Ево како је било бити Муса, најбогатији човјек у историји

Република Мали последњих неколико година место је грађанског рата између владиних снага, побуњених Туарега и ал-Каидиних џихадиста, свих против свих. Иако је данас половина становништва сиромашно, ова земља у својој историји, тачније у 14. веку, имала је владара који је до данас остао најбогатији човек који је икада живео.

Свијет 13.06.2016 | 10:35

Муса Први од Малија, Каталонски атлас / фото: Wикимедиа Цоммонс, публиц домаин

Манса Муса или краљ Муса И од Малија проширио је своје царство од 1312, када је дошао на власт, на целе или делимичне територије следећих данашњих држава; Мауританија, Сенегал, Гамбија, Гвинеја, Буркина Фасо, Мали, Нигер, Нигерија и Чад.

Градио је џамије, универзитете, подстицао развој науке, нарочито математике и астрономије, али је Европа упркос томе постала свесна његовог постојања тек 1324.

Те године Муса је кренуо на ходочашће у Меку, на пут дуг скоро 7000 километара. Његови службеници, послуга, помоћни радници, војници, робови, укупно 60.000 људи чинило је караван који се, како су писали хроничари тог доба, простирао с једног на други крај хоризонта, пише Бусинесс Инсидер.

Сваки од 12.000 робова носио је, између осталог, два килограма злата, а свака од 80 дева носила је између 25 и 150 килограма златне прашине.

Путем је даровао сиромашне, а сваког петка платио изградњу једне џамије. Куповао је велики број разних сувенира и био толики трошаџија да је у Каиру изазвао тешку инфлацију злата и поскупљење животних намирница.

Граду је била потреба читава деценија да опорави од инфлације, упркос томе што је Манса Муса, видевши на повратку да је све испало другачије од оног што је планирао, откупљивао злато назад уз високе камате.

То је био први и једини пут да је један једини човек на Медитерану изазвао такав потрес финансија на тржиштима злата.

Био је толико значајан да је забележен на Каталонском атласу, најважнијем географском документу из 14. века у Европи, која се тада копрцала у политичким кризама, епидемијама, била на удару инвазија с истока, имала изузетно заосталу пољопривреду, чије је становништво било претежно необразовано и слично.

Умро је 1337, након 25 година владавине. Било му је 57 година. Маузолеји, универзитети и џамије које је градио, постоје и данас, укључујући град Тимбукту, који је урбанизовао и претворио га у метрополу.

Мусино царство се распало тек у 17. веку.

Извор: ЕXПРЕСС.ХР