"Учи школу сине да те тата ували у Владу"

Увијек је била мистерија зашто политички функционери, који имају толику моћ, па и новац, и могу своје дијете или супругу запослити гдје пожеле, у било којој приватној фирми, донесу одлуку да је њега/њу најбоље смјестити на
државне јасле. Непотизам на прву! Али ко ће га знати, можда је то нека ствар престижа, или шта је већ.

Република Српска 16.06.2016 | 22:58 Углавном, већина њих се одлучи за овај потез и баш их брига. Образ - ђон. Кажу, све по закону и прописима. Чак се дешава да они као и не знају да су њихови ћерка, син, брат, снаха, супруга добили посао у некој од државних
институција. Пиш...

А народ? Па, народ ко народ. Ћути, гледа, те тихо и кратко прокоментарише.

"Страшно! Јеси ли видјела/о како је Чубриловић (предсједник Народне скупштине Републике Српске) запослио своју снајку у школи?" 

"Јао, јесам. Па каква је ово држава, да ли је могуће да су толико безобразни?"

"Ееее, а ја, ево сад ће пет година, немам посла. Џаба десетке на факсу. Ал' ваљда ће неко и мене прогурати негдје." 

"Ма нек' се живо. Него, шта је оно јуче било на Фарми, ко је испао?"

Е, овако изгледа један јучерашњи разговор у скоро свакој кући или кафани у Републици Српској, након што се показало да је предсједник највеће законодавне институције можда умијешан у непотизам. И тако два дана, а трећи ником ништа.

Овако се код нас гледа на бјесомучно запошљавање у јавним институцијама, установама и предузећима, које је прерасло у један легалан процес, уствари једини начин на који се добија посао, или боље речено радно мјесто. И што је најгоре, овакав систем тјера и оне који су се борили у школи, на факултету, вриједно волонтирали да би скупили праксу, да се препусте, обезвриједе све што су до тад постигли и окрену једином могућем, партији. Кад већ немају презиме које доноси посао.

Извршна директорица Транспаренси Интернешнел Лејла Ибрановић каже за БУКУ да ово само показује да су грађани апсолутно свјесни стања, а поред тога и ТИ БиХ Центар за пружање бесплатне правне помоћи већ годинама прима највише пријава које се односе на нерегуларности при процесима запошљавања у јавној управи.

"Наше недавно истраживање јавног мњења потврдило је да већина грађана сматра да су за запошљавање у јавној управи кључни критерији политичка, односно страначка припадност или родбинска веза, а да образовање и квалификације заправо не играју никакву улогу при запошљавању у јавне институције. Безброј је примјера босанскохерцеговачких функционера, на које је и ТИ БиХ указивао и експонирао у јавности, гдје су мимо процедура и на непотистички и коруптиван начин запошљавани чланови породица у јавне институције, јавна предузећа, високошколске установе итд., а још више забрињавају покушаји дискредитовања било кога ко се усуди да јавно проговори и осуди непотистичке праксе", наводи Ибрановићева.

Она тврди да је тренутна ситуација таква да су државне институције и јавна предузећа и установе претворени у породичне фирме, а непотизам је заправо легализован јер законска рјешења то омогућавају.

"Тако су нпр. закони о сукобу интереса превише благи и не обухватају велики број лица, што погодује пракси запошљавања сродника у државној служби. У јавним предузећима је та пракса још заступљенија, јер је запошљавање регулисано интерним актима који могу бити мијењани по слободном нахођењу и увид шире јавности је минималан. Затим, закони који регулишу запошљавање у државну службу имају низ слабости које омогућавају да у јавну управу буду запослени подобни, а не способни, односно најбољи кандидати", рекла је Ибрановићева.

И нема ту више ништа спорно. Мислим, ко ће запослити фамилију у јавне установе ако неће предсједник Скупштине, премијер, предсједник Републике, посланик, градоначелник, одборник, савјетник...

Углавном, задњи у низу ових побројаних је управо поменути Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске, чија је снаха била најбоља на конкурсу за позицију педагога у ОШ "Алекса Шантић" у Бањалуци. Наравно, није имала најбоље оцјене или највише стажа на бироу, већ је одушевила на интервјуу. Тако то иначе раде чланови уже и шире породице високих функционера.

Али да не буде да је сад јадни Недељко најцрњи, подсјетићемо се свих оних функционера који су своју родбину запошљавали, по само њима познатим законима и прописима. Ево неких које смо ми пронашли:

1. Вјероватно се сјећате једног од свјежијих примјера непотизма у Републици Српској - запошљавање ћерке тада члана Предсједништва БиХ, данас делегата у парламенту БиХ Небојше Радмановића, која је добила посао у Министарству управе и локалне самоуправе Републике Српске. Наводно је и она тад бриљирала, само један бод је дијелио од максималних 50.

2. Прије тога, премијерка Жељка Цвијановић запослила је сина Филипа у Електропренос БиХ, мада је он имао најмањи просјек оцјена у односу на осталих 12 кандидата. Али погађате, интервју развалио.

"Он је дипломирани грађевински инжењер, који завршава студије у Београду и комбинује посао са студирањем. Не знам зашто би био проблем да се дијете било ког појединца пријави на конкурс и буде тамо изабран, а да притом руководство те компаније уопште не зна чија су то дјеца", рекла је тад Цвијановићева. Поред тога, и Јелена Цвијановић, уз малу помоћ стрине Жељке, прије три године добила је посао сарадника у Агенцији за аграрна плаћања.

3. И министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија нашао је радно мјесто за своју ћерку у Електропреносу БиХ. Иначе, и Душка Тегелтија, супруга министра Тегелтије, помоћница је министра трговине и туризма у Влади Српске.

4. Својевремено је и сам предсједник Републике Српске Милорад Додик мало боље бринуо о својој дјеци па је тако 2011. године ћерку Горицу запослио у кабинет Министарства за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске.

5. И Душанка Мајкић, висока функционерка СНСД-а и посланица у Парламенту БиХ, побринула се за своје синове. Она је успјела да погура њихово запослење у Пореској управи Српске.

6. Бивши министар финансија и трезора и замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ, данас посланик, за мандата СНСД-а у Амбасади БиХ у Србији запослио је свог сина Александра у ову институцију.

7. Шампион је Мирослав Вујичић, бивши шеф кабинета српског члана Предсједништва БиХ, Небојше Радмановића, данас директор Завода за запошљавање Републике Српске. Он је добио и титулу "краљ непотизма", јер је према писању медија скоро цијелу родбину ставио на државне јасле.

8. Јово Радукић, помоћник министра финансија, запослио је свог братића Марка Радукића у Пореску управу Српске.

9. Неђо Илић, бивши директор Шума Републике Српске, који је за вријеме свог директорског мандата ово предузеће довео на руб пропасти, запослио је своју кћерку у Пореску управу Српске.

10. Зора Видовић, директорица Пореске управе Српске, своју ћерку је удомила у Централну банку БиХ, док је зета смјестила у Агенцију за банкарство и још му обезбиједила мјесто у неколико надзорних одбора.

11. Јасминка Кривокућа, сестра Сребренке Голић, министарке за просторно уређење, грађевинарство и екологију, директорица је Пошта Српске.

12. Директорица Инвестиционо развојне банке Републике Српске Сњежана Вујнић, иначе ухапшена прије неколико мјесеци, запослила је сина Марка у ову банку.

13. Сања Радојичић, супруга бишег предсједника Народне скупштине Републике Српске Игора Радојичића, данас кандидата СНСД-а за градоначелника Бањалуке, помоћница је министра финансија у Влади Српске.

14. Својевремено је и Џерард Селман, бивши министар правде Републике Српске и предсједник Уставног суда Српске, запослио је супругу у Поште Српске, сестру и свастику у Фонд здравства Српске, а кћерку у Министарство за економске односе у Влади Републике Српске.

15. Можда је и најзанимљивији случај посланика "папка" војина Митровића, како га је опозиција прозвала, који је као награду за прелазак у власт, сина угурао, ни мање ни више него у Палату предсједника. Тако је његов син Стефан постао преко ноћи савјетник предсједника, који је према ријечима Милорада Додика показао иницијативу, дошао на разговор и зато добио посао. Иначе, Митровићева имовина се процјењује на преко 60 милиона марака и опет сина на грбачу пореских обвезника.

Мислим да ће ових 15 примјера (да не набрајамо даље) бити довољан показатељ стања у земљи, бахатости оних који би требало да нам донесу боље сутра, њиховог безобразлука и спрдања са народом.

Извршна директорица ТИ БиХ наводи да је само питање када ће ситуација ескалирати, имајући у виду огромно незадовољство усљед велике стопе незапослености и не баш завидног економског стања у земљи.

"Велики је проблем тај што су грађани постали апатични и утисак је да су прихватили да живе у дисфункционалном друштву и да им је постало посве нормално да прихвате непотизам у сваком сегменту друштва, од школства, здравства, судства итд. Општепознато је да је запошљавање у БиХ по политичкој или страначкој линији и родбинској вези заправо постало неписано правило. Ово је вишедеценијска пракса у БиХ, јер на овај начин политичке партије у потпуности држе под контролом цјелокупан јавни сектор, под тим мислим првенствено на контролу над јавним ресурсима и радним мјестима", наводи Ибрановићева.

Е сад, они ће овако наставити и даље, будите сигурни, а на нама је да одлучимо да ли ћемо то мирно гледати, понекад прокоментарисати уз кафу и одмахивати руком или ћемо нешто учинити. Барем да ови људи не пишају по
нашој дјеци, ако то већ раде са нама. А вјерујте да хоће, јер не планирају они тако лако и брзо да се склоне са ових позиција са којих управљају нашим животима, па чак ни природним путем. Отпорна је то зумра.

Знам да се сад поставља питање: "А шта ми то можемо?" Е па можемо, можда не одмах много, али можемо.

Управо се сјетих, прије три године, један Бањалучанин је тужио Републику Српску због "намјештеног посла" у Министарству науке и технологије, и за чудо, добио након неколико жалби. Можда је то почетак, можда пријава неком медију или НВО. Кад би сви бар нешто од овог урадили, или се заједнички побунили, можда нам се не би оволико политичари церекали из својих фотеља, док потписују нове послове својим рођацима. Негдје се то мора пресјећи, нека снајка буде посљедња.

Аутор: Милован Матић
(Фото: БН)