Жртве злочина у САД ујединиле свијет

Амерички званичници и политичари најоштрије су осудили пуцњаву у геј клубу у Орланду на Флориди, у којој је Американац авганистанског поријекла Омар Матин убио 50, а ранио 53 људи.

Свијет 13.06.2016 | 07:34

Предсједник САД Барак Обама назвао је овај маскар терористичким чином и поручио да се Америка неће препустити страху.

"САД ће бити уједињене у заштити Американаца против оних који пријете земљи", нагласио је Обама у обраћању новинарима поводом најмосовније пуцњаве у историји те земље.

Најизвјеснији демократски кандидат за изборе у САД Хилари Клинтон саопштила је да је пуцњава у Орланду на Флориди акт тероризма који је показао да је потребно да нација удвостручи напоре да би се спријечили слични напади.

Клинтонова се обратила и ЛГБТ заједници поручивши им да "треба да знају да имају милионе савезника широм земље".

"Ја сам једна од њих", навела је Клинтонова у саопштењу, док је нешто раније на Твитеру написала:

"Пробудила сам се и чула језиве вијести. Док чекамо нове информације моје мисли су са онима који су погођени овим ужасним чином".

Потпредсједник САД Џозеф Бајден саопштио је да су његове молитве са убијенима и повријеђенима у пуцњави и упутио саучешће породицама жртава и њиховим породицама.

Водећи републикански кандидат за предсједника САД, Доналд Трамп, је рекао да се "моли за све жртве и њихове породице", преноси ББЦ.

"Ужасан инцидент. Молитве за жртве и њихове породице. Када ће се ово зауставити? Када ћемо добити снажне, паметне и опрезне?" написао је он на Твитеру.

Сенатор Флориде и бивши кандидат за републиканску номинацију Марко Рубио рекао је за ЦНН да је нападач "животиња" чије насиље показује да је ово "ново лице рата против тероризма".

Он је такође одао почаст полицајцима који су "спасли животе" рацијом у клубу којом је окончан напад.

Руски предсједник Владимир Путин изјавио је саучешће америчком колеги Бараку Обами и свим Американцима због трагедије у Орланду.

Путин је у телеграму саучешћа навео да Русија "дијели бол и тугу оних који су изгубили своје ближње и вољене због овог варварског криминалног чина", саопштио је Кремљ.

Папа Фрањо је истакао да је ужаснут неразумном мржњом.

Папа је, како је саопштио Ватикан, навео да је "ужаснут пред овом бесмисленом мржњом и лудилом".

Француски предсједник Франсоа Оланд је навео да "осуђује хорор".

"Изражавам пуну подршку Француске и Француза Америци и њеним грађанима у тешком периоду", навео је Оланд.

Канадски премијер Џастин Трудо је рекао да је "дубоко шокиран и ожалошћен" због свега што се догодило.

"Солидарни смо са Орландом и са ЛГБТ заједницом. Жалимо за нашим пријатељима у САД и на Флориди и нудимо било коју помоћ коју можемо да пружимо", навео је Трудо.

Њемачки предсједник Јоаким Гаук је у поруци саучешћа предсједнику САД Бараку Обами написао:

"Желим Вама и народу САД снагу и одлучност да би Ваша земља могла уједињена да се суочи са тугом и болом око овог напада".

Италијански премијер Матео Ренци је на Твитеру изразио солидарност и саосјећање италијанског народа за ужасни масакр у Орланду, на Флориди.

"Наше срце је са нашом америчком браћом", написао је Ренци.

Предсједник шпанске владе Мариано Рахој је на Твитер налогу написао да "оштро осуђује гнусни напад у Орланду".

"Заједно ћемо наставити да се боримо за слободу против мржње и варварства. Шпанија је са САД", навео је он.

Ашраф Гани, предсједник Авганистана, земље из које потиче породица осумњиченог убице, Омара Матина, написао је на Твитеру да "осуђује тај ужасни напад у Орланду" и додао да "ништа не може да оправда убијање цивила".

Он је рекао да су његове мисли са породицама, жртвама као и са америчким народом и америчком владом.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је у саопштењу написао "у име израелског народа и владе изражавам најдубље саучешће америчком народу послије ноћашњег страшног напада ла ЛГБТ популацију у Орланду.

Белгијски премијер Шарл Мишел је на енглеском на Твитеру написао да је дубоко растужен губитком толико недужних живота у пуцњави у Орланду.

"Придружујемо се тузи породица", додао је он.

Исламска држава преузела одговоност за злочин у Орланд

Исламска држава преузела је данас одговорност за масакр у Орланду, јавља Ројтерс.

Злочин је извео Американац авганистанског поријекла Омар Матин, који је у размјени ватре са полицијом и сам убијен.

"Оружани напад на ноћни геј клуб у граду Орланду, у америчкој држави Флориди, који је оставио више од 100 мртвих и рањених, извео је борац Исламске државе", преноси Ројтерс информацију Амака, новинске агенције Исламске државе.

То је најмасовније убиство почињено ватреним оружјем у историји САД. 

ФБИ: Нападач из Орланда се заклео на вјерност ИС

Омар Матин, који је у Орланду у нападу у ноћном геј клубу убио најмање 50 људи, заклео се на вјерност Исламској држави прије маскара, потврдио је амерички Федерални истражни биро (ФБИ).

Специјални агент ФБИ Роналд Хопер је рекао да је убица раније био под истрагом због веза са једним америчким бомбашем самоубицом, али да током те истраге није ништа нађено против 29-годишњег Матина, преноси АФП.

Хопер је рекао да је Матин амерички држављанин и да у вријеме напада није био праћен.

Према његовим ријечима, Матин је минуле седмице купио најмање два комада оружја.

Матин је позвао 911 и тај позив је постао дио федералне истраге, казао је Хопер, додајући да је током тог позива помињана Исламска држава.

Хопер је рекао да је Матин 2013. године пред колегама износио "запаљиве коментаре", као и да је два пута био саслушаван.

Године 2014. утврђено је да је Матин имао везе са једним америчким бомбашом самоубицом, али да они били минимални и нису у то вријеме представљали пријетњу.

У Орланду уведено ванредно стање послије напада на ноћни клуб

Градоначелник Орланда Бади Дајер каже да је увођење ванредног стања неопходно како би се обезбиједили додатни ресурси након овог злочина, преноси ББЦ.

Масакр у Орланду је, по броју жртава, најтежа масовна пуцњава у историји САД, наводи АФП.

Масовна убистава у САД од 1984. до данас

Глас Америке објавио је хронологију масовних убистава у САД од 1984. године.

Децембар 2015 - Пар је убио 14 људи у просторијама агенције за социјалне услуге у Калифорнији, послије чега их је полиција убила.

Новембар 2015 - Наоружани нападач убио је три особе у клиници организације "Планнед Парентхоод" у Колораду, полиција га је ухапсила послије вишесатне опсаде.

Октобар 2015 - Наоружани нападач убио је девет особа на колеџу у Орегону, прије него што га је полиција убила у обрачуну.

Јул 2015 - Наоружани нападач убио је пет људи у Центру за резервисте америчке морнарице у Тенесију, прије него што га је полиција усмртила.

Јун 2015 - Наоружани нападач убио је девет особа у цркви у Јужној Каролини и побјегао, али је ухваћен сутрадан и чека суђење.

Мај 2015 - Девет људи је убијено у обрачуну ривалских мотоциклистичких клубова и полиције у ресторану у Тексасу.

Октобар 2014 - Нападач тинејџер убио је четворо тинејџера, од чега двоје својих рођака, у средњој школи у држави Вашингтон, а онда извршио самоубиство.

Септембар 2013 - Наоружани нападач убио је 12 особа у згради морнарице у пријестоници Вашингтону, прије него што је страдао у обрачуну са полицијом.

Децембар 2012 - Наоружани нападач убио је 26 одраслих и дјеце у Основној школи "Сенди Хук" у Конектикату прије него што је извршио самоубиство.

Август 2012 - Наоружани нападач усмртио је шест особа у сичком храму у Висконсину, а онда извршио самоубиство, пошто га је полиција ранила.

Јул 2012 - Наоружани нападач убио је 12 особа током приказивања филма у биоскопу у Колораду.

Јануар 2011 - Наоружани нападач убио је шест особа и тешко ранио тада чланицу америчког Представничког дома Габријел Гифордс у Аризони.

Новембар 2009 - Психијатар у америчкој војсци убио је 13 људи у Форт Худу, у држави Тексас.

Април 2007 - Студент Универзитета Вирждинија Тек убио је 32 особе прије него што је извршио самоубиство.

Октобар 2006 - Наоружани нападач убио је пет дјевојчица у амишкој школи у Пенсилванији, а онда извршио самоубиство.

Јануар 2006 - Бивша поштанска радница убила је осам особа прије него што је одузела живот себи у Калифорнији.

Април 1999 - Двојица ученика Средње школе "Колумбајн" убила су 12 других ученика, једног наставника и одузели себи живот.

Новембар 1991 - Наоружани нападач убио је четворо професора на Универзитету Ајова и једног студента, прије него што је извршио самоубиство.

Октобар 1991 - Наоружани нападач закуцао се својим камионетом у кафић у Тексасу и почео да пуца: Убио је 23 особе, прије него што је одузео себи живот.

Август 1986 - Наоружани нападач убио је 14 поштанских радника у Оклахоми, прије него што је извршио самоубиство.

Јул 1984 - Наоружани нападач убио је 21 особу у калифорнијском Мекдоналдсу, прије него што га је убила полиција.