Анализа: Рекорди НБА финала за памћење и откуд ту Кавај Ленард?!

Мајкл Џордан, Шакил О'Нил, Двејн Вејд, Леброн Џејмс, Коби Брајант... Сви они имали су импресивна издања у НБА финалима, али један играч издваја се и активан је и данас.

Сада, када се серија између Голден Стејта и Кливленда одужила, можда је прави тренутак да се осврнемо на прошлост и запитамо – ко су били најпрецизнији кошаркаши у најважнијим мечевима НБА лиге.

Није редак случај био НБА суперстарови "кидају" током сезоне, па почну да се "гуше" у плејофу, нарочито финалној серији, када је притисак највећи.

Али има и оних који су баш тада, када је било најважније, пружали најбоље партије.

У историји лиге било је много сјајних шутера који су играли велика финала и, утолико, вероватно ће вас изненадити ко се налази на првом месту вечне листе када је проценат шута из игре у питању.

Сајт "Хоопсхyпе" направио је занимљив видео, где је поређао великане НБА по томе колико су били прецизни у мечевима за титулу првака, не обраћајући пажњу на укупан број поена и осталим статистичким категоријама.

Дакле, најпрецизнији играч – за сада – у финалима је ас Сан Антонио Спарса, Кавај Ленард, са просеком од 55,03 одсто по мечу, што је за више од десет процената прецизније од просека који имају његови савременици Стеф Кари (44,09) из Голден Стејта и Леброн Џејмс (44,74) из Кливленда, који и даље имају прилику да поправе, али и покваре просек.

Мајкл Џордан (Чикаго Булс) повукао се са 48,07, Џон Стоктон (Јута Џез) са 48,54, Џо Думарс (Детроит Пистонс) са 49,55 одсто су такође у врху, а позитивне проценте имали су само – Меџик Џонсон (Л. А. Лејкерс) са 51,59, Џулијус Ирвинг (Филаделфија Севентисиксерс) са 52,55, Кевин Дурент (Оклахома Сити Тандер) са 54,80 и поменути Ленард, који је притом и другу годину заредом проглашен за најбољег дефанзивца лиге.

Ас ког је "измислио" Грег Попович класичан је пример да потрошња енергије у одбрани не мора да значи и губитак концентрације у нападу.

Проценти шута из игре јесу важна статистичка категорија, али се само на основу њих не могу одредити најдоминантнији наступи појединаца у финалним серијама.

Легендарни Џордан једини је кошаркаш у историји који је током каријере бележио више од 30 поена у просеку, а још импресивније су његове бројке у плејофу и нарочито финалима.

Но, он није "власник" статистички – и не само статистички – најдоминантнијег наступа у финалима НБА лиге. На врхнцу моћи, у сезони 1999/2000, Шакил О'Нил у шест мечева серије са Индијана Пејсерсима истеторисао је Рика Смитса, Жана Табака, Сема Перкинса и Дејла Дејвиса просеком од 38 поена по утакмици уз нестваран проценат шута из игре од 61,1 одсто!

"Шек" је водио Лос Анђелес Лејкерсе до титуле скупљавши просечно 16,7 скокова, уз 2,3 асистенције.

Просеку од 38 поена по мечу нико није пришао ни пре, ни после тога, а укупно гледано скоро једнако импресиван, али уз две битне разлике, био је Леброн Џејмс прошле сезоне у серији са Голден Стејтом, након што су се повредили и Кевин Лави Кајри Ирвинг.

"Кинг" је против Вориорса бележио просечно 35,8 поена, 13,3 скока и 8,8 асистенција, али – проценат шута из игре био му је 39,8 одсто, а Кавси су на крају поражени, тако да је ова класична Лебронова доминација остала у сенци славља франшизе из Окленда.

Кевин Дурент у глатком поразу од Мајами Хита резултатом 1:4, у финалу 2012. године, бележио је просечно 30,6 поена, али уз сјајних 54,80 одсто шута из игре, што за шутера јесте вансеријско остварење, међутим у мору импресивних наступа у финалима још два се издвајају.

Џордан не само да се 1998. опростио од кошарке и Чикаго Булса шутем за победу уз звук сирене за шесту титулу у каријери, а други тријумф узастопно над Јутом Џез, већ је и импресивно довршио посао у шест мечева са "џезерима" просеком од 33,5 поена по мечу, уз шут из игре 42,7 одсто, 4,7 скокова и 2,3 асистенције.

Дуго је тај наступ, када су бекови у питању, био сматран недостижним, али један човек померио је границе пре тачно десет година.

Наиме, жива икона Мајами Хита, Двејн Вејд, играо је као махнит у финалу 2006. са Далас Мевериксима и, помогнут О'Нилом под обручима, донео прву титулу на Флориду, где се НБА игра од 1988. године и оснивања сада већ трофејне франшизе.

За разлику од поделе улога у Лејкерсима, где је био доминантан, а пратио га Коби Брајант, О'Нил је од трејда у Мајами прихватио да буде "бацкуп" Вејду, који је у шест мечева са Мевсима стигао до просека од 34,7 поема по мечу, уз 46,8 одсто шута из игре, а купио је успут и 7,8 скокова и 3,8 асистенција.

Сведоци кажу да је то било најспектакуларније нападање обруча када су играчи нижи од два метра у питању и, уједно, један од разлога због којих Вејд дуго већ има проблема са коленима.

Извор: мондо.рс