Шта нам је свето?

У Јагодини се 15 година обележава датум убиства новинара Милана Пантића, усмрћеног мучки на кућном прагу у улазу зграде у којој је живео.

Србија 13.06.2016 | 12:10

У суботу, уз обележавње Миланове смрти, у присуству колега и породице, у околини Јагодине у селу Кончареву, освештана је црква коју је подигао челник града Драган Марковић - Палма у присуству патријарха српског Иринеја и високих државних функционра.

Зашто баш на тај дан? Да ли случајно? Да ли намерно? Да ли из немара према датуму трагично страдалог новинара и суграђанина, честитог човека и врсног професионалца? Било шта да је у питању није добро да било шта, на било који начин у сенку ставља трагичну смрт новинара чији су џелати, поручиоци и сарадници на слободи. И, да ли само на слободи или, не дај Боже, на положајима?!

Још 2006. године када је аутор ових редова добио награду која носи Пантићево име, наговештена је истрага о истрази, упућено је извињење из МУП-а Србије због изјаве некадашњег министра полиције да "они који су ударили на Милана, нису имали намеру да га убију"! За мене, не само као верника, због нерасветљавања убиства нашег колеге и дивног човека, нема опроста. Светије место је било оно где је пострадао Милан 2001. године, светије је било место од онога у Кончареву. И те како светије или, како то кажу људи из цркве, богоугодније.

Они који су били у Кончареву прекјуче, заборавили су на убиство Милана Пантића, који је својим писањем желео да унесе више светлости у Јагодину и у Србију, што се не чини ни раскошима, ни сјајем плаћеним силним парама људи међу нама који то могу себи да приуште. И наравно, нека то чине, али мало обзира на дан погубљења ни кривог ни дужног човека не би, најблаже речено, било на одмет.

Пошто сам и сам био нападнут на начин као и Милан, и као Ћурувија, само што сам имао више среће, у улазу у зграду у којој сам живео 12. сепетмбра 2006. године, схватио сам безброј пута где је место борцима за истину, посленицима јавне речи, а где онима који на то гледају с понижавањем, иживљавањем и пркошењем кроз демонстрацију моћи и силе, које нам у друштву, за разлуку од истине, никада нису мањкале.

Ако нас, заиста, корак дели до откривања Милановог џелата или џелата, нисам сигуран да ће то да важи и за налогадавце, у чему ми је искуство сопствени случај, јер та братија, изгледа, баш добро "гура". А, док они иду напред, сав нормалан свет иде назад, неки експресно до гроба као Милан.

БН телевизија (В. М.)