Анализа: Они никад нису играли на Европским првенствима!

Од 55 чланица УЕФА њих чак 33 је имало прилику да учествује на фудбалским смотрама најбољих репрезентација Европе. Издвојили смо листу најбољих фудбалера који НИСУ имали прилику да заиграју ни на једном Европском првенству.

Да ли је икада било лако доћи до селекторовог позива за репрезентацију? Није.

Сан већине младих фудбалера који тек почињу да шутирају лопту јесте тај да са својом репрезентацијом наступе на неком великом такмичењу.

Неким земљама се то учешће подразумева, а неке пак деценијама маштају о томе да ће се у њиховим градовима родити талентовани фудбалери који ће у дресу репрезентације играти европска и светска првенства.

На сваке две године је нова шанса за пласман за једно од та два, а ове година је "ред" дошао на оно на којем могу да учествују само земље са Старог континента. Петнаесто по реду Европско првенство одржава се у Француској, а оно ће овога пута окупити 24 најбоље репрезентације. Има ту и дебитаната...

Међутим, некада је било далеко теже квалификовати се за ово такмичење.

У почетку је финални турнир трајао свега неколико дана, а на њему су учествовале четири репрезентације. Због тога су многи велики фудбалери били ускраћени за наступ. Повећавао се број учесника и на 8, па и на 16, а стигао је сада и до читава 24 – али, опет је за неке од њих значио да се неће наћи на списку селектора.

Неки су пропустили због тога што су "упали" у лошу генерацију, неке је "појела" велика конкуренција, неки су трпели због формата такмичења, неки због лоших игара, а неки опет због повреда.

Представљамо вам 10 најбољих играча који никада нису играли на Европском првенству.

ЕУЗЕБИО

"За мене ће Еузебио заувек бити најбољи фудбалер свих времена".

Ово су биле речи Алфреда ди Стефана након смрти "црног пантера" у јануару 2014. године.

Некадашњи сјајни нападач Бенфике, а потом и многих других клубова у Северној Америци, рођен је у Мозамбику, али је наступао за земљу чија је та афричка држава била колонија - за Португал. У дресу Бенфике је постигао више голова него што је одиграо утакмица (473 на 440 мечева), а са 19 година је дебитовао и за репрезентацију.

Његова генерација из 1966. године остварила је први пласман за ту земљу на неко велико такмичење, Светско првенство. Невероватни Португалци су ношени Еузебијом заустављени тек у полуфиналу од каснијег шампиона Енглеске, а он није имао среће да у играчким годинама дочека први пласман Португала на Европско првенство.

Они су се квалификовали тек за седмо Европско првенство које се одржавало у Француској (1984. година), што је читава деценија након што се Еузебио опростио од дреса репрезентације.

У квалификацијама за прво Европско првенство није учествовао због година, а тада је његову будућу репрезентацију избацила Југославија (1:2 у Лисабону, па 5:1 у Београду).

У његовим првим квалификацијама 1962. године били су кобни Бугари и Аспарухов у поновљеном мечу, да би им иста репрезентација, али сада са Дермендијевим, дошла главе у квалификацијама након освајања Светског првенства. У последњим квалификацијама за Еузебија, он и његови саиграчи нису успели да прођу групу са Белгијом, Шкотском и Данском, па никада није наступио на Европском првенству.

ЗБИГЊЕВ БОЊЕК

Да ли сте знали да је Пољска девета земља у Европи по броју становника, а да ће јој овогодишње учешће на Европском првенству бити тек треће у историји?

Оно што је шокантније је то да су та три пласмана остварена тек на три последња ЕП.

Пре 2008. године, земља која је два пута на Светским првенствима играла полуфинале, никада није наступила на европским првенствима, па су тако многе генерације одличних пољских фудбалера остале без прилике да се одмере са подједнако добрим колегама из других земаља у Европи.

Према мишљењу већине Пољака највећи фудбалер кога је ова земља имала је Збигњев Боњек. Актуелни председник Фудбалског савеза ове земље је у току своје каријере играо за Јувентус и Рому, освајао титуле у националним првенствима, куповима, еврокуповима, наступио на три Светска првенства, али никада није имао шансу да своје саиграче поведе на Европско првенство.

За репрезентацију Пољске наступао је од 1976. године, а пласман на то Европско првенство у Југославији пропао му је због тога што је Холандија имала бољу гол-разлику од његове репрезентације. Ни повећање броја учесника му није донело среће, па је и у наредним квалификацијама Холандија била кобна по Пољску, али овога пута су им побегли за један бод. Квалификације за Француску 1984. године су биле лоше, па су били трећи у групи са СССР, Португалом и Финском, да би у његовим последњим квалификацијама четири године касније опет Холандија била та која је остварила директан пласман.

Осим њега вреди споменути и Гржегоржа Лата који никад није играо на ЕП, а ради се о најбољем стрелцу Светског првенства 1974. године, али је Пољска морала сачекати Роберта Левандовског и друге како би отишла на Европско првенство.

Још чекају прву победу.

РАЈАН ГИГС

Репрезентација Велса је први и једини пласман на Светско првенство остварила 1958. године, а на Европско првенство тек 2016. године, па ће јој наступ у Француској бити дебитантски на ЕП.

Рајан Гигс је рођен негде између – 1973. године, па ни то што је вероватно најбољи велшки фудбалер свих времена није било довољно да би своје "змајеве" одвео на првенство Европе. Многи мисле и да би у својој 42-ој години могао да направи разлику на терену, али су ипак последње две сезоне протекле без његовог наступа у једном од два црвена дреса. Манчестерском и велшком.

За репрезентацију је дебитовао још 1991. године у одлучујућој утакмици против Немачке за одлазак на Европско првенство у Шведској. Међутим, Немци су били премоћни у тој утакмици и славили су 4:1, па је једна од најбољих генерација Велшана са искусним Ијаном Рашом и Невилом Саутхолом, а опет талентованим Рајаном Гигсом, отишла у неповрат.

Оно што је такође занимљиво је и то да је Велс "за бод" пропустио ово такмичење, а могло је бити другачије да није дошло до пада Берлинског зида. Наиме, Велшани су првобитно извучени у групу са далеко слабијом Источном Немачком...

Следе знатно лошије године по Велс. Наредне квалификације су завршили последњи чак иза Албанаца, Молдаваца, Грузијаца. Потом су 2000. године били претпоследњи, а онда су "налетели" на лошу генерацију Србије и Црне Горе. Одлично су одиграли квалификације, изборили бараж, али је први и последњи гол Владимира Евсеева за репрезентацију Русије значио да не иду у Португал.

У последњим његовим квалификацијама нису били ни близу Чеха и Немаца, па је после 16 година у дресу репрезентације одлучио да се опрости од националног дреса.

УВЕ ЗЕЛЕР

Овај омалени нападач можда није прва асоцијација на најбоље фудбалере које је репрезентација Немачке, и то оне западне, имала, али се свакако ради о једном од фантастичних фудбалера који су настали у школи великог Хамбурга.

Један од потцењенијих играча...

Рођен је 5. новембра 1936. у Хамбургу и читаву каријеру провео је у овом клубу (са кратким излетом у Корк Селтик шест година након повлачења). Колико је овај 169 цм високи нападач био опасан у дресу ХСВ-а (преко 400 голова) толико је опасан био и у дресу Западне Немачке са којом је учествовао на чак четири Светска првенства, податак са којим се не може много фудбалера похвалити.

Па, где је онда запело када су у питању Европска првенства?

У време када је он био у топ-форми, његова земља није желела да учествује на овом такмичењу. Западна Немачка је због тога пропустила прва два такмичења (1960. и 1964. године), али се за оно које се одржавало 1968. године ипак борила. У то време актуелни вицешампион Света по први пут су учествовали у квалификацијама – и нису успели да остваре пласман.

Немачка је квалификације у јединој групи са три репрезентације - ривали су били Југославија и Албанија. Били су надомак пласмана када су на Зелеровом Волкспаркстадиону "тукли" Југославију 3:1, а баш је Зелер постигао гол у 87. минуту и тако "поништио" победу Југославије неколико месеци пре тога у Београду (1:0). Међутим, реми у Тирани значио је да Западни Немци морају да сачекају још четири године како би играли Европско првенство.

Зелер није могао толико да чека, па се након Светског првенства у Мексику 1970. године повукао из репрезентације.

ЈАРИ ЛИТМАНЕН

Међу 22 репрезентације које никада нису играле на европским првенствима је и Финска.

Земља која се 1968. године придружила квалификацијама за ово такмичење ни у једном од тринаест покушаја није успела да се домогне једног од 4, 8, 16 или 24 места резервисана за најбоље тимова Европе. Не може се рећи да се у овој држави родио велики број фудбалских мајстора, али се то пак сигурно може рећи за једног. У фебруару 1971. године у Лахтију родио се Јари Литманен.

Овај офанзивац је за репрезентацију Финске одиграо највише утакмица (137) и постигао највише голова (32), али није имао прилику да ни један наступ, а ни гол, упише на европским првенствима. Покушао је кроз пет квалификација то да оствари, али није успео.

Некадашњи фудбалер Ајакса, Барселоне и Ливерпула и у ветеранским годинама је био најбољи у дресу свог тима, али је низак коефицијент и то што су обично извлачени из трећег, четвртог или петог шешира битно утицао на то да се у групама боре са знатно јачим репрезентацијама.

Када су били најближи? Пре осам година...

У групи са Пољском, Португалом, Србијом, Белгијом и другима освојили су чак 24 бода, а занимљиво је да их је баш пораз од наше репрезентације у Хелсинкију коштао "играња баража". Бошко Јанковић и Милан Јовановић су тада "пресудили" Јарију Литманену и Самију Хипији, па је тако пропуштена највећа шанса да се пласирају на ЕП.

Нове генерације су такође биле неуспешне, па ова земља још увек чека пласман на неко велико такмичење.

ХОЗЕ МАРТИНЕЗ САНЧЕЗ – ПИРИ

Много тога је занимљиво у вези са једним од најбољих фудбалера Шпаније свих времена, Пиријем.

Овај фудбалер кратког и необичног надимка рођен је пред крај рата 1945. године у шпанској енклави у северној Африци - Сеути, а најславније дане своје каријере одиграо је у главном граду државе – Мадриду, у Реал Мадриду подразумева се...

За време свог боравка у Реал Мадриду освојио је чак десет титула у Примери, четири Купа и једну титулу Лиге шампиона. Међутим, ни то што је чак 12 година са успехом носио дрес репрезентације Шпаније није му било довољно да одигра макар на једном Европском првенству.

Играо је на позицији либера, касније је у каријери "напредовао" и до везњака, а био је премлад да би учествовао у првом шпанском освајању Европског првенства. Шпанци су 1960. године одустали од утакмице са Совјетским Савезом, по наредби генерала Франка, да би као домаћини четири године касније постали и шампиони Старог континента.

Пири је дебитовао 1966. године за репрезетацију против Енглеске, а две године касније на Вемблију је гледао како њега и његове саиграче "туче" иста репрезентација и кроз бараж одлази на Европско првенство. Судбина их је опет спојила са Совјетским Савезом који је успео да их победи у групи и оде на ЕП, а последњу шансу за пласман пропустио је 1976. године против Немачке. Поново бараж, он овога пута као капитен, али је реванш у Минхену припао Немцима.

У дресу "фурије" одиграо је 41 меч и постигао 16 голова.

ЏОРЏ БЕСТ

Без сумње најбољи фудбалер који се икада родио у Северној Ирској је вероватно прва особа на коју сте помислили када сте видели наслов овог текста. Страшни фудбалер Манчестер јунајтеда је по много чему био контроверзан, али ни жене и пиће нису успеле да га осујете у томе да буде најбољи, како је то презиме од почетка налагало.

Нажалост, није доживео да по први пут гледа како фудбалери из његове земље играју на Европском првенству. То ће бити ове године, а Бест је преминуо још 2005.

Дрес Северне Ирске носио је од 1964. до 1977. године и сакупио 37 наступа уз 9 голова, али то никада није било на Светском или Европском првенству.

Учествовао је у само три квалификациона циклуса.

Прво је са својом репрезентацијом заузео последње место у групи у којој су учествовали само Британци, односно ту су убројани резултати које су они имали у међусобним сусретима, па је Северна Ирска остала иза Енглеске, Шкотске и Велса. "Мешање" са Совјетима, Шпанцима и Кипром није донело много тога сем голова које је Бест дао острвској екипи, четири од девет у дресу репрезентације, а последње квалифиакције у којима је био готово "посматрач" његова репрезентација је завршила иза Југославије, а испред Шведске и Норвешке.

Оно што није успео он – успели су фудбалери које је бирао селектор Мајкл О’Нил.

МАРИЈУС ТРЕЗОР

Са нападача се поново враћамо на дефанзивце.

Овај француски дефанзивац је рођен у јануару 1950. године у Гваделупу, али је читаву каријеру провео у Европи играјући за репрезентацију која је домаћин овогодишњег Европског првенства. Носио је дрес три велика француска клуба. Каријеру је почео играјући за Ажаксио, или Ајачио како вам је драже, да би потом играо за Олимпик из Марсеја и Бордо, док је члан репрезентације Француске био од 1971. до 1983. године и одиграо је 65 мечева уз четири поготка.

Ради се о врло занимљивој личности, а у старости невероватно личи на Семјуела Л. Џексона (!), за коју многи тврде да је био један од најбољих дефанзиваца своје генерације. Његови потези на терену, попут читања игре у правом тренутку, обично су остајали у сенци голова његових саиграча, па је један од оних фудбалера који су имали изузетан допринос на терену који често није видљив.

А каријеру је почео баш као нападач...

Један од разлога што се ретко убраја у најбоље фудбалере које је Француска имала је и тај што је био члан "најсушније" генерације француског фудбала.

Његова репрезентација је након дебитантског учешћа на првом ЕП везала чак пет "циклуса" без пласмана. Из репрезентације се повукао тачно годину дана пре него што ће Французи освојити Европско првенство. Малер!

Прво су у групи од њих били бољи Мађари и Бугари (1972), потом су остварили само једну победу у групи са Белгијом, Исландом и Источном Немачком (1976), да би четири године касније пораз од Чехословачке значио да ће проћи чак 24 године између њихова два учешћа на ЕП.

НЕМАЊА ВИДИЋ

Најмање 20 година ће проћи и између два учешћа Србије на европским првенствима и то само у случају ако "орлови” успешно прођу квалификације које још увек нису ни почеле. Како је за репрезентацију Србије у периоду од 2000. године до 2016. наступао велики број одличних играча било је потребно издвојити и једног који се посебно истицао, а није успео да одигра ниједан меч на ЕП.

То није било тешко…

Поуздани штопер је крајем јануара ове године објавио да завршава каријеру, а од дреса националног тима се опростио знатно раније. Било је то још 2011. године након неуспеха у квалификацијама за Европско првенство и пораза од репрезентације Словеније (1:0) у којем је промашио и пенал, а најбољи фудбалер наше репрезентације више није могао да трпи притисак који му је константно наметан.

Момак из Ужица је за репрезентацију дебитовао две године након последње утакмице "орлова”, односно "плавих” у то време, на европским првенствима у којој је Југославија поражена од Холандије резултатом 6:1.

Сјајни штопер је био члан чувене одбране коју је чинио са Крстајићем, Драгутиновић и Гавранчића, али је она чврста била само у квалификацијама за СП 2006. године, да би штопер због црвеног картона и повреде пропустио читаво Светско првенство.

Србију су у квалификацијама за ЕП заустављали Италија и Финска (2004), потом Пољска и Португал (2008), а онда и Италија и Естонија (2012). То су уједно биле и последње квалификације у којима је некадашњи штопер Црвене звезде, Спартака, Манчестер јунајтеда и Интера носио дрес репрезентације, а опростио се након 56 наступа и два поготка.

ВЕНСАН КОМПАНИ

Одлучили смо да на листу уврстимо и једног фудбалера новије генерације који ће пропустити предстојеће Европско првенство у Француској.

Момак који је у априлу ове године напунио тек 30 година имао би сигурно место у срцу одбране репрезентације Белгије у утакмицама са Шведском, Ирском и Италијом, али га је у томе омела повреда, па ће због тога нажалост пропустити ово велико такмичење.

Штоперу Манчестер ситија, за разлику од осталих фудбалера, ипак има утехе у томе што ће и за четири године бити конкурентан и борити се за место на списку селектора који не може бити дуже од 23 имена, али само уколико успе да избегне велике повреде које су му нарушиле изузетну каријеру.

Сјајни Компани је још 2004. године дебитовао за репрезентацију Белгије.

Тада је имао само 17 година, а деценију касније као капитен водио је своју репрезентацију на прво Светско првенство за ову земљу после 12 година паузе. Био је близу тога да направи нови успех и "ђаволе" поведе на прво Европско првенство после 16 година, али авај...

Није био члан генерације која је учествовала у квалификацијама за ЕУРО2004, али јесте оне која је неславно прошла у групи са Пољском, Португалом, Србијом и Финском - и освојила само 18 бодова. Четири године касније много проблема су им направили Немци и Турци, који су "за длаку" били бољи, али су се Белгијанци тада "опаметили". Позвани су млађи играчи, направљена је добра селекција, а квалификације за ЕУРО2016 завршили су тријумфално у групи са Велсом, БиХ, Израелом, Кипром, Андором.

Један је од десетак играча који ће ово ЕП пропустити због повреде, али је без сумње најбољи у тој конкуренцији.

За репрезентацију је одиграо 70 утакмица и постигао 4 гола.

Извор: мондо.рс