потом и Славнић, тврдили да су им и Саша, и његов отац Душан, гарантовали да ће све бити у реду. Ивковић се 2008. жалио да му се Павловић сениор не јавља на телефон.
Славнић је 2007. имао велике планове са Стојаковићем, Павловићем, Радмановићем, Ракочевићем, Поповићем, Крстићем, па и Костом Перовићем, који се селектору захвалио речима да има жељу да се одмори и опорави од повреда које је вукао, као и да ради на себи, јер га чека Голден Стејт.
Перовић је, иначе, један од пионира "морам да радим за НБА отказа", а на крају су "москитоси", претече "орлова", остали са Миличићем и Ненадом Мишановићем на центарским позицијама, па је Мока питао Ребрачу да се врати у национални тим.
Ребрача је, иначе, пасионирани пецарош и није му пало напамет.
Моку је условљавао и Вујанић, који се опорављао од једне од тешких повреда које су му осакатиле каријеру, па је тражио да се прикључи накнадно и да током припрема ради са својим, приватним тренером.
Завршило се мучном разменом увреда између двојице плејмејкера, што Славнићу није био проблем, наравно, сходно његовом темпераменту.
СЕЛЕКТОРЕ, У МНОГО САМ ЛОШЕМ СТАЊУ!
Наредне године, 2008, Ивковић је прво поменуо чувеног Гарбахосу, који се упркос отвореном противљењу Торонто Репторса и тешкој повреди коју је вукао, уредно појавио у репрезентацији Шпаније и бриљирао, а потом одлучио да прекрати муке Ракочевићу, Стојаковићу, Јарићу и Радмановићу, образлажући да ће на крају тог олимпијског циклуса, а нисмо отишли на те Игре у Лондону, они већ бити дубоко у четвртој деценији живота.
Голден Стејт није пустио Перовића, Павловић се поново сакрио, а Вујанић вратио у национални тим, да би се с њим трајно растао 2009. године.
Те 2010. године није било много отказа, али је Ивковићева одлука да због атинске туче и неизвесности око Крстићеве казне држи Радуљицу при екипи до последњег дана довела до тога да ће га Радуљица "испалити" и 2011. и 2012.
"Шокиран сам, први пут се догодило да ми је неко отказао телефоном. Рекао ми је да жели да буде с породицом и да има повреде", изјавио је Ивковић о Радуљици 23. јуна 2011. године.
Тог лета Александар Рашић и Миленко Тепић дошли су повређени на припреме и паралелно покушавали да се излече и наметну за тим. Завршено је лошим резултатом у Литванији, због чега смо се 2012. уместо за Олимпијске игре окупљали за квалификације за Еуробаскет 2013. и ту је већ било јасно да играчи легендарног Ивковића не доживљавају на исти начин као 2008. и да је промена потребна.
Догодила се мучна расправа са Лабовићем, Крстић је био повређен, отпали су раније Величковић, Перовић и један од најважнијих играча у последњој деценији, Стефан Марковић, накнадно позивани Мицов и Зоран Ерцег, практично на "пола" припрема, а екипа је у квалификацијама играла толико лоше и малокрвно да смо се Словеније домогли само зато што је ФИБА проширила број учесника Еуробаскета на 24.
Иначе, не бисмо прошли ни квалификације.
ДА ЈЕ ЈАВИО 3 МИНУТА ПРЕД ПРОМОЦИЈУ
Пред Словенију, Ивковићу се догодио "случај Мачван", који смо већ поменули, а отказали су му Перовић (Уникаха), Марковић (Валенсија), Ерцег (ЦСКА) и Савановић (Ефес), који је образлажући одлуку рекао да је "у много лошем стању и да не може такав да игра".
На све се надовезала повреда лидера генерације, Теодосића, па се после пласмана на седмо место иза Украјине, са чак пет пораза на турниру, Ивковић повукао.
Да му никако неће бити лако на кормилу репрезентације, у чијем је дресу стекао статус националног хероја, Ђорђевић се уверио првог дана припрема за Мундобаскет 2014. када је чуо да се момак, због којег се одрекао услуга Мачвана и Савановића, заправо неће појавити.
Велики гаф тада направио је Величковић, саопштивши селектору да не може да игра тек након што је јавности саопштен списак кандидата.
"Брука и срамота шта ми је урадио. Да ми је јавио три минута пре него што ћу саопштити списак, све би било у реду", рекао је Ђорђевић, који потом – логично – није могао да рачуна на накнадну помоћ двојице изостављених, јер је јавност тражила и добила образложење зашто нема Савановића и Мачвана.
Наредног лета догодила се и никад разјашњена ујдурма са интервјуом Борка Радовића за израелске медије на основу којих је, наводно, Сан Антонио сазнао за прелом кости стопала Марјановића – с тим да прелома није било – а, проблеми са Бобијем настављени су и овог лета, када се легендама НБА летње лиге придружио и Милутинов.
Добре смо ми резултате и бележили свих ових година...
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар