Оживио светињу гдје се молио као дијете

Добровољно смо дошли овде и захвалан сам Богу и његовом преосвештенству, епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Теодосију, који ми је дао благослов и поставио ме за служитеља овог храма. Имамо све што нам је потребно за живот и лепо нам је, а што је најбитније, углавном је мирно, уколико се изузму ситне вербалне провокације.

 

Србија 12.06.2016 | 15:20

Овим речима, у разговору за "Новости", старешина Храма Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице јереј Саша Митровић (29) описује радост због тога што је свештенички живот започео у овом храму, у којем се још као дечак молио Богу, када је са породицом избегао из родног града, Пећи...

Његовим доласком са супругом Маријом (27), септембра прошле године, после пуних 11 година оживео је храм, спаљен у Мартовском погрому 2004. године. Испред цркве посвећене првом српском архиепископу, Светом Сави, објашњава да он и супруга бораве у парохијском дому, чија обнова још траје.

"Велики је благослов што после 11 година у овом храму има свештеника који је цркву напустио у Мартовском погрому, када је и сама црква страдала, јер је њена унутрашњост спаљена у потпуности, али обнова траје већ неколико година. Осим цркве обнављају се и порта и парохијски дом и надамо се да ће светиња којој је ове године јубилеј, 120 година од када је сазидана, поново засјати некадашњим сјајем и да ће је посећивати све већи број верника", прича нам јереј Саша, који предаје веронауку у основној школи "Бранко Радичевић" у северном делу Митровице.

И док објашњава да су он и супруга Марија једини Срби у овом делу КиМ, указује на то да засад већи број верника долази о значајнијим празницима, за Божић или Ускрс, као и да их је било и недавно, на празник преноса моштију Светог Саве, недељом и другим празницима.

Има их, каже, некада пет, шест, некада десетак, али најбитније је што долазе и посећују светињу. На питање да ли се верници боје доласка до цркве која се налази на улазу у јужни део града, недалеко од скретања са магистралног пута Приштина - Косовска Митровица које води ка северном делу Митровице, свештеник одговара да они који долазе не размишљају о страху.

"Они долазе у цркву и иду ка ономе ко је љубав, а то је Бог. Корачају и с том вером и долазе, тако да сам сигуран да је страх одсутан код верника који посећују ову цркву са љубављу односно долазе на литургије", прича свештеник Саша.

"Сада нема организованих долазака до цркве, већ верници из северног дела града долазе углавном пешице и после литургије остају како би поразговарали и присетили се прошлих времена."

Са супругом највећи део времена проводи у парохијском дому покрај цркве. Наш саговорник истиче да до сада нису имали већих проблема, осим вербалних провокација када излазе из аутомобила или када коси траву и уређује двориште, које је са свих страна опасано бодљикавом жицом.

"Срећом, и тих провокација је сада мање", каже свештеник који верује да ће расељени Срби почети да се враћају у овај део града, где их је до 1999. било око 4.000.

ОДРАСЛА КРАЈ МАНАСТИРА

Свештеникова супруга Марија каже да јој је боравак у конаку Храма Светог Саве у јужном делу Митровице прија и да јој ништа не недостаје. О страху, каже, не размишља, већ настоји да време када је сама употпуни на најбољи начин.

"Ја сам срећна што сам овде, јер сам и сама одрасла крај манастира Грачаница и некако ми је овај црквени живот близак", каже нам Марија, апсолвент на Медицинском факултету у северној Митровици.

Извор: Вечерње новости